3320 25. 9. 2015.
Крађа туђег времена
Чекај, чекај ме...
Као што је познато, постоје људи који стално касне. Једноставно речено, нису у стању да дођу на време, без обзира на то да ли је реч о састанку, доласку у школу, на посао, или одласку на далеко путовање. Чињеница да ће због тога бити кажњени, на овај или онај начин, неће их уплашити. Па шта ако им пропадне скупа авионска карта, ако добију „неоправдани” у дневнику, ако се суоче с бесном девојком!? Наставиће по старом: да касне.
С људима који стално стижу са закашњењем није се лако дружити. Својим кашњењем они као да показују да не поштују друге, тачније, туђе време. Стиче се утисак да то чине управо они који га највише имају! Да ли је, дакле, реч о безобзирним особама?
Чини се да ствар није баш тако једноставна. Додуше, понекад је узрок кашњењу само питање лоше распоређеног времена, али има и другачијих, сложенијих примера. Поједини људи касне јер можда и не желе да стигну на време. У ствари, не желе уопште да стигну тамо где су рекли да ће стићи! Кашњењем само одлажу тренутак доласка на нежељено место, односно сусрет с особом коју из неког разлога не би да сретну.
Ипак, ево и неколико корисних савета за оне који су првенствено лоше распоредили време и обавезе. Јер, како је рекао енглески филозоф Френсис Бејкон, „изабрати време значи уштедети време”.
Донесимо одлуку да од сутра устајемо бар петнаест минута раније него обично. Уколико нам то ремети одмор, онда пођимо раније на спавање!
Пре него што кренемо тамо где смо се упутили, немојмо се у последњем тренутку враћати с врата намерни да погледамо да ли нам је неко послао електронску поруку (а камоли да на ту пошту одговарамо). Немојмо да мењамо фризуру, поправљамо шминку, укључимо машину за веш, јавимо се пријатељици и тако даље. Једноставно, кренимо без одуговлачења.
Прорачунајмо колико нам је времена потребно да бисмо стигли до одредишта. Поведимо рачуна о саобраћајној гужви, временским приликама и слично.
Као главни разлог кашњења, многи наводе чињеницу да нису у стању да нађу неопходне предмете на изласку из куће. „Где су ми сада кључеви?”, чест је крик што се отима из грла ових особа. Да би то избегли, кључеве, наочаре, новчаник, књиге и слично треба раније припремити. Најбоље увече, пре одласка на спавање. Исто важи и за одећу. На пример, чарапе су детаљ који често недостаје, разлог за кашњење (ове су поцепане, ове су целе, али се не слажу и тако даље).
Међутим, уколико чланове породице оптужујемо за своје кашњење, онда је теже доћи до срећног решења. Ако су родитељи, брат, сестра, муж или жена ти због којих нисмо у стању да распоредимо сопствено време, онда би требало да направимо неку врсту породичног распореда како бисмо, као у каквом слалому, успели да у гужви пролетимо кроз купатило и кухињу, на брзину се умијемо, доручкујемо или ручамо.
Ако применимо ове савете и опет нам се догоди да каснимо, враг је заиста однео шалу. Требало би да размислимо да ли уопште желимо да идемо тамо где смо се упутили. Људи који свакодневно касне на посао можда подсвесно желе да га промене и не би било лоше да о томе озбиљно размисле.
Али, шта ако је реч о школи? Није никаква тајна да већина ђака не иде радо у школу. Многи и касне. Посебно кад је у току испитивање или време писмених задатака. Нема ту превеликог размишљања. Треба увече припремити ранац, кључеве ставити у џеп, наочаре на сто, и што је брже могуће упутити се тамо где треба да одемо. „Што се мора, није тешко”, каже једна поучна народна изрека. Уосталом, у школи нас не чекају баш само љутити професори спремни да „решетају” ђаке. У клупама су и наши најбољи пријатељи. Пожуримо да их што пре сретнемо.
Аутор:
Мирјана Огњановић
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Fri, 20/11/2009 - 14:27
#1
Није присутан
Sjajno
M(irjana) O(gnjanović) majsorski analizira M(odus)
O(perandi) fenomene savremenog života!
Hvala na tekstu koji sam prosledio svim majstorima, rodjacima, poslovnim i ostalim prijateljima...
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
