Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ma šta kažeš


СЛАДОЛЕД НА ОКЕАНУ
Тако ми Бога, у великој смо опасности! Кад вам кажем… ВЕЛИКОЈ! – загрмео је у мају 1945. године мајор Чарлс Зиглер, на служби у бази Наха на Окинави, око које су се водиле жестоке борбе.
Његов ађутант био је потпуно затечен.
– Шта? Реците... На шта мислите?
– Зар не видиш шта се догађа? Катастрофа! Немамо ниједну куглу сладоледа! Како ће онда војници бити у стању да се боре? Под хитно морамо да нађемо начин да им дотуримо сладолед.
Тако је и било. По цени од милион долара, америчка морнарица изградила је најчудније пловило Другог светског рата – огроман брод, баржу која је свуда пратила пацифичку флоту, и сваког сата давала 1500 литара најбољег домаћег сладоледа.
Заправо, амерички официри толико су волели ту посластицу да су почетком августа 1945. године саградили још једну пловећу фабрику сладоледа, јер је прва потопљена током једне операције повлачења. Наиме, пошто га је плашила могућност да се Јапанци докопају драгоцене робе, капетан једног тегљача наредио је морнарима да потопе баржу топом с палубе. Али, иако је била удаљена само 70 метара, иако су се за топом смењивале четири групе нишанџија, сладолед је и даље плутао неокрњен. Чудно, помислио је капетан, а онда издао наредбу да баржу потопе ручно, постављањем динамита у њен труп. Причало се да је и тај подухват потрајао.



СТРИП ТЕЛЕВИЗИЈА

У Београду однедавно постоји Интернет видео канал – „Стрип ТВ”. Реч је о програму посвећеном поклоницима стрипа, али и онима који још нису довољно упознати с овим књижевно-ликовним жанром. Разуме се, програм је доступан свим корисницима Интернета на адреси www.live-e.tv/strip-tv. Дакле, посетиоци овог портала, заправо прве српске Интернет телевизије, сваке недеље имају прилику да погледају нови прилог из света стрипа: окосницу програма чини приказивање дела значајних аутора заслужних за развој стрипа у Србији, од времена Лобачева, Соловјева, Навојева, до наших савременика. „Стрип ТВ” такође доноси прилоге о домаћим и светским издавачима стрипа, рубрике о стрипу и филму, школама стрипа, јунацима стрипа и још много чему што стрип чини посебним.


КАД МЕСОЖДЕРКА ОГЛАДНИ
Становници Њу Орлеанса, највећег града америчке савезне државе Луизијане, познати су по ведром духу. Често приређују занимљива и весела такмичења и тако, тврде, успевају да преброде многе животне недаће. Тако су, непосредно после урагана Катрина 2005. године, уприличили надметање биљки месождерки у халапљивости. За предвиђена три сата победница је успела да поједе педесет мува и двадесет комараца.


КАРАМБА!
У Мексику је недавно спроведено истраживање с намером да се да одговор на питање колико псују одрасли становници ове државе. Анкета је обухватила хиљаду испитаника из целе земље. И? Мексиканци у просеку дневно изговоре неку ружну реч двадесет пута, што значи да се за двадесет четири сата у овој држави опсује око милијарду и триста милиона пута. Иначе, сваки десети испитаник тврди да никад не користи непримерене изразе. Анкета је открила да људи који су богатији и живе у градовима чешће псују од сиромашнијих, са села, као и да становници индијанског порекла на југу мање користе ружне речи од оних са севера. Наравно, многи су се запитали шта се подразумева под псовком. Јер у овој земљи често се користи „карамба”, нека врста узречице којом се изражавају различита расположења, од изненађења до згражавања. Ако је и „карамба” псовка, онда би постотак Мексиканаца који псују био знатно већи.

ДА МИ ЈЕ ДА САМ ПРЕСТУПНИК


Крајем педесетих година прошлог века многи преступници у Шведској сневали су о нечем необичном – да направе тежи прекршај и доспеју у затвор. Разлог за овакву жељу био је више него оправдан.
Наиме, недалеко од града Гетеборга 1957. године изграђен је најсавременији и најудобнији затвор у свету који дуго ниједан други није претекао. У свим ћелијама била је први пут спроведена топла и хладна вода, и биле су савршено опремљене – кревети су имали мадраце од меке пластичне масе, писаћи столови били су опремљени прибором за писање и хартијом, телефоном и радиом, имале су полице за књиге, као и лепе и удобне фотеље за одмор. Надзор над затвореницима вршио се већ тада телевизијским камерама.

Илустровао: 
Драган Максимовић
број: