3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
РИЂИ НЕ НЕСТАЈУМожда сте и знали да свега један до два одсто људи има црвену, односно риђу косу, али вам вероватно није познато генетско порекло ове боје власи. Научници су тек 1997. године открили да ретка мутација MC1R протеина доводи до црвене обојености длаке. Риђокоси имају изузетно светао тен, пеге, светле очи и осетљивији су на Сунчеву светлост. Према историјским подацима, људи црвене косе, насељавали су неке крајеве Балкана и било их је пуно међу Грцима, Трачанима и Словенима. То се променило после векова турске владавине, тако да риђе данас можемо да сретнемо у Ирској, Шкотској, или Енглеској. И док су црвенокоси робови у Римском царству били цењенији од осталих, у средњем веку су, због боје косе, оптуживани за вештичарење и врачање, па су прогањани и мучени на разне начине.
Родитељи риђег детета не морају да буду риђи, довољна је одговарајућа комбинација гена. С времена на време, произвођачи фарбе за косу обнародују да природно црвенокоси полако нестају, што не одговара истини. Тачно је да их је све мање, да поседују урођену преосетљивост на бол, али не и да нестају.
РУСИЈА У СРЦУ ЕВРОПЕДа ли сте чули за Калињинградску област која се на северу граничи с Литванијом, на југу с Пољском, а Балтичко море запљускује је са западне стране? Некадашњи део Источне Прусије данас је руско тле. Припадало је Немачкој све до Другог светског рата, када постаје део Совјетског Савеза. Данас, отаџбину Имануела Канта (1724–1804) насељавају углавном Руси и има их готово милион. Универзитет у престоници, Калињинграду, носи име чувеног немачког филозофа.
Подручје је постало занимљиво после распада Совјетског Савеза, јер је остало усамљено, физички изоловано од Русије и окружено земљама Европске уније. Већ скоро годину дана житељи Калињинграда имају право да без визе уђу у Пољску и тако се домогну Русије. Ипак, омогућено им је да друмују само на 50 километара територије земаља чланица уније.
ЗМИЈА КУЋУ ЧУВАИспод кућног прага или огњишта вреба змија чуваркућа. Тако су, барем, веровали стари Словени. Сваки дом имао је своју змију заштитницу која је представљала отелотворење душа умрлих предака. Када би се у породици десило нешто ружно, укућани би на вечеру симболично позивали чуваркућу, покушавајући да је одобровоље и отерају невољу.
Према старословенском веровању, преци су имали велики утицај на живот ближњих. Могли су да им помогну или одмогну, уколико су потомци непослушни. Болести, недостатак порода, умирање људи и животиња, били су повод за призивање чуваркуће. Ипак, појава змије у кући или дворишту најављивала је невољу и упозоравала на неку непријатност. Веровало се да права несрећа тек долази, уколико би се неко одважио да убије змију и увреди душе предака. Као митско биће, змија је поседовала све људске особине, па је могла да буде и добра и лоша, а понекад чак и сујетна.
НА КАВКАЗУ 60 ПАДЕЖАЈедна од особина која човека издваја од других живих бића, свакако је говор, скуп гласова, речи и знакова. Данас се у свету користи између пет и седам хиљада језика. Многи одумиру, неки спадају у дијалекте, па је тешко рећи колико језика има. Поједини имају падеже, поједини не. Српски језик има седам падежа, енглески ниједан.
Финци користе 14 до 15 падежа, Мађари 18, а поједини кавкаски народи и преко 60. Срби и остали словенски народи познају три граматичка рода: мушки, женски и средњи. Турски, кинески и јапански језик немају род, док је енглески некада имао, али се кроз векове изгубио. Неки афрички и језици америчких Индијанаца имају више од три рода. По свему судећи, језици се међусобно разликују по броју речи, падежа, граматичкој структури, акценту, али не постоји реч, мисао или осећање које не може да се преведе на било који језик. Поготову, оно искрено.
МЕДУЗЕ КАО ЕКОЛОЗИ БУДУЋНОСТИТројица кинеских дизајнера – Хао Тијан, Хуанг Хаијанг И Ши Јианвеи – представили су се јавности веома необичним пројектом. Осмислили су уређај у облику медуза које лебде изнад града, а чији је задатак да чисте ваздух од штетних твари и загађења. И то није све! Кроз низ поступака „лебдеће медузе” претварале би пречишћен ваздух у питку воду. Чудесна справа лебдела би на висини од 200 или 300 метара, сакупљала отпад, а затим га неутралисала и претварала у воду за пиће.
Смишљајући овај амбициозни пројекат, дизајнери су имали на уму кинески град Чонгкинг у коме често падају такозване киселе кише. Град је опасан брдима и затрпан индустријским гасовима, па би ефекат „лебдеће медузе” требало испитати баш изнад њега. Оно што је посебно занимљиво јесте што би медузе могле да путују од града до града и, барем, на одређено време помогну стварање здравије животне средине.
БЕЗИМЕНЕ УЛИЦЕ У ЈАПАНУЗамислите да се налазите у неком непознатом граду, а да при том нису назначена имена улица. И сама помисао на тако нешто уноси немир. Начин именовања улица, углавном је исти свуда у свету. Адреса обично садржи назив улице и број, уз помоћ којег долазимо до циља. У Јапану ствари не стоје тако. Тамо су улице немају имена, изузев неколико највећих. Јапански градови подељени су на четврти, па је неопходно знати у којој се налази зграда коју тражите. Четврти нису поређане по неком реду, што додатно отежава сналажење.
Ипак, прецизни Јапанци су на свакој раскрсници поставили детаљне мапе, тако да туристи немају проблема с орјентацијом. Када стигну до жељеног кварта, на мапи нађу објекат који траже и који увек има број. Занимљиво је да се бројеви зградама додељују онда када су сазидане, тако да ни они не иду редом. Можда вам све ово делује компликовано, али се до сада нико није пожалио, бар не званично.
Илустровао:
Владимир Јевтић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
