Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ma šta kažeš



                      ВЕЛИКИ БРАТ? МА НЕЕЕЕ...

   
Тони Карлтон из Нотингема у Енглеској недавно је отишао у тамошњу самопослугу. Планирао је да купи неке грицкалице и воће, спорт за зубе за пражење преноса утакмице. Узео је кесицу кикирикија и неколико банана, дошао до аутоматизоване касе, спреман да провуче картицу, кад је каса почела да пишти, светли црвено, а цела самопослуга да гледа у њега. Пришао му је човек из обезбеђења и објаснио да мора да му погледа личну карту, да се увери да је пунолетан, без обзира што је Карлтон имао педесет година, и није баш изгледао као тинејџер. Онај безбедњак му се извињавао, али правила су правила. А зашто би показивао личну карту за неколико банана и кесицу грицкалица? Зато што су та два производа у комбинацији означени као материјал за производњу алкохолних пића у кућној радиности.

                     ПОЛИВЕНИ УМЕТНИЦИ

Ватрогасци у америчком граду Питсбургу добили су два позива којима се дојављивало о истом пожару, у самом центру града. То их је још више убрзало, попаковали су се у камионе брзом брзином и уз урлик сирена кренули у акцију. Дим се видео из велике даљине, није било сумње да је у питању велики пожар. Чим су стигли тамо, једна екипа је шмрковима почела да полива зграду из које је допирао дим, а друга је распакивала опрему за упад. Убрзо су из исте зграде почели да истрчавају људи који су из неког разлога били врло елегантно обучени. Бар до тада. Када су их исполивали водом, не баш. Испоставило се да је у питању дим машина, коју је концептуална уметница Џенифер Вен Ма користила за неку своју инсталацију. Она изрека о диму и ватри морала би да претрпи корените промене.

                            БРКАТО ОРУЖЈЕ



Понекад се деси да односи између снаја и заова буду напети. То је на својој кожи осетио и неименовани мушкарац из Лаксина у Тексасу. Живео је и са женом и са сестром. Односи су били добри, да би у неком тренутку њих две почеле да се свађају. Прво мало, па све више. Пре неколико недеља дошло је до усијања. Снаја је нешто зановетала заови, која је у том тренутку чистила рибу за вечеру, сома од неколико килограма. Када јој је прекипело, једноставно је ухватила сомину за реп и из све снаге ударила по супарници. Муж је чуо дреку из кухиње, дотрчао и покушао да раздвоји зараћене стране. Како је и он добио неколико удараца, дигао је руке и позвао полицију. Двојица позорника једва су успели да отргну опасно оружје с брковима, а и једна и друга завршиле су у притвору, где су се врло брзо помириле. И заједно плакале, да их пусте на слободу.

                 БОЛЕЧ МЕХАНА У МАНЧЕСТЕРУ


У Манчестеру, у Енглеској, постоји ресторан који негује обичај да муштеријама који славе рођендан умањи рачун за онолики проценат колико година пуне. До сада, то се углавном односило на децу, па и није била нека штета. Све је текло савршено, све док се није појавила породица која је најавила прославу за тај дан. Газда ресторана је био немало изненађен када је схватио да је у питању прослава 101. рођендана. Ипак, није имао срца да одбије слављеника који је прославио рођендан и на крају добио и мало у готовом, за понети. Као у оној изреци: „Бог да живи на Болеч механу, јесмо, писмо, не платисмо, а још и кусур добисмо”. Власник је зато одлучио да убудуће, обичај ограничи на старије малолетнике, за сваки случај. Никако не би ваљало да му се накачи пола старачких домова у Енглеској.

                   ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА



Често се дешава да наследници буду незадовољни оним што су добили у тестаменту. Мелани Неш из Ланкастера вероватно је превазишла све до сада. По оставинској расправи о имовини оца, излетела је из суднице бесна као рис. Покупила је своје другаре и право на гробље. Тамо су нашли неке ашове откопали свеж гроб. Била је убеђена да је тестамент којим јој се оставља нека сића кривотворен, и учинило јој се крајње логичним да је прави у гробу. Наравно да унутра нису нашли ништа, што их је још више изнервирало. Онда је извадила пиштољ и почела да пуца по сандуку. То је привукло органе реда који су их потрпали где треба, а судија који је поступао по случају рекао је касније да ништа слично није нашао чак ни у хорор романима.


Илустровао: 
Стефан Мркић
број: