3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
АУТОПУТ У ЈЕДНОМ ПРАВЦУНа аутопуту, обилазници ка Будимпешти, увек је велика гужва иако друм има по три траке у једном правцу. Возила и путника је много јер бројни житељи из околине раде у главном граду или, пак, из престонице свакодневно одлазе у унутрашњост на посао. Али и туриста и путника намерника стално има на путу. Наравно, и незгоде су неизбежне.
Ипак, застој у саобраћају који се створио око поднева 5. јануара ове године на 22. километру од Будимпеште био је невиђених размера. Возила су се кретала брзином пужа и било је потребно око два часа да би се стигло до града. Разлог за то била су три ланчана судара у којима је учествовало деветнаест аутомобила, срећом, без жртава и тежих повреда путника. Возачи су били странци, углавном Румуни на проласку кроз Мађарску. Журили су кући после празника. Али, иако је за многе права загонетка како возачи успевају да се сударе на тако пространом путу, путницима из суседне државе то се често догађа, па је аутопут Е75 међу Будимпештанцима познат под називом „Bucuresti road”.
БЕТМЕНА У ЗАТВОР!Кад су полицајци зауставили аутомобил, најмање што су могли да очекују јесте да из њега изађе Бетмен. За воланом црног „ламборгинија” заиста је седео стрипски јунак који није ништа мање био изненађен што га хапсе. Убрзо се испоставило о чему се ради. Обучен у одело Бетмена, Лени Робинсон обилази поједине области око Балтимора, града у америчкој држави Мериленд.
У жељи да обрадује децу по болницама, он се појављује као Бетмен, на огромно одушевљење малишана. Кад су све то сазнали, полицајци су му изрекли само опомену на лицу места и нагласили да, што је могуће пре, стави важеће таблице на кола.
ЦРТЕЖ ЗА ГИНИСААкција „Најдужи цртеж на свету”, коју је Ротаракт клуб Београд приредио у сарадњи с Националним удружењем родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР), ушла је у Гинисову књигу рекорда.
Цртежи које су малишани из целе Србије прикупљали током лета, више од 700 њих, помогли су у формирању 2,5 километара дугачког цртежа постављеног 23. септембра 2012. године на главном градском тргу у Болоњи. Цртеж има облик слова имена удружења АГЕОП (италијанског удружења родитеља деце оболеле од рака из Болоње). Акција је приређена с циљем да се привуче пажња светске јавности на проблем рака код деце и да се подигне степен друштвене свести о овој болести с којом се у Србији током године суочи око 500 малишана.
ДРЖ’ТЕ КРАДЉИВЦА ЧАРАПА!У Токију се појавио необичан, такозвани серијски лопов. Фантом! Веома је вешт. Полицији не полази за руком да га ухвати јер напада девојке на улици, сасвим изненада. Осим што нико не очекује напад, жртве највише изненади разлог због којег насрће на њих. Краде им чарапе. Бар једну! (Уколико је реч о сокнама или доколеницама.) Дуге чарапе (унихоп) не скида са жртава. Само их поцепа. Рекло би се да га женске чарапе нервирају. Или их сакупља?
Недавно је напао једну млади становницу главног јапанског града. Изненада јој је пришао, бацио на тло, ухватио је за ногу, скинуо кратку чизму и чарапу с леве ноге. Затим је трчећи побегао. Седамнаестогодишња девојка само што није пала у несвест од страха. Мислила је да јој је њен живот окончан и требало јој је извесно време док се прибрала. Била је, ипак, од помоћи полицији. Рекла је да нападач има између тридесет и четрдесет година и да је врло лепо обучен.
ЈЕДНОПРСТИ ДИНОСАУРУС
Међу ископинама на граници Кине и Монголије палеонтолози су открили остатке необичног диносауруса који је, према месту налазишта и изгледу, назван Linhenyks monodactylus. Изузетно мала животиња, не већа од папагаја, живела је пре отприлике осамдесет милиона година у околини града Линхе. Linhenyks monodactylus био је грабљивица из групе теропода из које су потекли и тираносаурус и велицираптор. Тело животиње било је прекривено крзном, кретала се на две ноге, а на свакој од њих имала је само један прст, док су јој уста била пуна снажних зуба.
КОЊ У ПИЏАМИГрејси Меј почела је да се понаша неуобичајено. До тада изразито мирна и благородна кобила непрекидно је њиштала, нервозно махала репом, сваког ко би јој се приближио дочекивала је с неповерењем. После прегледа закључено је да пати од ретког облика кожне болести и да би једини спас био да јој се направи посебно одело да јој штити кожу.
Одговорни у прихватилишту за коње и поније у енглеском граду Витчерч, Глостершир, у новинама и на телевизији објавили су молбу: да ли постоји неко спреман да помогне четвороношцу? Спас је стигао с неочекиваног места. Јавили су се из „Бритиш ервејза”, британске авио-компаније. Од посебно обрађеног памука, од кога се иначе шију пиџаме и огртачи за путнике на прекоокеанским летовима, за Грејс Меј направили су одело које јој покрива готово читаво тело. Откако је кобила добила одело, ћуд јој је опет она стара. Сад поново с весељем дочекује и људе који брину о њој, али и многобројне посетиоце који долазе да се диве коњу у пиџами.
ХАЈДЕМО, БЕОГРАЂАНИНЕ МОЈ!
На позорници Југословенског драмског позоришта, у једној представи Шекспировог „Краља Лира”, играла се завршна сцена са два лудака.
Полудели краљ Лир (Миливоје Живановић) узима за руку, подигавши је високо, лудог Тома (Бранко Плеша) и треба да каже:
„Хајдемо, Атињанине мој!”
Али, Миливоје, сасвим неочекивано, говори:
– Хајдемо, Београђанине мој!
ПРЕВИШЕ СИМБОЛИЧАН КОМАД
Познатом глумцу Чичи Илији Станојевићу (1859–1930) једном се на улици стидљиво обратиo неки младић:
– Извините, господине, хтео сам да Вас питам шта мислите о мојој драми „Тамница” коју сам понудио позоришту.
– Знате, она није за нас. Исувише је симболична – одговорио је глумац.
– Како то мислите? – збуниo се млади писац.
– Ево како. Кад нам је била читана, сви смо се некако осетили као да смо у правој правцатој тамници. Па, као сви прави робијаши, тако смо и ми пожелели да побегнемо. На треће читање дошао је само редитељ.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
