3320 25. 9. 2015.
Свака слика има причу
ЦРНО
Од многобројних слика Казимира Маљевича једна се посебно издваја, јер се сматра прекретницом у историји уметности
рича каже да је, на дан сахране Казимира Маљевича, у поворци која је ишла за његовим сандуком, ожалошченима било дозвољено да носе једну његову слику. Не било коју, по жељи Маљевича радило се о платну „Црни квадрат”. Маљевич је наследницима оставио у аманет да урну с пепелом његових остатака положе у гроб испод једног ораха у Њемчиновку, у близини његове даче. На том месту касније је изграђен споменик у облику беле коцке с црним квадратом. Зашто је, од свих слика које је урадио Казимир Маљевич, толико важан баш „Црни квадрат”?
Победа над Сунцем
Маљевич, рођен 1878. године, недалеко од Кијева, био је скромног пољско-руског порекла. Отац му је био пословођа у једној кијевској шећерани, а мајка, срамежљива и једноставна жена, вероватно неписмена, била је близак и постојан друг свом сину. С Маљевичем је живела све до смрти 1929. године, у деведесет шестој години.
Иако је као дечак стекао скромно знање, Маљевич је великом упорношћу и изузетном интелигенцијом постао веома образован. Био је сјајан говорник и човек великог шарма и смисла за хумор. С деветнаест година ступа у кијевску Уметничку школу коју напушта 1900. и почиње да ради самостално. Иако су Маљевичева рана дела описивана као „импресионистичка”, њега од почетка нису занимали природа или испитивање властитих визуелних утисака, већ човек и његов однос према васиони.
Маљевичева прва самостална дела потичу из 1908. године. Почетне теме које обухватају слике на сеоске теме, убрзо замењује стилом који се означава као мешавина кубизма и футуризма. Међутим, напушта и тај стил и ствара сопствени који назива супрематизмом. Почетак новог уметничког израза доводи се у везу с Маљевичевим радом на футуристичкој опери „Победа над Сунцем”.
Радећи костиме и сценографију за ову представу, Маљевич је једну од сценских позадина урадио сасвим апстрактно: бели и црни квадрат. Те исте 1913. године, кад је у садашњем Санкт Петербургу опера успешно изведена, Маљевич је вероватно увелико почео да разрађује супрематистички систем, чија начела под називом „Од кубизма до супрематизма” објављује две године касније.
Верује се да му се замисао да наслика „Црни квадрат” родила док је радио на „Победи над Сунцем”. Иако се обично тврди да је ово платно настало 1913. године, Маљевич слику није изложио све до краја 1915. године. Без обзира на то што се ово уље на платну обично обележава годином кад је изложено, не значи да је тад и настало. Казимир Маљевич имао је обичај да најреволуционарнија дела не излаже одмах кад их уради. Готово све слике приказивао је јавности тек после једне, некад и две године.
Казимир Маљевич на одру, изнад главе му је, осим аутопортрета, окачен и „Црни квадрат”
Прокламовање супрематизма поклопило се с изложбом „0,10” одржаном децембра 1915. године у тадашњем Петрограду. Маљевич је приказао укупно тридесет пет апстрактних слика, а „Црни квадрат” налазио се на челу списка. Сва остала дела углавном су носила сложеније називе попут „Дводимензионалне ликовне масе у стању кретања” или „У стању мировања”, само је црни квадрат на белој подлози имао једноставан назив. Очигледно је већ био добро познат, можда из представе „Победа над Сунцем”. Никад исти
Премда би неко неупућен био изненађен што се диже толика бука око обичног црног квадрата урађеног на белој подлози, ради се о делу које не само да је постало симбол руске авангарде, нека врста иконе 20. века, већ се означава као прекретница у историји уметности. Маљевич је апстрактни стил свео на до тада несхватљиву једноставност, доказујући да је „мање – више”.
Наравно, „Црни квадрат” је подложан најразноврснијим тумачењима у која су се, свих ових година, упуштали не само историчари уметности, већ и филозофи и људи из других области. Можда је најбоље чути шта је казивао сам Маљевич.
„Омамљујућа потреба удаљавања од објективности довела ме је у 'пустињу', у којој ништа није стварно сем осећања. И, тако, осећања су постала суштина мог живота.”
