3320 25. 9. 2015.
Свака слика има причу
ДУГО ПУТОВАЊЕ „СТРАШНОГ СУДА”
Почетак приче је сасвим једноставан – имућни италијански банкар наручује триптих од сликара који се вешто служи, у то време још новином – уљаним бојама, не тако много и не тако успешно коришћеним у Италији.
Анђело Јакопо Тани био је у служби моћне фирентинске породице Медичи. Радио је, данашњим језиком речено, као управник филијале банке Медичијевих у Брижу, све до пролећа 1464. године. Положај му је омогућавао да стекне знатан иметак, али и да се упозна с уметношћу холандске ренесансе. Као доказ своје успешности одлучио је да, по повратку у Италију, плати израду велике верске слике.
Иако у то време релативно млад и не много познат, Ханс Мемлинг је, после смрти Рожира ван дер Вајдена, преузео вођство међу уметницима у Брижу. Ако је тачна претпоставка да је Мемлинг био Ван дер Вајденов ученик или сарадник, онда је Тани несумњиво био упознат с његовим радом. Наиме, у лику светог Козме с Ван дер Вајденове слике познате као „Мадона Медичијевих”, која се данас чува у Франкфурту, може да се препозна портрет Анђела Танија. Познавајући Ван дер Вајдена и позирајући му, Тани је био у прилици да упозна и Мемлинга. После смрти учитеља, 1464. године, најлогичнији избор био је његов најбољи ученик.
Не зна се са сигурношћу кад је Тани наручио слику од Мемлинга. Неки историчари верују да је то било 1465. године, док је још боравио у Брижу. Најчешћа година која се помиње у литератури је 1467, али има и оних који верују да су се банкар и сликар срели у Лондону, и тамо склопили уговор 1469. године. На основу документованог податка да се Тани оженио 1466. године, као четрдесетједногодишњак, двадесетогодишњом Катерином Танаљи, и очигледне чињенице да је пар приказан на задњим странама крила триптиха, у побожној молитви – он испред статуе Богородице с малим Исусом, а она испред статуе арханђела Михаила – извесно је да је слика настала после 1466. године. Ако се узме у обзир обичај оног времена да се чак и на завршене слике досликају новопридошли, деца или супруге, може се с великом сигурношћу тврдити да је слика била завршена пре 1471. године, кад су Анђело Тани и Катерина Танаљи први пут постали родитељи, јер – њихове кћеркице нема на слици.
На први поглед необично је да је, иако је слика настала недуго након Танијевог венчања, он изабрао тему Страшног суда. Чини се да би много прикладнија била сцена која симболизује почетак, на пример Благовести. Али и за то постоји једноставно објашњење – место предвиђено за Мемлингов триптих била је гробна капела породице Тани у цркви Бадији, у месту Фијезоло, неколико километара од Фиренце. Могуће је повезати тему Танијеве наруџбине с чињеницом да је 1467. године живот завршио Филип Добри, војвода од Бургундије, Танијев најважнији клијент током његовог службовања на северу, али, да ли је и тај догађај био од утицаја на настанак Мемлинговог дела остаће тајна.
Гусарски плен
Завршену слику преузео је од уметника Танијев наследник на челу банке у Брижу Томазо Портинари. Овај амбициозни, али не и успешни банкар, провео је неколико деценија управљајући огранком банке Медичијевих а да никад није стекао потпуно поверење ни Лоренца Величанственог, ни осталих чланова ове моћне лозе. Пореклом из угледне фирентинске породице, Томазо Портинари, међу чијим прецима је била и Беатриче, Дантеова муза, после многобројних ризичних и лоших пословних потеза, живот је завршио у сиромаштву, у болници Санта Марија Нуова у Фиренци. Данас успомену на њега чува ремек-дело још једног холандског сликара – „Поклоњење пастира” Хуга ван дер Хуса, познатије као „Триптих Портинари”. Вероватно је да је Портинари одлучио да наручи триптих од Ван дер Хуса гледајући Мемлингов урађен за Танија. Претпоставља се да је „Страшни суд” красио одаје Томаза Портинарија читаве две године, од 1471. до 1473, кад је укрцан на галију „Сан Матео” која је, преко Саутемптона, запловила ка свом коначном одредишту – Фиренци. До Фиренце никад није стигла. За разлику од „Страшног суда”, „Поклоњење пастира” дошло је до одредишта, и данас се може видети у фирентинској галерији Уфици.
 |
 |
 |
Триптих на коме је, у средишњем делу, приказан арханђел Михаило с теразијама на којима мери душе, на левом крилу праведници који улазе у рај, а на десном они други како се муче у дубинама пакла, остављао је бескрајно снажан утисак. Ништа, а понајмање стање слике, није одавало утисак да се икада било шта неуобичајено догодило с њом, да јој је икада претила икаква опасност… Једино што је чудно јесте да се у Гдањску, на крајњем северу Пољске, налази слика настала у Брижу коју је наручио Италијан Анђело Тани.
------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
Али, Портинари није Мемлингову слику само чувао и дивио јој се, чекајући прави тренутак да је пошаље њеном власнику. Он је својој улози очараног посматрача додао и улогу главне личности на самој слици! Праведник на тасу теразија арханђела Михаила је Томазо Портинари. Његов портрет насликан је на танкој металној фолији залепљеној преко слике. Тешко је поверовати да је Портинари могао од самог Мемлинга да захтева да направи преправку, па је, користећи облик претходно насликаног лица, то највероватније урадио неко од Мемлингових ученика. Да ово није само претпоставка потврђује и портрет Портинарија који је Мемлинг насликао 1470. године, и који се данас чува у Метрополитен музеју у Њујорку – несумњиво се ради о истој личности. Како би Тани реаговао да је видео захват који је Портинари смислио, можемо само да претпоставимо. Иако су били велики ривали, и не баш увек у најбољим односима, можда би то схватио као највећи комплимент слици. А можда – као увреду. Али, Анђело Тани никад није видео слику коју је наручио и која је, вероватно, најзначајнији разлог због кога је његово име отргнуто од заборава.
Још једно име које се памти понајвише због Мемлингове слике је Павел Бенеке. Овај гусар остао је упамћен по томе што је „Страшни суд” донео у Гдањск. Он је пловио с „гусарским листом”, дозволом да се бави гусарењем у име Ханзеатске лиге, савеза трговачких цехова који је успоставио и одржавао трговачки монопол на Балтичком мору и у великом делу северне Европе између 13. и 17. века. Галија „Сан Матео” срела се 27. априла 1473. године с моћним бродом „Петер фон Данциг” којим је Бенеке командовао и, после сурове борбе у којој је погинуло тринаест морнара са „Сан Матеа” а више од стотину било рањено, надмоћни гусари сломили су отпор противника. Због рата између Енглеске и Ханзеатске лиге који је трајао је од 1470. до 1474. године, Мемлингова слика постала је ратни плен на који је Гдањск, у складу с обичајима оног времена, полагао право. Ипак, пошто је слика припадала Италијану, Карло Смели, познат и као Карло Ћелави, наследник Филипа Доброг на престолу Бургундије, тражио је да слика одмах буде враћена. Тим захтевима се, 1478. године, придружио и папа Сикст IV, али узалуд. Мемлингов „Страшни суд” нашао је место у капели светог Ђорђа, у цркви Свете Марије у Гдањску.
Звезда изложбе
Иако је на том месту остала све до 19. века, не може се никако рећи да је Мемлингова слика „водила миран живот”. Цар Рудолф II Хабзбуршки, познат по томе што није жалио богатства да би употпунио своју збирку уметничких дела у којој су биле и слике Дирера, Бројгела, Веронезеа… понудио је огромну суму од 40.000 златних гулдена за „Страшни суд”. Руски цар Петар Велики триптих је видео 9. марта 1717. и покушао да издејствује да му слика буде поклоњена. Оно што ни Рудолф II крајем 16, ни Петар Велики почетком 18. века нису успели, успео је Наполеон 1807. године – Доминик Вивант, барон Данон, француски археолог, писац и дипломата, први управник Лувра, по коме једно крило овог чувеног музеја носи име, одмах пошто су Наполеонове трупе ушле у Гдањск, пренео је слику у Париз. Она је, лако је погодити, била изложена у Лувру, и побудила је велику пажњу Парижана.
Након слома Наполеоновог царства, триптих је напустио Француску, али није одмах враћен у Гдањск. Неко време био је изложен у Берлину. Вајар Јохан Готфрид Шадов, тадашњи директор Академије у Берлину, уложио је огроман труд да Мемлингова слика остане у његовом граду, укључивши у покушај остварења циља чак и пруског краља Фридриха Вилхелма III, али безуспешно. Понуда да се, у замену за „Страшни суд”, да копија Рафаелове „Сикстинске Мадоне” није била нимало примамљива. И тако се, не без муке, после много протеста, триптих 17. јануара 1817. године поново нашао у Гдањску.
Пошто је, срећом, „преживела” 1. септембар 1939. године и бомбардовање Гдањска, слику су прво узели немачки освајачи, да би је се, на крају рата, дочепали борци Црвене армије и однели је у Совјетски Савез. Више од два века после смрти Петра Великог, слика коју је он желео да види у својој престоници, тамо се и нашла, изложена у Ермитажу. Пољској је враћена тек деценију касније – 1956. године. Прво је била приказана грађанима Варшаве, па исте године пренета у Гдањск, али не у цркву Свете Марије, већ у Народни музеј. И данас се воде полемике треба ли „Страшни суд” вратити у цркву или оставити у музеју.
Почетком 21. века, Мемлингова слика „отиснула се” на пут преко Атлантика. Изложбом „Сјај Пољске” отворен је, 13. септембра 2002. године, нови простор Уметничког музеја Милвокија, који је пројектовао славни архитекта Сантијаго Калатрава. „Звезде” изложбе биле су Леонардова „Дама с хермелином” из музеја у Кракову и „Страшни суд”. Иако је изложба касније „пропутовала” кроз Сједињене Америчке Државе, Мемлингов триптих могли су да виде само посетиоци музеја у Милвокију.
„Страшни суд” несумњиво је једно од најзначајнијих Мемлингових дела. Ипак, током историје често је приписивано другима – Јану ван Ајку, Дирику Баутсу, Рожиру ван дер Вајдену… Крајем 19. века неко је препознао Мемлинга, и то мишљење, превлађујуће током целог 20. века, потврђено је тек најновијим истраживањима.
Дуго „скривена” иза „гвоздене завесе”, Мемлингова слика из Гдањска чак се и не помиње у „Речнику уметности и уметника” у чијем је приређивању, осамдесетих година прошлог века, учествовао и чувени Хербарт Рид. Последњих деценија, међутим, триптих насликан за Анђела Танија појавио се на корицама неколико монографија о Мемлингу.
У Кракову, на југу Пољске, у близини железничке станице постоји подземни пролаз који је и огромна улична књижара. Ту сам, у бескрајном мору књига, срећним случајем препознао детаљ „Страшног суда” објављен на корици монографије посвећене само тој слици. Књига Михала Валицког, објављена 1981. године, штампана је у Југославији. Испоставило се да је, само пола сата пред полазак на југ, ипак остало довољно пољских новчића да се, уз мало ценкања, књига о Мемлинговој слици врати у земљу у којој је одштампана.
Аутор:
Владимир Ранковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Sun, 17/10/2010 - 01:47
#1
Није присутан
Tiffany provides a wide
Tiffany provides a wide collection of Discount Tiffany Jewellery at the most favorable prices, Buy Cheap tiffany jewellery including Necklaces, Ring Tiffany Jewellery Fashional Tiffany & CO. products about all Tiffany Jewellery, like: Tiffany Ring, Tiffany Necklaces, Tiffany Earrings, Tiffany Bracelets, Tiffany Necklaces Tiffany Charms Tiffany Bracelets Tiffany Earrings Tiffany Rings Tiffany Tiffany and Co tiffany jewellery from tiffany & co are now on sale on our uk store.учествовао и чувени Хербарт Рид. Последњих деценија, међутим, триптих насликан
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
