3320 25. 9. 2015.
ПЕТКОВДАН / 6. фебруар 2015.
ГИМНАСТИКА
6. фебруар 1899. године у пожаревачком затвору умро је Васа Пелагић, народни просветитељ
аса Пелагић рођен је у месту Горњи Жабар (данашње Пелагићево у Републици Српској), 1833. године. Богословију у Београду почео је да учи 1857, а три године касније постао учитељ српске основне школе у Брчком, где је основао српску читаоницу, једну од првих у Босни. Одатле је отишао у Русију, где је на Државном универзитету слушао предавања из политике и медицине. После две године боравка у Русији вратио се у Бањалуку и постао управник Српскоправославне богословије, прве средње школе у Босни. Ради ширења просвете у народу штампао је 1867. године „Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље”. Његов школски програм у Бањалуци био је веома слободоуман те је, да би се заштитио, примио чин архимандрита. Под оптужбом да критикује турску власт у Босни, а поучава и гимнастику (!), школа је 1869. године затворена, Пелагић смештен у кућни притвор у Сарајеву, а потом прогнан у Турску. Властима је гимнастика превише личила на војне вежбе, што и није било далеко од истине… Из турског затвора се две године касније спасао уз помоћ руског (Николаја Павловича Игњатијева) и српског амбасадора (Филипа Христића), и вратио у Србију. У Вршцу учествује у раду Уједињене омладине српске и председава њеној скупштини. Одатле одлази на Цетиње и учествује у покрету Дружине за ослобођење српства. Долази у сукоб с књазом Николом и 1872. године одлази у Нови Сад. Већ следеће године пут га води у Грац, Праг, Трст и Цирих. По повратку, у српском либералном часопису „Застава”, 29. априла 1873. године јавно се одриче црквеног звања и постаје један од најчувенијих отпадника и активиста против цркве на Балкану.
Споменик у парку код Старе опсерваторије на Славији, рад вајара Мише Поповића
отом учествује у босанском устанку 1875–1878. године и пише Програм босанских устаника, који су имали подршку анархиста и социјалиста у Италији и Русији. Био је и заповедник једног батаљона „фрајкора” у чијем је оснивању такође учествовао. Током осамдесетих година борави у Србији, али због ширења социјалистичких идеја бива неколико пута протериван у Румунију и Бугарску. У социјалистичком листу „Српски занатлија” сарађује 1888, а потом ради на стварању Социјалистичке партије Србије. Издаје низ брошура и књига о социјализму и сарађује у листовима „Занатлијски савез” и београдски „Социјал-демократ”, којима је био и један од оснивача. Чланке објављује и у бугарској социјалистичкој штампи. 
бог слободоумних ставова био је од 1891. до 1894. године трн у оку режиму у Србији. У тих неколико година јавно је рашчињен у Саборној цркви у Београду и насилно затворен у лудницу из које га је ослободила разјарена маса високошколаца. Живот је окончао у пожаревачком затвору, 6. фебруара 1899. године. Тајно је сахрањен, како његов гроб не би постао симбол напредне и слободољубиве омладине Србије. Својим идејама у књигама, брошурама и новинским чланцима снажно је утицао на раднике и сељаке на просторима Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Бугарске.
ао прави народни просветитељ, Пелагић је настојао да ојача дух и тело својих сународника – саветима о исхрани, телесном вежбању и хигијени. Међу најпознатијим његовим делима налазе се: „Историја Босанско-херцеговачке буне”, „Стварни народни учитељ” (1879), „Социјализам и основни препорођај друштва”, „Наука и радни народ”, „Нова наука о јавној настави”, „Умовање здравог разума”.
Аутор:
Н. М. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