Иако на полеђини слике пише да је тај последњи црни квадрат за који се зна настао 1913. године, верује се да га је Маљевич урадио крајем двадесетих или почетком тридестих година 20. века. Био је у оставштини Маљевичеве супруге, потом у власништву једног великог предузећа и, захваљујући једном руском богаташу, 2002. године откупљен је за милион долара и поклоњен Ермитажу, санктпетербуршком музеју.
Нека врста свођења читавог универзума на један црни квадрат, наизглед лишена везе с природом, политиком, друштвеном поруком, већ само интелектуално поигравање великог уметника, оставило је неизбрисив траг у различитим областима стваралаштва и утицало на рад многих потоњих уметника који су, слично као Маљевич, настојали да најдубљу поруку пренесу на што једноставнији начин, сведен до крајности.Казимир Маљевич урадио је четири „Црна квадрата”. Осим оног приказаног на изложби „0,10” у Петрограду, који сада краси зид Третјаковске галерије у Москви, постоје још три насликана у раздобљу од 1915 (или 1913?) до тридесетих година прошлог века. Занимљиво је да се Маљевич, кад год је требало да у најбољем светлу прикаже свој рад, враћао истој теми.
Други црни квадрат Маљевич је урадио 1923. године, као део триптиха, уз црни крст и црни круг. За трећи се верује да је настао 1929. године: повод је била уметникова самостална изложба. За овај црни квадрат, дебелог наноса црне боје на позадину, каже се да је можда и најупечатљивији. А четврти, најмањи и вероватно и последњи, претпоставља се да је требало да буде део диптиха, уз црвени квадрат. Маљевич је четврти квадрат насликао с намером да буде приказан на изложби „Уметници Совјетског Савеза: 15 година”, одржаној у тадашњем Лењинграду, 1932. године. Био је то и последњи скуп руских авангардних сликара.
Верује се да је замисао да наслика „Црни квадрат” настала кад је, радећи на футуристичкој опери, Маљевич за једну од сценских позадина урадио црни и бели квадрат.
Упркос чињеници да су сва четири платна наизглед иста, Маљевич се увек трудио да сваки црни квадрат уради на другачији начин, с различитим наносом боје и потезом четкице. И сваки је, тврде добри познаваоци, у посматрачу изазивао нова и другачија осећања тескобе, запитаности, поистовећења, питања како нешто крајње сложено може да се прикаже тако огољено и једноставно.
Не ломите ми платна!
Мада се име Казимира Маљевича најчешће повезује с његовим апстрактним сликама, не само црним квадратом, већ и крстом, кругом, или белим квадратом на белој позадини, овај истакнути руски сликар оваквим делима посветио је само мањи део живота, стручњаци кажу око пет година.
Маљевичево дело, до тада углавном признато и у земљи и свету, наишло је на озбиљну препреку у лику Јосифа Висарионовича Стаљина, који је владао Совјетским Савезом од двадесетих година па до смрти 1953. године. Стаљин је мрзео све што је изашло из Маљевичевог атељеа, а посебну одбојност гајио је према „Црном квадрату”. Не само Маљевич, него и сви остали авангардни сликари били су у Стаљивовој немилости. Вођа је веровао да аванградна дела совјетску стварност не приказују на прави начин.
Казимир Маљевич умро је 15. маја 1935. године у Санкт Петербургу, тадашњем Лењинграду, а урна с његовим пепелом неколико дана касније положена је у Њемчиновки, селу покрај Москве. Нажалост, гробница у облику беле коцке с црним квадратом уништена је у Другом светском рату. На том месту изграђени су станови. Место где је сликар сахрањен нађено је и биће обележено.
Казимиру Маљевичу живот постаје изузетно тежак, ускраћују му се све дотадашње погодности које је уживао, прећутно му се забрањује рад на апстрактним сликама, на њега се гледа као на сумњиво лице и представника мрске буржоазије. Године 1930. ухапшен је и бачен у тамницу у којој, затворен у самици, проводи два месеца. Не зна се шта је Стаљинов режим за то време чинио сликару и како га је „преваспитавао”, тек, по изласку из затвора Маљевич почиње да ради политички прихватљивија дела.
Да је у души остао бунтован до краја живота јасно је по портрету који је урадио 1933, две године пре смрти. Уместо потписа, у углу слике налази се ицртан мали црни квадрат.
Аутор:
Весна Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
