Ma šta kažeš



У Бриселу, главном граду Белгије, ових дана процветао је необичан цвет који не личи и не мирише на оне које имамо у баштама и саксијама. Поред непријатног мириса, он је и врло велик. Зове се „Цвет леш” (Amorpxphallus titaniym) и откривен је у Индонезији, после чега је засађен у Европи, углавном по великим ботаничким баштама. Занимљиво је и да је за три године цветао чак пет пута, што је за ову врсту реткост јер то чини једном у неколико година. Посета ботаничкој башти троструко се повећала јер људи чекају у реду да би осетили чудан мирис овог џина.




Ових дана у канадском граду Торонту појавиле су се несугласице између грађана и запослених у једној локалној школи. Директор школе одлучио је да старе књиге које ученици више не користе пошаље на рециклажу. Становници града сматрали су да књиге треба поклонити и поделити мањим библиотекама. Прво су се пожалили савету школе, а кад су видели да он није заинтересован за то, обратили су се локалним властима тражећи заштиту. Али директор је био непоколебљив. Сматрао је да књиге са превазиђеним поимањима ствари, неприкладним речником и старим научним истраживањима никоме не користе. „Ако ове књиге нису довољно добре за ученике, зашто би биле добре за грађане.” Победник је неизвестан.


КРОМПИРОМ
ТИ ЊЕГА
ПОРОДИЦОМ
Питер Глејзбрук из Нортхемптона у Великој Британији, тврди да је власник највећег кромпира од излаганих на тамошњем Пољопривредном сајму. Тежак је три килограма и четиристо грама. Да би га добио оволиког колики је, било му је потребно десет година различитих укрштања. Међутим, оповргао га је Амар ал Садау из Либана, који тврди да је управо његов кромпир, ископан 2008. године, био досад највећи и тежак једанаест килограма, тако да чак ни његова многобројна породица није успела да га поједе за један оброк.


Популарни ловац на митове Џејми Хајнмен побегао је од куће када му је било 14 година и кренуо у пустоловину – аутостопом је уздуж и попреко обишао Сједињене Америчке Државе. Када му је зафалило новца, одлучио је да потражи посао. Каријеру је почео као инструктор роњења, да би затим уследио низ различитих занимања: машиниста, стручњак за преживљавање у дивљини, лингвиста, власник пет-шопа, капетан брода, кувар, кротитељ коња и, коначно, водитељ ТВ емисије.


Пријатељи Рем, Грант и Лук чекали су да добију поруџбину у ресторану брзе хране у Кентвуду, у држави Мичиген, кад им је радник заједно са нарученом храном дао неотворену коверту. Након неколико километара вожње, Рем је отворио коверту у њој пронашао три хиљаде и шест стотина долара. Збуњени пријатељи прво су помислили да се ради о некој шали или о награди, али, како на коверти није писало ништа, помислили су да је неко изгубио тај новац. Вратили су се у ресторан и потражили радника који их је услужио. Кад су пришли пулту, угледали су узнемиреног власника и радника како се препиру. Рем је пружио коверту и рекао да је сигуран да је новац грешком завршио код њега, после чега је менаџер одушевљено открио да су то биле његове паре које је био заборавио на пулту, а радник је случајно, заједно с поруџбином, момцима дао и коверту.



- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре