Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ma šta kažeš



                      РАТОБОРНИ ПЕНЗИОНЕР


Сукоби међу генерацијама нису ништа ново. Од кад је света и века старији људи се вајкају како је у њихово време све било другачије, млади су поштовали старије, уступали им место у аутобусу. Вероватно се тиме руководио и неименовани пензионер у пекиншкој подземној железници. Ушао је у препун вагон и одмах почео да гледа ко би могао да му уступи место. По обичају, сви су гледали кроз прозор, што је њега врло изнервирало. Пришао је једном младићу, обратио му се, али није приметио да у ушима има слушалице. Кад је схватио да га овај уопште не слуша, погубио је и оно мало живаца, што му је остало, и, уз дреку, почео да му чупа справе из ушију. Ни друга страна није имала намеру да седи мирно, па је брзо кренула туча. Бије младић, ал` бије и деда. Потпуно супротно од изгледа немоћног старца, на крају је оборио младића на под и почео да га гризе. Кад су на једвите јаде успели да их раздвоје, присутни су схватили да је у жару борбе деда противнику одгризао део увета. Па нека и даље седи и слуша музику док старији стоје.


               КАКО СЕ ПОПЕТИ ПРИНЦУ НА ГЛАВУ

Јутро као било које друго, људи у Лондону журе на посао. Они који раде близу трга Трафалгар имали су (не)срећу да им сасвим обичан радни дан почне неуобичајеним призором. Усред јутарње гужве, споменику принца Џорџа на коњу пришао је непознати човек. Ништа необично, туриста разгледа знаменитости Лондона. Додуше, овај, како се касније испоставило Украјинац, статуи је посвећивао мало више пажње. Толико да је убрзо почео да се вере по њој. Када се после неколико минута планинарења коначно попео принцу на главу, поскидао је све са себе, побацао на улицу, и почео да изводи разне акробације. Наравно, публику је брзо нашао, људи су се сакупили, све док се неко није сетио да зовне органе реда. Ови су направили кордон на стотинак метара даљине и одстранили радозналце. Онда су се устремили на гологузог планинара. После два сата преговора, некако су га убедили да сиђе. Није имао никакве захтеве, био је потпуно трезан, па је остала тајна зашто се уопште пео на споменик. Добио је пријаву за ношење оружја, пошто су му нашли нож. Остаје нејасно где га је сакрио.

           ОПЕРАЦИЈА УСПЕЛА, ПАЦИЈЕНТ ЖИВ



Познато је колико људи могу да буду привржени својим кућним љубимцима. Додуше, обично се ради о мачкама или псима. Не и за успешног директора из Норфолка у Енглеској. Човек је приметио да се његова златна рибица чудно понаша. Однео је код ветеринара, који му је после прегледа објаснио да на рибици мора да се изведе хируршка интервенција, и да ће то коштати бар 300 фунти. Власник је позелено од муке и напустио ординацију. Убрзо је схватио да није срца каменога, вратио се и одобрио (и платио) захват. Ветеринар је у акваријум сипао благ анестетик. Онда је рибицу извадио из воде, кроз уста јој спровео цевчицу која је пумпала воду и спровео захват. Одстранио је две унутрашње израслине, све са микроскопским алатима. Рибица је после захвата враћена у акваријум, где се успешно опоравља. Ветеринар је рекао да никада није радио нешто тако пипаво, мада је већ оперисао рибе. Додуше, знатно веће од овог пацијента од десетак центиметара.

                 НЕМОЈ НИНЏА ДА ТИ ДОЂЕ!



Уме да буде прилично непријатно када неко у биоскопу непрестано шаље поруке, прича или гласно жваће. О гађању кокицама да се и не говори. Остали посетиоци ретко када реагују на ово, осим презривих погледа. Зато се управа биоскопа у Лондону досетила да унајми људе који би оваквима ставили соли на реп. Ради се о добровољцима, који би можда били плаћени бесплатним картама. Обучени у црне костиме, њихов задатак је да уоче оне који праве неред, и да дрекну на њих или их избаце из сале, што би се десило тежим случајевима. Није прошло дуго, а ред у биоскопу био је као да је бесплатно. Наравно, нови редари добили су надимак „биоскопске нинџе”. Када се размисли, то и није тако далеко од истине, с обзиром на костиме и њихово испадање из мрака, овај пут биоскопске сале.

                           ТАЈНО ГЛАСАЊЕ

Када се политика умеша у породичне односе, врло лако долази до великих невоља. О томе би могао понешто да каже Данијел Соломон из Аризоне. Када су демократе јесенас изгубиле изборе за амерички Конгрес, он је на паркингу почео свађу са женом. Односно, она с њим. Она демократа, он одскоро републиканац, није дуго требало да свађа прерасте у тучу. Оптуживала га је да је гласао по свом уверењу, а не како су се договорили. Тешко да би тај један глас нешто променио, али Холи Соломон то није могла или није желела да схвати. На крају, после гуркања, улетела је у кола и залетела се ка свом мужу, новопеченом републиканцу. Овај је покушао некако да избегне гажење, али није имао среће. Или је био спор. Како год, жена га је прво одбацила, па прешла преко њега. У болницу је довезен са тешким повредама, некако је претекао, а за неверицу је што никако није хтео развод брака. Сачекаће да Холи изађе из притвора, па ће онда да виде шта и како даље у браку.


Илустровао: 
Стефан Мркић
број: