Ма шта кажеш

СВЕ СЕ МОЖЕ КАД СЕ ХОЋЕ
Ову нашу пословицу из наслова на прави начин доказала је Сандра Фоли. Кад је пре пет година ова седамдесеттрогодишња мајка и бака из Блумингтона у Илиноису имала озбиљних здравствених тегоба, решила је да нешто коренито промени у животу. Уместо да се уплаши, одлучила је да се упише у теретану и, на наговор једног од инструктора, почне са дизањем тегова. Не само да јој се стање убрзо поправило, Сандра је почела да ужива у напорним тренинзима и показивала све боље резултате. Почела је да иде и на такмичења сениора. Недавно је поставила рекорд, из места је успела да подигне тегове од осамдесет два килограма. Сандра Фоли добар је пример шта се све може, и то не само кад су у питању старије особе.

КАКО ПРОВЕСТИ ЛЕТО?
На крају школске године пао је договор: уместо да се заиста распусте и разбеже свако на своју страну, ученици средње школе „Џон Дикинсон” из Вилмингтона у америчкој држави Делавер поставили су себи изазов. Зашто не би покушали да од лего коцкица изграде што виши торањ? Претходни рекорд, забележен у „Гинисовој књизи рекорда”, постављен је у Прагу, главном граду Чешке – кула висока тридесет два метра. И, заиста, ђаци су вредно зидали и зидали и саградили торањ који пара небо на висини од тридесет четири метра.



ПРЕКИНУТА ПРОСИДБА
Младић је недавно заказао састанак девојци у тржном центру у Дубаију. Ништа необично. Али за њега је састанак имао посебно значење. Јер, пре годину дана ту су се упознали и заволели. Зато је девојци, последњих дана августа, желео да припреми изненађење...
Микрофон, појачало, музички састав који је изненада искрсао свирајући серенаду. Насред тржног центра, међу многобројним пролазницима, младић је на енглеском језику и уз музичку пратњу почео опширну и веома свечану љубавну изјаву. Девојка је најпре запањено гледала., Не обазирући се и сав усредсређен на оно што има да каже, младић је наставио да говори колико му значи. Потом је клекнуо и запросио је...
Уместо да се обрадује, девојка је уши запушила шакама.
„Не! Не! Не!” – викала је недвосмислено очајна.
Видевши да младић наставља са просидбом, окренула се, зграбила укулеле из руку свирача и треснула младића по глави. Иако ударац није био прејак, он се онесвестио. По свој прилици, више од непријатног изненађења.

БЕЗ КАМЕНИХ УСПОМЕНА
Младић и девојка, очигледно заљубљени, шетали су се држећи се за руке и гледајући како Сунце залази. Збило се то недавно на Сардинији, где је поменути пар приводио годишњи одмор крају. Налазили су се на плажи Кала Сизине и пожелели су да понесу (осим у сећању) неку успомену на време проведено на острву. Девојка се сагла и узела неколико каменчића са плаже, ставила их у кесицу, а потом у ранац. Када су сишли с брода који их је вратио у место Санта Марија Наварезе, општински полицајци одмах су их привели. Наредили су им да испразне торбу и ранац. Ту су нашли „амбијентално благо”. Будући да су признали да каменчићи потичу са плаже на Сардинији, те да су хтели да их понесу у Шпанију као сувенир, морали су сместа да их врате. И плате високу казну! Ништа од камених успомена! Видевши колико је ствар озбиљна, младић и девојка били су срећни што нису завршили у затвору.

ШКОЛЕ БЕЗ НАСТАВНИКА
Организација „Школе Стива Џобса” отворила је седам нових школа у Холандији. Реч је о школама које нису ни налик оним које познајемо. „Образовање за нову еру”, то је гесло којима се воде они који су осмислили нови начин школовања. За почетак, у средишту учења у овим школама налази iPad, а не наставници. Начин на који ће прваци у Холандији усвајати знања из различитих области, светски медији назвали су више него револуционарним. Деца похађају школу врло кратко, али када се врате кући, могу да наставе да се друже и сарађују у виртуалном простору.
Учионице као учионице, то су собе, односно сале где ученици раде самостално или у мањим групама. Постоје сале за граматику, математику, гимнастику, такозвана креативна лабораторија... Најзанимљивије од свега јесте што сваки ученик сам ствара ток учења за време читаве школске године. Додуше, свима је понуђен одређени број могућности, па ко може више, тај ће бити најбољи. То значи да се програм прилагођава ученику, а не ученик програму. И родитељи путем рачунара могу да прате рад детета. А шта бива са учитељима? Они постају нека врста „тренера” који подстичу ђаке да раде што више и дају подршку. Уосталом, не уче их они, већ рачунари! Да ли ће овако изгледати школе будућности, остаје да се види после холандског огледа .

ЧИКО, ВРАТИ СЕ
Чико, мали мајмун капуцин, ухваћен је недавно у Сан Карлосу и из куће своје власнице, седамдесетједногодишње госпође која га држи у стану као кућног љубимца, одведен у центар за заштиту животиња. Наиме, бразилски закони не дозвољавају држање дивљих животиња у кућама и становима. Неко је пријавио Чикову власницу и представници центра за заштиту животиња закуцали су на њена врата... Госпођа Елизета Кармона била је очајна. Наиме, Чико је живео с њом више од четрдесет година!
Како се десило да Елизети врате њено мајмунче? На вест да је госпођи Кармона одузет кућни љубимац, људи су се путем светске рачунарске мреже удружили и написали петицију коју су хиљаде љубитеља животиња потписале. Тако се Чико поново нашао у својој кући. Али ништа није као пре. Са запрепашћењем госпођа Елизета сазнала је да је Чико у ствари Карла, односно да је женка.
„Чико или Карла, свеједно”, изјавила је власница. „Само да је породица на окупу!” .

НАЈЛЕПШЕ ЈЕ У САМОЋИ
Универзитетске кантине су као створене за упознавање и склапање нових пријатељстава. Међутим, студентима универзитета у јапанском граду Кјото оваква принудна дружења нису нимало привлачна. Према речима једног двадесетдвогодишњег студента електротехнике, немају сви увек времена за необавезно ћаскање – нити су увек расположени за разговор са непознатим. Зато је студентски парламент написао петицију с молбом за решавање овог проблема – уз помоћ „усамљених седишта”. Деканат је одмах реаговао, и то уградњом преграда на столове кантине, како би студенти приликом оброка имали приватност. Сада, уместо у друштву колега, јапанска младеж ручава у самоћи, без бриге да ће неко почети нежељен разговор.