3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
ПРВЕ КОМШИЈЕ
Научници су средином прошлог века обелоданили вест да на Земљиној кугли не постоји ниједно место које је ваздушним путем од другог места удаљено више од 40 часова.
МАЧАК У ЧИЗМАМАЛучки радници узалуд су га дозивали. Кад се Даглас није појавио ни после пет дана, једино објашњење било им је да се вероватно грешком укрцао у неки од контејнера. Није било друге него да чекају. Јер, контејнер је пребачен на теретни брод у Тауранги, Нови Зеланд и, преко Сиднеја и Мелбурна, пловио је ка Аделаиди. Тих осамнаест дана, колико је требало да стигне товар, сви у луци Тауранга стрепели су шта ће се десити њиховом четвороножном љубимцу. Даглас је, иначе, мачор кога су усвојили пре више година и на њега се навикли и заволели га као да им је члан породице. Срећом, прича има срећан крај. Кад су контејнери отворени у Аделаиди, из једног је искочио Даглас. И, за дивно чудо, био је доста живахан, иако је скоро три недеље био без воде и хране. Ветеринари претпостављају да је пио воду која се кондензује унутар контејнера, а јео мишеве. Пошто су га у Тауранги толико жељно ишчекивали, успели су да му среде царски повратак, наравно авионом.
ТРЧИМ И УЧИМ
Ко год учествује на маратону жели нешто да постигне. Особе којима је трчање опредељење јуре за што бољим резултатом. Међутим, има и оних који маратон претворе у врсту забаве. Протеклог априла, баш као и у Београду, у главном граду Велике Британије такође је одржан маратон. Памтиће се по „лудацима и чудацима” који су искористили машту да би остали запамћени. На лондонском маратону Вирџин ове године постигнуто је тридесет пет Гинисових рекорда. Тако је, између осталог, један учесник читаву трасу одшепао на штакама, док је други, не престајући да трчи, успео да сложи највећи број Рубикових коцки. Било је и учесника који су се издвојили од осталих јер су желели да на циљ стигну што брже, обучени у костим неког од стрипских суперјунака. Пажњу су привукли и учесници који су све време држали књигу и учили, бар тако тврде, мада се не зна да ли их је неко касније пропитивао.
МРЕЖА ЗА О(Т)ПУШТАЊЕГотово да нема потребе објашњавати шта је то Фејсбук. Интернет друштвена мрежа уз помоћ које људи с најудаљенијих места на свету ступају у везу, размењују мисли и тако даље. Међутим, Фејсбук може да буде и лак начин да шефови своје запослене држе „на кратком ланцу”. Да прате сваки њихов корак. Све док их не отпусте! Ево и како.
Недавно се у Великој Британији догодио занимљив случај опуштања. Секретарица у једном предузећу отпуштена је јер је на својој страници Фејсбука написала: „Ух, што је на послу досадно!”
Надређени су сматрали да је секретарица јавно обрукала предузеће. Били су неумољиви. Госпођа није успела да се врати на свој (досадни) посао.
Није боље прошла ни наставница из једне америчке средње школе. На својој страници оштро је критиковала поједине ђаке јер лоше уче. То су видели родитељи. Наљутили су се. Наставница је отпуштена.
Једну девојку запослену у осигуравајућем друштву у Швајцарској „на делу” је ухватио надређени јер је видео да је у време кад је била на боловању због грипа, од куће слала поруке са свог профила. То је побудило сумњу да је отишла на лажно боловање. И њен посао виси о концу...
Дакле, треба водити рачуна. Имајте у виду да све што напишете читају многи други.
ЖАБЉИ ЈЕЗИКНаучници су утврдили да обичне жабе користе истанчано чуло слуха кад желе да „разговарају”. Помоћу гласних жица и велике звучне кесе смештене на грлу, ове животиње крекећу или испуштају звуке сличне звиждуку или шкљоцању. Најчешће и највише „разговарају” у време парења.
А о чему причају, научници могу да претпоставе по понашању животиња. И женке и мужјаци на тај начин дају до знања могућем љубавном партнеру да су ту, а супарници и супарнику поручују да се губи, „нестане”.
Илустровао:
Тања Милатовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
