3320 25. 9. 2015.
Пут око света за 120 динара / Намибија
ЦРВЕНО, ВОЛИМ ТЕ
Љубоморно чувајући вишевековне обичаје, поједине групе унутар племена Химба пристају да угосте странце, али ако неко пожели да се дружи и слика с њиховим у црвено обојеним женама, то има одговарајућу цену
аучници тврде да се припаднице племена Химба покривају посебном мешавином земљане боје да би се одбраниле од Сунца или од досадних инсеката. А шта кажу ове необичне даме, становнице северног дела Намибије? Као и већина жена на овом свету, и оне желе да изгледају што лепше. Ујутру кад се пробуде, наслеђе које поштују већ вековима, тело, лице и косу прекрију посебном „кремом” направљеном по утврђеној рецептури: одређена размера црвенкасте земље и животињске масноће.Имамо право на живот!
Полуномадско племе Химба настањује предео Кунене, око истоимене реке, тако да осим у Намибији живе и у суседној Анголи. Не зна се тачно колико их је, претпоставља се да их је у данас остало између двадесет и педесет хиљада. Без обзира на то што настављају да живе готово истоветно као и њихови далеки преци, немају ништа против да радозналце приме и на кратко угосте. Свесни су да не треба да буду сасвим изоловани и да је пожељно да буду у току са светом око себе. Понекад ваља подићи глас и у сопствену одбрану.
С украсом на врх главе, уплетеним кикама умоченим такође у црвену боју, ова припадница племена Химба заиста је правља лепотица.
Тако су се, преко међународних посредника заинтересованих да се одржи њихов племенски начин живота, заповедници група унутар Химба заједнице, побунили и успротивили идеји да се на реци Кунене подигне хидроцентрала. Добробит за становнике Намибије претворила би се у њихову апокалипсу, јер би вода преплавила пределе које настањују. Марта прошле године племенске старешине предводиле су хиљаду припадника свог народа који је влади поручио да не сме да занемари њихова права. Влада је услишила захтеве и решила да се хидроцентрала подигне на другом месту.
С украсом на врх главе, уплетеним кикама умоченим такође у црвену боју, ова припадница племена Химба заиста је права лепотица.
Био би заиста велики грех збрисати једно племе које ионако има великих потешкоћа да опстане у свету који има све мање разумевања за људе који настављају да живе на сасвим другачији начин од уобичајеног. Наиме, иако су упознати с наводним благодетима данашњице, ови људи желе да живе као и њихови праоци.Подељени су у мање групе које, ако им временске прилике дозвољавају, живе у привременим насеобинама које чине колибе распоређене у круг. У средишњем делу је ограђено место где се чува стока и „окуруво”, односно света или ватра предака. Она се никад не гаси, јер је веза између овог света и света мртвих. Отвори свих колиба окренути су на другу страну, само улаз куће заповедника гледа на ватру. Ако им неко дође у посету, строго мора да пази да не прође линијом између улаза заповедника и свете ватре.
Кад падне ноћ, жеравица се уноси у колибу поглавице да би се њом, чим заруди зора, поново оживела света ватра. Једно од основних задужења заповедника јесте да седи покрај ватре и да буде у непрекидној вези с прецима с којима се саветује шта и како даље. Ватра је уједно и симбол јединог бога Мукуру коме се моле а који, како каже њихова вера, може само да благосиља. Преци зато имају моћ да благосиљају, али и да анатемишу.
Шака пиринча или долара
И мушкарци и жене племена Химба оскудно су одевени. Сматрају да груди могу и треба да буду откривене, али не и задњица. Црвеном бојом прекривене су само жене. За њих ти земљани тонови, осим што су симбол лепоте, а сигурно и вид заштите, како тврде научници, знак је и живота. У зависности од узраста и брачног статуса, косу украшавају посебно уплетеним кикама. На глежњевима носе низове наређаних металних обруча с перлицама, који их штите од уједа отровних животиња.
У Химба заједници чини се да жене имају знатно више посла него мушкарци. Оне музу краве и козе, доносе воду с извора, чувају децу, чак граде и колибе за становање. Мање животиње унутар су села, а друга стока мора да се одводи на испашу, што раде млађи мушкарци. Иначе, ако им се учини да су истрошили залихе воде у близини или да нема довољно предела за испашу стоке, селе се на друго место.
Мушкарци из племена Химба обавезно носе неку врсту сукње, од тканине или животињске коже, сасвим једноставног кроја.
Деведесетих година прошлог века племе Химба нашло се пред уништењем. Велика суша допринела је да им је угинуло деведесет одсто домаћих животиња од којих им зависи живот. Многобројни припадници овог племена морали су да се обрате за помоћ и слободан живот замене избегличким, по камповима подигнутим на граници Намибије и Анголе.---------------------------
ХЕРЕРО РАДИНОСТ
Осим раскошних викторијанских хаљина, с поносом Хереро даме носе шешире необичног облика.
Кад су почетком 19. века у Намибију почели да стижу колонизатори, мисионари, посебно из Немачке, за рад по кућама узимали су и жене из номадских племена. Пошто нису могли ни да замисле да им бединерке буду обнажене, наметнули су им одећу тог времена. За дивно чудо, иако су у почетку невољно прихватали ту за њих незграпну одећу, временом не само да су је усвојили него се, до данашњих дана, од ње нису ни одвојиле.До пре отприлике сто педесет година племена Химба и Хереро делила су исто станиште, али и сличне погледе на свет. Међутим, док су припадници племена Химба наставили с полуномадским животом, Херере су одустале од самотног живота и населиле по селима и варошицама. Њихове жене и даље с поносом носе викторијанске хаљине које, иначе, саме шију, од најразнобојнијих материјала.
Туристи који воле да понесу неки сувенир с путовања обично купе лутку коју жене из племена Хереро саме праве и смишљају како ће их обући, по угледу на њихову гардеробу.
------------------------------------
Срећом, племе је успело да опстане, али је то један од разлога што се не зна њихов тачан број. Можда их је то нагнало да не буду мимо света, зато прихватају посете људи изван њиховог круга.
Скромне кружне колибе довољне су да се у њих смести породица и ту преспава.
Ко год им дође у госте, од њега очекују неке дарове, додуше прилично скромне. Задовољни су ако добију кесу кукуруза, пиринча, кафе, чаја, али нису гадљиви ни на новац. Примају прилоге од по двадесет, тридесет долара (или евра), посебно ако посетилац изрази жељу да слика (или се слика) с неком од домородачких лепотица.
Аутор:
Весна Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
