Ма шта кажеш

БЕЖИ ОД ДРВЕТА!
Ако се случајно нађете у неком месту на Карибима, групи острва у истоименом мору у Средњој Америци, одмах се распитајте за Манцинелово дрво. Чим вам га покажу, заобилазите га у широком луку.
Наиме, Hippomane mancinella, како је латинско име овог дрвета, веома је отровно – од крошње до корена. Ако се додирну његови листови или кора, по длановима и прстима појавиће се бројни болни пликови. Под Манцинеловим дрветом ни случајно не треба тражити склониште за време кише јер би капи које се сливају низ крошњу изазвале опекотине по кожи. Дрво не треба ни палити, јер док гори из грана и стабла испарава сок који изазива снажно печење у очима што може довести и до оштећења вида.
Треба ли рећи да би смрт задесила сваког ко би појео плод овог отровног дрвета?.


ПОВУЦИ ВОДУ ПОСЛЕ СМРТИ
Према сазнањима археолога, најстарији тоалет на свету нађен је недавно у средишњој Кини, у једној, све указује краљевској, гробници подигнутој пре више од две хиљаде година.
Веома налик на модерне тоалете, имао је седиште и у шољу је могла да се пусти вода доведена цевима. Научници верују да је употреба овог тоалета била намењена загробном животу. Ипак, краљ би у том случају морао да сачека више деценија да би користио и тоалет-папир који је, верује се, почео да се користи око 100. године.


ФИЛМ ОД ДВЕ СЕКУНДЕ
Најстарији очувани филм на целулоидној траци у свету, под називом „Сцена у Раундхеј башти”, снимљен је 14. октобра 1888. године. Дело је Француза Луја Емеа Огистена л Принса. У филму су приказани принчев син Адолф и три члана породице Хартли у башти у Рундхеју у Лидсу, у Великој Британији. Овај најстарији филм уједно је и најкраћи запис камером. Траје свега две секунде .




ОТАЦ У ОСАМДЕСЕТОЈ
Мужјак једине преостале џиновске корњаче с острва Пинта из архипелага Галапагос, назван прикладно Усамљени Џорџ, још је 1972. године смештен у заштићени резерват, Национални парк Галапагос. Како би се врста сачувала од изумирања, одмах је почела потрага за одговарајућом женком.
Али, уз сав труд да се удовољи Џорџовом укусу довођењем разних корњача са суседних острва, он је остао равнодушан према свим тим женкама. Ни с једном није желео да се пари. И управо кад су људи из резервата већ дигли руке од Усамљеног Џорџа, чувари су их у јулу 2008. године обавестили да је једна женка корњаче сличне врсте, која је Џорџу правила друштво од 1993. године, најзад снела неколико јаја.
Усамљенику с Пинта тада је било пуних осамдесет година.


„ЛАЖЕ ЉУБИША”
У малом козарачком селу Божићи, на ослобођеној територији, у току Другог светског рата окупила се маса народа да чује и види глумце у Кочићевом „Јазавцу пред судом”. На импровизованој позорници, која је само петнаестак центиметара била одигнута од партера у коме је врвело од народа, текао је разговор између судије и Давида Штрпца, који је донео јазавца у џаку.
Љубиша Јовановић, који је глумио Давида Штрпца, у једном тренутку је ставио врећу у крај и окренуо се према судији. Ово су искористила нека деца, која су се ту затекла. Хитро су отворила џак (који је био напуњен хартијом) и повикала народу:
– Еј, лаже Љубиша, лаже, нема јазавца у џаку.