Ма шта кажеш

ШТА ТИ ЈЕ ЉУБАВ...

Двадесетшестогодишњи Роберт Ривас из Калифорније заједно с другом опљачкао је банку у комшилуку. Не би то било ништа превише необично, с обзиром на то да је дотични од раније био познат органима гоњења по сличним склоностима и слободнијем схватању приватне својине, да тај новац није наменио у потпуно сулуду сврху. Намерио се да плати кауцију за своју драгу која је завршила у затвору због оптужбе за пљачку неке продавнице. Чим је из банке излетео с пленом, упутио се у суд да положи новац и ослободи девојку. Заборавио је једну једину ситницу у свом генијалном плану. Да скине маску. Чувари у суду су позвали полицију чим се приближио вратима, а уместо да извуче драгу, сада ће јој правити друштво. После нека неко каже да љубав није слепа .

ПОШТАРСКА ЈЕ ТУГА ПРЕГОЛЕМА

Аустријски поштари недавно су добили додатак у својој сталној опреми. Не, није у питању већа ташна, неки бржи скутери или савременији бицикли. Овај додатак стаје у сваку поштарску торбу, а ради се о бисквитима за псе. Неко у дирекцији уочио је да поштари прилично често страдају од насртљивих паса. Више од четрдесет поштара је само прошле године нападнуто, а они срећнији извукли су се с исцепаном униформом. Како су схватили да им се далеко више исплати да снабдеју поштаре с тоном кекса годишње, него да им плаћају боловања и лечења уједа, то ће од сада прво да убацују кексиће преко ограда, па тек онда да улазе и покушавају да уруче пошиљке. Поготово преко оних ограда на којима пише „Пас уједа” .

ПЕРНАТИ ЗУБАР

Мука кад боли зуб углавном је спојена са страхом од одласка код зубара. Комбинација снова. Четрнаестогодишњак Антон Андрошчук имао је овај проблем, а решио га ја на помало необичан начин. Док су га отац и мајка вијали по кући у намери да га натерају да оде код зубара, дечак се сакрио у собу из које је одбијао да изађе. Кад су родитељи већ губили стрпљење, врата су се отворила и Антон се појавио, са све зубом у руци. Објаснио је да му је помогао кућни љубимац. Папагај му је сео на раме, кљуном ухватио зуб и ишчупао га у једном потезу. Антон је тврдио да није осетио никакав бол, што му вероватно не би гинуло да је сео на зубарску столицу. Нежан неки зубар .

СОБА ЗА ПЛАКАЊЕ

Одвајкада је познато да је плакање добар начин да се нека особа ослободи нагомиланог беса, туге, шта ли је већ тишти. Тиме су се водили и надлежни у јапанском хотелу „Мицуи гарден Јоцуја”, у чијој понуди однедавно постоји и посебна соба за плакање. Искључиво је намењена женама, а на ову замисао дошао је неко из хотелске управе, када је прочитао статистике о свим могућим и немогућим болестима које настају као последица нагомиланог стреса. Соба изгледа као било која хотелска соба, само што има већу количину марамица, препарате за скидање шминке, за пре плакања, шминку за после плакања, а ту су и књиге и филмови који терају на сузе. Уследио је велики успех, листа чекања је дугачка, а жене из собе излазе подбуле од плача, али некако опуштеније него што су ушле .

БАБА ИЛИ ДЕВОЈКА?

Из филмова је углавном познато да су матурске вечери за младе Американце питање живота и смрти. То се месецима бира гардероба, партнер за одлазак на бал, друштво за столом и све сличне, а јако важне ствари. Није уследио само један масакр због неиспуњених очекивања, видети под „Кери”. Биће да су се сличне припреме мало смучиле Друу Холму, из Сејмура у Индијани, па је решио да на матурско вече поведе ни мање ни више него своју бабу. По деведесеттрогодишњу жену дошао је њеним старим „кадилаком”, а њу је извео и на плесни подијум. Цела дворана је аплаудирала,  пар се лепо проводио, али је ипак бабу морао да врати на спавање већ у девет увече. Провод је наставио са својом девојком, што је ипак некако разумљивије .