3320 25. 9. 2015.
Прочитај, проскитај / Јапан
Е, БАШ НЕЋУ
Мачке су својеглава створења и, мада чују глас господара, не желе увек да се одазову 
ваком ко има мачку сигурно се догодило да узалудно дозива љубимца, а да се овај горди репоња прави луд. Ту њихову особину потврдила су истраживања јапанских научника. Проучавали су тридесетак кућних мачака и по говору њиховог тела, начину како држе уши, реп, покрећу главу, приметили су да животиња, заправо, препозна глас особе у чијој кући живи, што никако не значи да много мари и да ће послушати команду. Урадиће то само ако њој одговара.
Разлог оваквог понашања научници налазе у еволутивном развоју мачке, током девет хиљада година. Како су се људи окретали пољопривреди, мачке су им се придружиле и постале драгоцени помагачи у уништавању досадних глодара који су кидисали на прикупљен род житарица.
Може да се каже да је, на неки начин, мачка сама себе припитомила. Сасвим је другачија прича с псима којима је „задатак” да се умиле господару.
Дакле, за разлику од паса, мачке суштински нису научене да одговарају на заповеди човека. Имале су ту привилегију да деле огњиште с људима, али да истовремено остану самосталне и слободног духа.
Аутор:
В. С. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
