БУНТОВНИ ДЕДА МРАЗ

„Трагедија је да само у мојој земљи више од тридесет пет милиона људи, од чега дванаест милиона деце, одлази на спавање гладно, а буде се не знајући кад ће добити следећи оброк”, рекао је славни амерички кантаутор и снимио нови музички компакт-диск – „Божић у срцу”

Боб Дилан, Деда Мраз који нема дугу браду, ни велики стомак, али је снимио албум с божићним песмама, по оцени критичара – „најискренији и најнежнији” до сада.

    Сваке јесени, у време кад се огласи шведска Краљевска академија, велики број поклоника америчког кантаутора Боб Дилана (1941) нада се да ће их одлука жирија који додељује ову најважнију светску награду за књижевност можда и обрадовати.   Надају се смелој одлуци жирија, иако врло добро знају да ће Дилан тешко освојити Нобела за књижевност. А могао би, наравно! За све што је овај бунтовник написао (компоновао и отпевао) од 1960. године до данас, што значи скоро пола века. Додуше, ко зна? Видећемо шта ће се овим поводом догађати наредних година.
     Уколико нас Нобелов жири још није изненадио одлуком да Боба Дилана овенча овим признањем, познати уметник још не престаје да изненађује. Средином октобра у свету је изашао његов нови музички албум, „Christmas In The Heart” („Божић у срцу”), збирка углавном добро познатих божићних песама. Реч је о старим песмама, као и оним из мјузикала (из златног времена мјузикла) као и цртаних филмова. У Дилановом тумачењу добијају иронично-дедамразовски призвук: изводи их шездесетосмогодишњак (више пута овенчан „титулом” деде) који је певао храпавим гласом и кад је тек навршио двадесету! Да ли ће тај глас уплашити децу? Њихове родитеље свакако неће! Можда ће ипак више волети његову верзију „Have Yourself A Merry Little Christmas” од оне коју је 1944. године отпевала славна Џуди Гарланд.
     Постоји добро позната анегдота која говори о томе како је Боб Дилан једном приликом присуствовао венчању рођака у синагоги у Минеаполису. У одређеном тренутку обреда гости су запевали с рабином. „Ох, полако ти! Мало тише!”, обратила се у храму Дилану једна од његових рођака. „Овде нико није дошао тебе да слуша!” Толико о томе да има и оних који не воле како Дилан звучи...

Увек сам слушао звона

     „Божић у срцу” добротворни је подухват. Сви свирачи и певачи, на челу с Диланом, одрекли су се прихода, а зарада од продатих дискова иде у Светски програм за храну – World Food Programme (www.wfp.org). Диск је снимљен у Санта Моники, у Калифорнији, у студију Џексона Брауна. Иако је тек однедавно на музичким листама, у скандинавским земљама већ је на водећим местима. У сваком случају, извесно је да ће се наћи у корпама крцатим божићним поклонима многих Диланових поклоника и поштовалаца песама о празницима и – Деда-Мразу. Колико ће гладних овим диском бити нахрањено тек ће се видети.
    „Трагедија је да само у мојој земљи више од тридесет пет милиона људи, од чега дванаест милиона деце, одлази на спавање гладно, а буде се не знајући кад ће добити следећи оброк. Придружио сам се организацији ’Feed America’ у нади да ће им наши напори у том погледу донети неку извесност, бар за време наступајућих празника”, рекао је Дилан.
     „Божићне песме пева један од најкрекетавијих гласова свих времена”, написао је, с нескривеном наклоношћу, поводом новог албума, критичар чувеног америчког магазина „Њујоркер”. И остали се слажу да је, иако ироничан, овај компакт-диск за децу (и остарелу децу) нешто „најсентименталније и најискреније” што је Дилан икад отпевао. На албуму су снимци познатих песама међу којима су и „Here Comes Santa Claus”, „Winter Wonderland”, „Little Drummer Boy”, „Have Yourself A Merry Little Christmas”, „Must Be Santa”... Слушалац ће, осим Дилановог гласа, имати прилике да чује занимљиве аранжмане који, поред тога што враћају у сећање музику педесетих (ту су пратећи вокали и такозвани анђеоски гласови), доносе и читав низ храбрих, неуобичајених музичких преплитања различитих инструмената. Уз електричне гитаре и басове, чују се и хавајске гитаре и хармонике, па и мандолине. Да ли се то Дилан под старе дане враћа у детињство?
„Можеш учинити много ствари да изгледа да време непомично стоји, али, наравно, јасно ти је да то никоме не полази за руком”, рекао је у филму „No Direction Home” Мартина Скорсезеа славни кантаутор, објашњавајући своја уметничка стремљења. Гитару је почео да свира у десетој, а затим и клавир. У средњој школи толико је изнервирао директора за време школске приредбе, да је морао да спусти завесу док је млади Роберт Цимерман на клавиру свирао рокенрол.
    Можда су га старе божићне песме које славе велики празник, исто као и долазак Деда-Мраза (односно Божић-Бате) вратиле управо у време кад је и сам био дечак?

    У првом делу аутобиографије која носи наслов „Хронике” Дилан је, између осталог, описао како је упамтио црквену звоњаву:
     „Увек сам чуо и ослушкивао црквена звона. Гвоздена, бронзана, сребрна – звона су увек певала.   Недељом, током службе, празником. Она су одзвањала кад би неко значајан умро. Кад су се људи венчавали. Свака посебна прилика доводила би до звоњаве. А кад бих их чуо, испуњавао би ме пријатан осећај. Волео сам чак и звонца на вратима и Ен-Би-Си звончиће на радију.       Погледао сам чак прозор од малих стаклених окана уоквирених оловом у правцу цркве. Њена звона сад су утихнула, а снег се у вртлозима дизао с врхова кровова. Снежна олуја отимала је град док се живот вртео у круг на суморном платну. Леденом и хладном.”

Молитва која има смисла

    Чини се, ипак, да је оно што је највише изненадило новинаре чињеница да је Боб Дилан одлучио да најновији албум посвети хришћанском празнику – рођењу Христовом. Како то да Јеврејин пева о Божићу и Деда-Мразу? Неки су поново извукли теорију да је Роберт Цимерман (који је Бар-мицвом у тринаестој приступио заједници верујућих Јевреја) ипак седамдесетих година прошлог века постао хришћанин. Врло згодно за оне који се залажу за сукоб међу верама. Уосталом, снимио је већ и плочу с госпел песмама.

    По очевој страни, Диланови преци су Јевреји из Украјине, по мајчиној – из Литваније. Али, додаје Боб, било је и оних који су се презивали Киргиз! Зато ни Киргизе не треба искључити из сложеног породичног стабла овог музичара.
   Познат по тешкој нарави, Боб Дилан је ипак више пута недвосмислено одговорио на оваква питања:
    „Увек сам веровао да постоје више силе. У музици налазим и филозофију и веру. Не налазим је нигде другде.   Не обраћам се ни рабинима ни свештеницима. Највише сам научио од песама. Ја верујем у музику, у песме. Слушаш музику и учиш како да живиш!”
    Зато, послушајмо „Божић у срцу”, ове нове нежне музичко-филозофско-верске поруке Боба Дилана, и имајмо у виду да је за њега сам чин уметничког стварања – молитва. Молитва, али коме? Једном приликом, пре концерта, пријатељ је затекао Боба Дилана како стоји погнуте главе.
   „Зашто се молиш?”, упитао га је.
   „Молим се да постанем бољи човек”, одговорио је. „То је једина молитва која има смисла”.

ПРОПАСТ ЈЕ УСПЕХ

    Амерички рок музичар Боб Дилан рођен је као Роберт Цимерман у граду Дулуту, у Минесоти, на северу САД, маја 1941. године, у породици трговца електричарске опреме. Његове протестне песме као што су su „Blowin in the Wind”, „The Times They Are A-Changin” , и „A Hard Rain’s A-Gonna Fall” с почетка шездесетих година двадесетог века, остаће упамћене као музичка веза с антиратним протестом и борбом за освајање грађанских права.
    Од касних педесетих, кад је променио презиме и као своје узео презиме име велшког песника Дилана Томаса („Ја сам учинио много више за Дилана Томаса него што је он за мене”, рекао је више година касније), почео је да наступа по клубовима у Минеаполису. Онда је, као двадесетогодишњак, дошао у Њујорк, тачније Гринич Вилиџ, и прикључио се тада веома живом уметничком покрету. Наставио је да наступа надахнут песмама фолк музичара Вудија Гатрија и делима писца Џека Керуака. Много је читао: на њега су свакако утицали и бројни писци и песници, међу којима су Рембо, Китс, Достојевски и многи други... Певао је назално, храпавим гласом, пратећи се на гитари и усној хармоници. Осим протестних, Дилан се исказао и као аутор романтичне, мисаоне љубавне песме.

    Средином шездесетих, акустичну гитару заменио је електричном и неки његови обожаваоци су га због тога жестоко критиковали. Наставио је да свира, снима и наступа све до данашњих дана, с одређеним прекидима, кад је доживео тешку саобраћајну несрећу, а касније и срчани удар. Извесно време (од 2006. до 2009. године) водио је и омиљену радио-емисију „Theme Time Radio Hour”. На додели „Греми” награде за животно дело, 1991. године, Дилан је изјавио следеће:
    „Отац ми није оставио ништа нарочито, јер је био врло једноставан човек. Једном ми је казао: ’Сине, знаш, постоји могућност да се човек од живота на овом свету толико укаља да га и рођени отац и мајка напусте... Ако се тако нешто деси, знај да ће Бог увек веровати да ћеш успети да се уздигнеш и очистиш, те да нађеш свој пут’.”
    Уколико га је некад изгубио, Дилан је очигледно свој пут увек успевао да нађе. „Нема таквог успеха као што је пропаст, а пропаст није баш никакав успех...”, написао је у једној својој славној љубавној песми Боб Дилан.

Аутор:

Мирјана Огњановић

Sat, 22/09/2012 - 16:52

Romney2010 (not verified)

Chepe

women wedding dresses wedding party dresses Typing in a shop elevated in celebration dresses single-handedly is a bad idea. bridesmaid dresses sale wedding gown dresses from china Of which it"s not possible to trust reasonable support associated with big event gowns from a store admin as she"ll be worried about deals through your image and you have to have that outer lookout to know the truth whether a certain gown was suitable for you.

Thu, 15/09/2011 - 12:33

bus