3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
РОКИ У РАМУ 
Силвестер Сталоне главни је куд год да крене. Крајем прошле године овог шездесет седмогодишњег америчког глумца одушевљено су дочекали житељи Санкт Петербурга, али у сасвим другој улози. Наиме, како је познато његовим обожаваоцима, славни тумач улога попут Рокија и Рамба, осећања воли да преточи и на платно. У овом руском граду одушевљено су му честитали на скикама које је урадио од 1973. до 2013. године. На отварању се тискало мноштво радозналаца али, како су искрено признали, више из жеље да глумца виде уживо него његове радове.
КО МУ РЕМЕТИ САН?
На сам дан године која је одлазила и ове коју трошимо непознати лопови успели су да провале у крематоријум Голден Грин. Циљ им је био да украду пепео Сигмунда Фројда, оснивача психоанализе. Злодело нису успели да изведу, спречио их је ноћни чувар који је срећом наишао, али није успео да их ухвати. Фројдов пепео чува се у овом крематоријуму, једном од најстаријих у Лондону, у римској посуди из 1. века пре наше ере. Крадљивци не само да су оштетили урну, много је горе што су, како узбуђено сведоче из полиције, нарушили мир једног великана. Сигмунд Фројд је у главном граду Велике Британије живео кад је побегао из Аустрије и ту умро 1939. године у осамдесет трећој. Иначе, у крематоријуму се чува и пепео Марте, његове супруге.
У ИГРИ ЈЕ СПАС
Мајкл Томасон је подрум породичне куће у Бафалу, граду у америчкој држави Њујорк, претворио у прави мали храм видео-игара. Овај тридесет једногодишњак је у „Гинисовој књизи рекорда” проглашен за власника највеће збирке видео игрица на свету: 10.607, иако Томасон тврди да их је у међувремену сакупио преко једанаест хиљада. Кад је као дванаестогодишњак добио први поклон за Божић и схватио да треба да чека наредних дванаест месеци да би добио нови, Томасон се већ тада зарекао да ће, чим почне да зарађује, купити сваку видео-игрицу коју пожели. Пошто су неке, на пример, на VHS касетама, он наравно поседује и одговарајуће справе да сваку може да пусти „у погон”. Признаје да није имао времена све да их испроба, јер недељно успе да одвоји само око три сата да у њима ужива, посебно откако се оженио и има кћерку. Иначе, што би се и очекивало, Мајкл Томасон и сам смишља видео- игрице, на колеџу у родном граду предаје 2Д анимацију, а о овој врсти забаве пише за неколико стручних часописа.
ПИВЦЕ ЗА ПРАЊЕ УЛИЦА
Неколицина амстердамских алкохоличара већ данима чисти улице свог града. Када заврше посао, они добију награду, тачније – плату. А плаћени су пивом. Пет литара дневно за напоран посао! Због чега оне који су иначе склони чашици награђују пивом? Реч је о људима који су управо због опијања изгубили све у животу. Они немају ни где да спавају, ни шта да једу... Што би се рекло, дотакли су дно живота. У фондацији „Дуга” коју подржава влада Холандије, сматрају да ће их на тај начин укључити у свакодневни живот. Раде јер им се допада оно што ће добити на крају дана! Иначе би само лежали и просили – за пиће. Холандски психолози који су предложили овај начин „лечења” сматрају да ће побољшање ускоро бити видљиво. За сада се број градских чистача само повећава.
БОЛИ МЕ СТОМАК ОД... БЕБЕ
То је једна од оних вести која код свих – без обзира на године, па чак и вероисповест – изазива осмех. У италијанском граду Риети, осамдесетак километара од Рима, једна часна сестра недавно је родила здраву бебу од три и по килограма. Верница родом из Еквадора, а заредила се у Италији, дошла је у пратњи других сестара у градску болницу. Жалила се на јаке болове у пределу трбуха. Није знала да ли се можда отровала или има напад бубрега... Лекару је одмах било јасно о чему је реч. Беба се ритала у мајчином стомаку јер је било крајње време да изађе. Уместо да се врати у манастир, она је остала у болници да се породи. Вест је изазвала велику медијску буку. Нико, међутим, није крио задовољство што је дечак рођен жив и здрав. О осталим појединостима ништа се не зна. Подаци се чувају од јавности, будући да је трудноћа часне сестре, била, и остала, неуобичајено, а за вернике и даље неприхватљиво стање.
Градски оци Ванкувера дошли су до закључка да на вратима ваља стављати само кваке одређеног облика. Наиме, последњих деценија постало је модерно да се квака на коју човек спусти руку и повуче је надоле замени оном кружног облика. Власти овог канадског града имале су мноштво притужби људи који су им се жалили да у критичном тренутку не успевају да отворе врата, јер им није згодно да обухвате кружну кваку. Посебне главобоље с тим имају старији људи који често сведоче да због артитиса или неких других обољења немају довољно снаге да се изборе с тим вратним „дугметом”. Зато је у Ванкуверу изгласан закон који налаже да се од марта ове године у свим зградама, приватним и јавним, угради искључиво „нормална” квака. Срећна је околност за власнике да се у том закону не захтева да се промене све оне кружне, које већ постоје.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
