3320 25. 9. 2015.
Улепшавање пре 2000 година
ДОТЕРАЈ СЕ,
...да гледамо гладијаторе!
И када више није била сасвим млада,
древна Римљанка требало је да изгледа лепо
пре две хиљаде година, уколико би се неко у римској арени или на бањском шеталишту, још горе, појавио са знацима умора или непроспаване ноћи – био би безмало презрен. Срећом, постојала су одлична козметичка средства да се такве неугодне појаве отклоне. Можда чак и боља од оних које данас користимо. У сваком случају – здравија. По свој прилици, нису постизала „чуда” која савремена козметика наводно може, али није било страха да ће неко, сујете ради, убризгавати себи инјекције ко зна каквог отрова. За излазак у арену ваљало се дотерати, а пре свега улепшати лице.
Јер, изгледа да су, и пре више од две хиљаде година, стари Римљани били уверени да особа збрчканог лица не би требало баш често да се појављује у јавности. Или учини бар нешто да би те боре биле ублажене. Маркетинг, онако како га данас прихватамо, није такорећи ни постојао, али су ипак многима била позната средства за „одлагање” или „поништавање” старости. Бар са лица!
Помаде за лице, као и етарска уља за глатку и миришљаву кожу тела, били су
неизоставни део козметичких препарата богатих дама
рхеолози су дошли до занимљивог открића које потиче из 200. године пре наше ере. Проналазак нам омогућава да и данас дочарамо надалеко познату раскош старог Рима. Недалеко од Лондона, на једном археолошком налазишту, откривене су мајушне зделе с помадама за лице! Занимљиво је да су креме за лице, упркос чињеници што је прошло више од две хиљаде година откако су направљене, остале у одличном стању. Зато су их истраживачи са Универзитета у Бристолу испитали до најситнијих појединости и поново их направили. Јасно, желели су да знају и испитају како утичу на кожу данашњег човека.
Основни састојци старих крема биле су животињске масти и скроб. Животињска маст која је потицала од оваца и крава, мешана је са скробом, како би се добила нека врста пасте сличне данашњим помадама за лице. Додаван је калај-оксид како би козметичко средство било беле боје.
Посвећени лепоти, стари Римљани волели су да у јавности виде младе и лепе жене
ада су се стари Римљани мазали овом помадом, њихова кожа постајала би гипка и светла, што је очито било врло модерно. Какви соларијуми, препланула лица и пеге! Лице је требало да има светлу боју, што је био одраз племенитог порекла.
Занимљиво је да су, осим козметичких средстава, нађени и списи који сведоче о томе да су помаде највише користиле даме у одмаклим годинама! Баш као и данас. Козметичка средства нису била масован производ, већ одраз раскоши. Креме су користиле оне госпође које су биле богате. Разуме се, помадама су се мазали и мушкарци. Таштина ни њих, у тренутку када би закорачили у позне године, није остављала на миру.
Било како било, извесно је да су се древни хемичари, односно козметичари озбиљно бавили својим послом, те да су до оваквих изума долазили после дуготрајног испитивања и рада. Стара изрека да се за лепоту све трпи, важила је и тада.
древна Римљанка требало је да изгледа лепо
пре две хиљаде година, уколико би се неко у римској арени или на бањском шеталишту, још горе, појавио са знацима умора или непроспаване ноћи – био би безмало презрен. Срећом, постојала су одлична козметичка средства да се такве неугодне појаве отклоне. Можда чак и боља од оних које данас користимо. У сваком случају – здравија. По свој прилици, нису постизала „чуда” која савремена козметика наводно може, али није било страха да ће неко, сујете ради, убризгавати себи инјекције ко зна каквог отрова. За излазак у арену ваљало се дотерати, а пре свега улепшати лице.Јер, изгледа да су, и пре више од две хиљаде година, стари Римљани били уверени да особа збрчканог лица не би требало баш често да се појављује у јавности. Или учини бар нешто да би те боре биле ублажене. Маркетинг, онако како га данас прихватамо, није такорећи ни постојао, али су ипак многима била позната средства за „одлагање” или „поништавање” старости. Бар са лица!
Помаде за лице, као и етарска уља за глатку и миришљаву кожу тела, били су
неизоставни део козметичких препарата богатих дама
рхеолози су дошли до занимљивог открића које потиче из 200. године пре наше ере. Проналазак нам омогућава да и данас дочарамо надалеко познату раскош старог Рима. Недалеко од Лондона, на једном археолошком налазишту, откривене су мајушне зделе с помадама за лице! Занимљиво је да су креме за лице, упркос чињеници што је прошло више од две хиљаде година откако су направљене, остале у одличном стању. Зато су их истраживачи са Универзитета у Бристолу испитали до најситнијих појединости и поново их направили. Јасно, желели су да знају и испитају како утичу на кожу данашњег човека.Основни састојци старих крема биле су животињске масти и скроб. Животињска маст која је потицала од оваца и крава, мешана је са скробом, како би се добила нека врста пасте сличне данашњим помадама за лице. Додаван је калај-оксид како би козметичко средство било беле боје.
Посвећени лепоти, стари Римљани волели су да у јавности виде младе и лепе жене
ада су се стари Римљани мазали овом помадом, њихова кожа постајала би гипка и светла, што је очито било врло модерно. Какви соларијуми, препланула лица и пеге! Лице је требало да има светлу боју, што је био одраз племенитог порекла.Занимљиво је да су, осим козметичких средстава, нађени и списи који сведоче о томе да су помаде највише користиле даме у одмаклим годинама! Баш као и данас. Козметичка средства нису била масован производ, већ одраз раскоши. Креме су користиле оне госпође које су биле богате. Разуме се, помадама су се мазали и мушкарци. Таштина ни њих, у тренутку када би закорачили у позне године, није остављала на миру.
Било како било, извесно је да су се древни хемичари, односно козметичари озбиљно бавили својим послом, те да су до оваквих изума долазили после дуготрајног испитивања и рада. Стара изрека да се за лепоту све трпи, важила је и тада.
Аутор:
М. О. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
