3320 25. 9. 2015.
Јесте ли већ чули
ХЕРОЈИ СЛИЧНИ НАМАКоји домаћи филм је надахнут стрипом „Алан Форд”?
МАРКО, Зрењанин
Не знамо да ли је надахнут, али у филму Емира Кустурице „Црна мачка бели мачор”, чији је сценариста Гордан Михић, један од главних јунака Дадан Карамболо у многим сценама чита управо тај стрип. Возила која се користе у филму су оригинал из Грунфове радионице, а многи ликови као да су сишли са страница „Алана Форда”.Тајну омиљености овог стрипа који се запатио само у Италији и СФРЈ
покушао је да открије Лазар Џамић у књизи „Цвећарница у кући цвећа”: „Непоправљиви дилетанти, закључани у својеврсни еквивалент наше, углавном дисфункционалне, породице и државе, хероји 'Алана Форда' били су слични нама.”
Пошто волиш Алана Форда, подсећамо се неких реченица: „Боље цијели живот бити милијунаш него недјељу дана сиромах”, Ако каниш побиједити не смијеш изгубити”, „Боље испасти глуп него из аутобуса”, „Хало Бинг, како брат... Што? Опљачкао је бебу од пет мјесеци и добио толико затвора?” „...Да, цијена права ситница”.
ЖАБА КОЈА СЕЈЕ СТРАХ
Молим вас да нешто напишете о америчкој рогатој жаби?
МИЛУТИН
Ужице
Рогате жабе (лат. Ceratophrys) добиле су име по израслини на горњем капку ока. На енглеском говорном подручју називају их и пекмен жабама због великих уста и стомака. Познате су по агресивности а зоолози посебно истичу њихово сасвим необично одбрамбено средство. Наиме, оне прилично често мењају кошуљицу и непосредно по тој промени врло су осетљиве. Када их, на пример, неко дражи сламчицом по новој кошуљици оне се у почетку измичу, штитећи је, а онда им очи поцрвене и из њих бризне танак млаз отровне крви. Нападач тада, ма колико био већи, застане пред необичним и застрашујућим оружјем и брзо се повлачи. Рогате жабе живе у Јужној Америци па се понекад њиховом називу додаје и име континента са кога потичу.
ПУСТИЊА КАО МОРЕ
Занима ме шта су Бархани?
МИРА
Ариље
Бархани су пешчана узвишења у песковитим пустињама која имају облик српа или полумесеца и настају нагомилавањем песка који наноси ветар. Могу да буду високи и 30 метара. Испупчена страна окренута је ветру и благо нагнута, док је супротна, она у заветрини, стрмија. Пустиња са барханима подсећа на усталасало море. Бархани се померају у правцу дувања ветра. Брзина њиховог кретања је мала, од неколико до више десетина метара у току године. Међутим, при јаком ветру могу да се померају и десет метара у току само једног дана.
КЊИЖЕВНИЦИ КАО ЛЕКАРИЗанима ме какав је то „Пиквиков синдром”?
ДАРКО
Раља
Многи књижевници успешно су описивали поједине поремећаје и обољења, слично клиничким лекарским налазима. Тако су на једном међународном медицинском скупу енглески лекари описали једну болест која се очитава у 
томе што је болесник веома гојазан, стално сањив, са знацима изразите недовољности рада срца и крвотока. Болест су назвали Пиквиков синдром, према господину Пиквику, јунаку романа Чарлса Дикенса „Пиквиков клуб”, код кога су ти симптоми тачно описани. Достојевски је у том погледу рекордер јер је утврђено да је у својим романима дао тачне клиничке описе за петнаестак обољења и поремећаја понашања.
ЗВОНИЛА МУ ЈЕ ГЛАВА ПЕТ ДАНАЗбог чега се лупа чврга када се неко ошиша?
ЂОРЂЕ, Београд
Чврге, чвенгери, кокавци, кокос, тањирача, фризби, мацола... уфф! Болне успомене из детињства! После шишања добијала се чврга с поруком да ће коса боље да ти расте и почетак тог обичаја немогуће је утврдити. Наслеђе је ранијег времена када су дечаке стално подстицали да буду јаки момци који не показују осећања. Сматрало се да момчићи на тај начин бивају чвршћи, снажнији, спремнији да отрпе бол и невољу. Сетимо се стихова Ђуре Јакшића: „Нек по цвећу жене газе, трње је за човека”. У прилог томе иде чињеница да се девојчицама никада нису лупале чврге. А у употреби су у свим играма, добијају их поражени у кликерима, фудбалу, жмуркама, шуги... само пљуште. У таквим (не)приликама добро је имати дебље прсте, такозване ћевапе, јер онај ко ти дрмне чвенгер неће да претера знајући да ћеш кад-тад бити у прилици да му вратиш.
