Ma šta kažeš
СКУЛПТУРА „НЕ ПУШИ”
Како уместо постера, натписа и налепница с прецртаном цигаретом пушачима указати да не би требало да пуше? Да се не усуде да запале цигарету? Јер, иако је свима већ добро познато да нема пушења у затвореним просторијама јавних места, неки то ипак чине. Бар онолико колико им треба за дим или два. Како би упозорили посетиоце и путнике да је зграда железничке станице место где никако не ваља пушити, управа Француских железница у холу у Лиону изложила је огромну скулптуру. Ово вајарско дело представља угашени пикавац. Не смо што немо обавештава пушаче да не отварају паклице са цигаретама, већ и оне који су запалили цигарету, с намером да згазе пикавац, било где на улици.
ГЛЕДАЈ СВОЈУ КУЦУ!
Интернет страница, поводац са GPS-ом, пас и особа која га шета. Четири врло битна састојка за добар посао. У Њујорку су, наиме, неколицина младих људи у намери да отпочну уносни посао, понудили занимљиву услугу власницима паса. На њиховој интернет страници swifto.com, за само 19 долара могућно је наручити шетача пса. Али, није то шетач у старинском смислу те речи – млада особа коју не можете да проверите да ли ради ли забушава. Уз помоћ рачунара или такозваног паметног телефона, власник пса у сваком тренутку може да прати кретање свог љубимца. Да ли га шетач заиста шета, колико брзо се крећу. Прилагођена животу у великом граду и презапосленим власницима кућних љубимаца, замисао оснивача Свифта одмах је уродила плодом.
МЕДО, ПАКУЈ КОФЕРЕ!
Да ли вам се ваш плишани меда из детињства икада поверио да сања о томе да види Ајфелову кулу? Није? То је зато што нисте добро слушали. Или није имао поверења у вас. Много бољи власници играчака од вас редовно испуњавају жеље својих плишаних љубимаца. На услузи им је посебна туристичка агенција чије се седиште налази у Јапану. Она по цени од четрдесет пет до педесет пет долара води играчке на путовања по Азији и Европи и фотографише их са знаменитостима или другим лепотама које би они и њихови власници желели да посете. И није једина. Слична агенција недавно је отворена и у комшилуку, у нама не тако далекој Чешкој. Вероватно се питате откуд таквим пословницама муштерије. Веровали или не, има их, и то у изобиљу. Најчешће се ради о људима који су онемогућени да путују, па их весели да њихови мекани укућани то раде уместо њих, по далеко повољнијој цени. Тако је међу јапанским потрошачима редовна једна жена у колицима, као и старица која је због слабог здравља затворена у кући, па је веселе разгледнице њеног ружичастог зеке из далеких крајева. Ту су и људи који пате од агорафобије, страха од отвореног простора, али исто тако и они који пате од – предубоког џепа.
ПОШТАНСКИ КРАЉ
У круговима филателиста то више и није новост. Наиме, последњих година богати Кинези улажу позамашне своте у куповину поштанских марака. Недавно је на аукцији у Хонгконгу продата једна из 1897. године. Позната као „краљ међу маркама”, у колекционарским круговима она има велику вредност јер је ретка, верује се да укупно постоји тридесетак сачуваних. Марка вредности једног долара одштампана је у малом броју примерака, јер је управа у тадашњој националној пошти Кине схватила да је сувише мала да би се на њој разазнавао неопходан текст. Непознати купац је за овог поштанског краља, не трепнувши, дао триста педесет хиљада евра.
Цене кинеских марака – које, из неког разлога, слове за филателистичку вредност – повећавају се из године у годину. Богаташи се очигледно труде да, на све могуће начине, увећају капитал и видели су златни рудник чак и у филателистичким водама. Читав табак поштанских марака из 1980. године такође је недавно достигао замашну цену од сто хиљада евра. Чинило би се као необично кад се зна да су те марке одштампане у тиражу од пет милиона примерака. Међутим, постоји разлог: за Кинезе та година има посебан значај, затим на њима је цртеж мајмуна, и то на црвеној подлози, коју житељи ове земље изједначавају с богатством.
КАКО ПОСТАТИ СПАРТАК
Гладијаторске борбе одавно су забрањене. Ипак, неки савремени Римљани су као малчице носталгични, па су одлучили да покрену нову генерацију борби у арени, с тим што је крвава завршница ипак остављена у прошлости. Већ скоро две деценије Римска гладијаторска школа ради пуном паром. Њени оснивачи водили су рачуна о аутентичности: од целовите опреме, пригодне униформе и начина обуке, гладијаторима новог века ништа не недостаје. Ако икада одлучите да постанете нови Спартак, требаће вам много више воље него новчаних средстава – прва четири месеца курса полазнике коштају свега двадесет пет евра, а сваки наредни месец од пет до десет.
Борци у покушају прво стичу сву потребну телесну (и душевну) снагу, а када се утврди да су спремни, прелази се на часове руковања мачем и штитом, али и другим оружјем. Испрва је то дрвени мач, како су га Римљани звали – rudus. Гвожђе долази касније. Након одређеног времена гладијаторски подмладак полаже испит, суочавајући се у арени са „доктором”, учитељем или најбољим борцем у класи. Када успе и њега да победи, гладијатор и сам стиче ласкаву титулу доктора и спреман је да своје знање и вештине преноси новим знатижељницима.
КРУТ КАО КАРТОН
Возачи у Индији убрајају се у оне непослушне. Упркос савременој технологији и камерама постављеним по улицама и најпрометнијим саобраћајницама, они као да их не примећују и, чак и кад знају да ће бити ухваћени у прекршају, не поштују прописе. Наравно, највише пренебрегавају ограничење брзине. Имајући то на уму, власти у индијској држави Бангалор досетиле су се како да возаче призову памети. Упркос свим тим модерним справама за надзирање, људи и даље највише зазиру од (живих) полицајаца. Пошто би, чак и држави која броји више од милијарду и двеста милиона становника, било немогуће запослити толики број полицајаца, прибегли су лукавству и на одговарајућа места поставили представнике закона од картона. Ради се о фотографији човека у униформи, у природној величини, залепљеној на картон и намештеној тик уз пут. И, што је најзанимљивије, трик је „упалио”. Тамо где картонски полицајци наводно надзиру возаче, ситуација је знатно боља. Чим их особа за воланом угледа из даљине, у највећем броју случајева, смањи гас.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре