Ма шта кажеш

ТАМО ДУБОКО
Сер Ричард Чарлс Николас Брансон, британски богаташ и власник бренда „Вирџин”, који чини 350 предузећа, познат је и по склоности ка пустоловинама. За ову годину испланирао је да се подморницом једноседом „ Virgin Oceanic”, дугачком 18 метара, спусти у Маријански ров, најдубљи део Тихог океана и најнижу тачку на површини Земље. То значи да би се Ричард Брансон за пет сати, колико би трајало роњење, спустио на дубину од око 11.000 метара где је притисак 1100 пута већи него на површини мора, а температура воде више десетина степени у минусу.
Славни милијардер жели да надмаши рекорд који су 1960. године поставили швајцарски океанограф и инжењер Жак Пикард и амерички океанограф Дон Валш који су се спустили на дубину од 10.916 метара .


ГИЛИ, ГИЛИ
Да би открила у којим све елементима постоји сличност између људи и човеколиких мајмуна професорка биологије Марина Девил-Рос с британског Универзитета Портсмут подвргла их је необичном испитивању – голицању. Почела је са горилама. Вишесатно стрпљиво голицање прстима, потом и перјем, по свим људима осетљивим зонама тела, прошло је без икакве реакције. Гориле ниједним трептајем тела нису показале да у кожи имају нервне завршетке осетљиве на тако благ додир. Ни оглед са шимпанзама није дао другачије резултате. Мирно су поднели голицање испод пазуха, око врата, по стомаку. Професорки Девил-Рос није остало друго него да закључи да је голицљивост особина својствена једино људима.

ОДЕЋА ЗА СТАРИЈЕ ПЕШАКЕ
Убрзан корак, да би се што брже и безбедно прешао пешачки прелаз, за времешне људе често је права мука. Већини њих је потребно и мало више времена да би уочили боју на семафору или чули звучни сигнал да би се уопште одлучили да крену преко улице.
Да би им олакшали кретање по градској вреви инжењери с Института за технологију у Масачусетсу у Сједињеним Америчким Државама, осмислили су посебну одећу за ту намену. Названа је AGNES, по скраћеници од енглеске речи која означава систем који уграђен у одећу помаже старим особама у кретању.
Одећа садржи бандажере и траке које повезују руке и ноге, па покрети руку помажу и опуштеним мишићима ногу да се помере, наочаре за бољи види, појачиваче слуха у ушима ‡


МОБИЛНИ НА ЛИМУНАДУ
За фабрику мобилних телефона „Нокиа” кинески дизајнер Даизи Џенг осмислио је крајње необичан модел. Реч је о еколошком телефону који ради на био-батерију која користи ензиме за производњу електричне енергије из угљених хидрата, односно шећера. Користи енергију из слатких напитака као што су „кока кола”, „пепси” или лимунада, који генеришу воду и кисеоник, ради четири пута дуже од савремених литијумских батерија с једним пуњењем и уз све то биоразградив је.


















КАКО ЈЕ ВИБ ПОСТАО ПИСАЦ
Познати сатиричар, новинар и, својевремено, главни уредник „Забавника”, Влада Булатовић Виб (1931–1994) једном је шеретски објаснио зашто се посветио писању. Наиме, када је после завршене гимназије у Крагујевцу пошао на студије у Београд, мајка му је на железничкој станици, машући док је воз кретао, довикнула:
– Сине, пиши!
И тако је Виб почео да пише .
















СТОМАК ЗА БИСТУ
Једног лета, на Тргу пјесника у Будви, врућина је разголитила и окупљене песнике. Код многих су до изражаја дошли стомаци.
Зато је већина њих обећавала да ће одмах по повратку с мора да скину килажу. А Душко Трифуновић (1933–2006) је на то духовито приметио:
– Мени су већ узели отисак за попрсје и не смем ништа да дирам.