Ma šta kažeš



У руској севернокавкаској републици Адигеји свадбе су веома важан догађај. И то не само у животу младенаца. Обично се окупи пола села, крену у поворци около, мало се труби, мало шенлучи, а она друга половина села стоји уз пут и гледа, у нади да ће некако успети да се убаци у шатру или ресторан, на свадбени ручак. Како таква прослава уме да изнервира оне који из неког разлога нису позвани, они не оклевају да зову полицију. Биће да се овима смучило да излазе на терен, а неко је паметно израчунао да им се далеко више исплати да се организује посебна полицијска јединица која ће се бавити искључиво свадбама. Њени припадници има да иду уз свадбену колону, да строго пазе да неко не припуца из возила, а и да та возила не праве гужве по раскрсницама којима пролазе. А младенци имају прву заједничку вожњу уз полицијску пратњу, са све укљученим ротацијама.






Док је оваца, биће и џемпера. Ова изрека, додуше измишљена у неке друге намене, савршено би могла да се примени на недавни случај у Канбери, Аустралија. Негде у приградском шибљу пролазници су уочили нешто огромно и чупаво. Ревносни грађани одмах су чудну појаву пријавили где треба и на на лице места изашла је полиција. Кад су се одважили да приђу непознатом створењу, дочекало их је блејање. Схватили су да је велика прљавобела маса у ствари – овца. Давно изгубљена и никад ошишана, по свему судећи. Позвали су стручњака за ту работу, светског првака, да је остриже. Кад је овај надасве стручно завршио посао, поред овце која је радосно скакутала остало је готово 40 килограма руна, довољно за барем 30 џемпера.




Сви знају шта је у стању да уради Халк кад се изнервира и позелени. Тада на све стране лете аутомобили, тенкови, док ону ситну боранију, као што су бандере и паркинг сатови, више нико ни не броји. Сличној неприлици могли су недавно да посведоче пролазници у граду Авола на Сицилији. Човек је уредно паркирао аутомобил и отишао до продавнице. Кад се вратио, био је уредно заграђен с обе стране, па није било могуће да мрдне ни напред ни назад. Мало зверања около, у потрази за починиоцима, мало трубљења, мало лупања по та два аутомобила, али ништа од наведеног није дало резултате. На крају се пресамитио, дохватио крај свог аутомобила, подигао га пола метра од земље и занео у страну. Мало по мало, цео аутомобил је ослобођен, и возач се уз псовке упутио куд је наумио. И није неко чудо што се починиоци нису појавили. Ко би се усудио да изађе пред бесног Халка који аутомобил помера једном руком?

Илустровао:
Стефан Мркић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре