Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Љубав је неуништива


ДИЈАМАНТ,


                    
Напуштени заљубљени младић одлучио је да скупоцени прстен намењен вољеној, поклони непознатој болесној жени, јер је њој такав израз љубави сада потребнији…
 
убав – угодна временска прилика, променљиве природе. Вилијам Шекспир, писао је о љубави и у драмама и у сонетима, између осталог, и на овај начин описао једно од многобројних лица љубави. Као осећање које може да доживи преображај. На пример, да престане.  Тачније, да нестане. За онога који и даље воли то је неподношљив ударац. Сазнање да вас вољена особа не воли. Осим осећања туге, многе обузимају и осветничка осећања: мржња или озлојеђеност, а најчешће, љубомора. Међутим, нема правила. Постоји могућност да се љубав не преобрази у своју супротност. Могућно је да остане љубав, али сасвим друге врсте.
     Истинита прича која се недавно збила на југу Италије, говори управо о томе. Да љубав представља живот сваког живог бића. Баш како је у 18. веку написао Емануел Сведенборг, шведски филозоф, мистик и проналазач.
    Све се догодило у Катанији, другом по величини граду на острву Сицилија. Догађај потврђује не само чињеницу да су дијаманти вечни, већ, како је у најпознатијој верзији песме, у филму „Мушкарци више воле плавуше” Хауарда Хокса певала Мерилин Монро: „…Дијаманти су најбољи пријатељи девојака”. Можда не само оних којима су (првобитно) намењени.
    Дијамант јесте симбол вечне љубави, упркос чињеници што не стиже баш увек на прст вољене девојке. До краја остварен облик кристала, стога симболизује само савршенство. Платон је говорио о оси света сачињеној од дијаманата. Дијаманту су кроз историју приписиване и заштитничке моћи. Он је био талисман за сваку прилику.


                                                                                                 Илустровала Тања Милатовић

аиме, недавно се један млади човек, који је желео да његово име не буде обелодањено, упутио у најпознатију драгуљарницу у Катанији. Низ година штедео је новац како би својој дугогодишњој девојци купио леп веренички прстен. Прстен вредан и достојан његове љубави и оданости. Најзад је изабрао најлепши и платио га дванаест хиљада евра. Младић је сматрао да је то најмање што је могао да учини. Био је у љубавној вези са девојком, такорећи, од гимназијских дана. Осам година, Чврсто уверен да за њега друга не постоји, чекао је нарочиту прилику да клекне пред њу и запроси је. Разуме се, са кутијицом и дијамантским прстеном. Јер, већ су се одлучили да почну заједнички живот, после чега би уследио и брак. Али, пре усељења у заједнички стан, младић је у знак обавезе, решио да јој дарује прстен.
    Онда се догодио неочекивани преокрет. Најмање жељени. Ни не знајући да јој је несуђени вереник спремио посебно изненађење, девојка је изненада рекла оно што му је у првом тренутку окаменило срце. Да га више не воли. Да не жели са њим да живи. А камоли да ступи у брак. После првог изненађења, можда ношен надом да ће дијамант учинити неко чудо, младић је после неколико дана дошао пред девојчина врата и донео јој прстен као рођендански поклон… Није променила мишљење. Одбила га је, сада већ грубље. Било је јасно да га стварно више не воли.

есрећник је седео сам у својој соби и дуго размишљао посматрајући прстен на који је потрошио сву уштеђевину. Патио је. Сећао се свих дивних тренутака које су заједно провели. Ништа му није било јасно осим једног: да онај који нема љубави у срцу, нема ничега. Тако му се наметнула мисао да чин љубави не би требало да мења. Да израз љубави не промени у нељубавну поруку којом га је запљуснула несуђена жена. Одлучио је да своја љубавна осећања преобрати у – пријатељска љубавна осећања. И то према потпуно непознатој особи! Помислио је да дијамантски прстен поклони некоме коме би заиста био потребан.
    С кутијицом у џепу отишао је у истраживачки центар за борбу против рака и леукемије. Овако нешто никада се није догодило на Сицилији. Истини за вољу, често се дешава да девојке напуштају веренике, такорећи, пред олтаром, али се они врло брзо снађу. Бар што се прстења тиче. Углавном га врате златарској радњи у којој је купљен.  Или, још чешће, поклањају га мајци. Познато је колико су Сицилијанци привржени мамама! Овај прстен који ће бити продат на аукцији, намењен је научним истраживањима, али можда и некој сиромашној оболелој жени која се бори за живот, а нема новаца да плати скупу операцију на неком месту где се њена болест најбоље лечи.
    Љубав побеђује онда када се показује као неуништива. Како би рекао римски писац Плаут:
    „Ако зачиниш било које јело љубављу, оно ће задовољити било које непце!”


Аутор: 
М. Огњановић
број: