За ЈугоНосталгичаре занимљив филм снимљен 1963, а објављен 1964 као рекламни филм ПАНАМА под непреводивим (бар за мене)
насловом: "Wings to Yugoslavia"
Клик на линК https://www.youtube.com/watch?v=5B6eBAuhvEY
Прочитајте и коментар испод видеа (притисни / кликни на "SHOW MORE")
Nisam video impozantniju fotografiju niske saborne crkve. Da je crkva stara, nekako bih i razumeo efekat fotografije ali ona zidana je ~ 1860-etih. Dakle, umetnicka fotka. Neki davni Runde ...
Pozdrav ...
Немци и Аустријанци су у Србију 1914 / 1918 слали фото репортере високе класе. Фотографије из Србије су објављиване у њиховим квалитетним часописима, или су репродуковане као разгледнице.
Имао сам у рукама фотографије Крагујевца 1914. године из колекције Душана Напијала (поклонио их је Народном музеју у Крагујевцу) које су за мене биле неке од најлепших фотографија које сам видео. Очигледно да су их снимали професионалци, уметници који су примењивали сликарска правила златног пресека, композиције...
Ако због нечега треба да захвалимо окупатору, то је квалитет документације коју су за собом оставили. Иако је то било намењено у друге сврхе, ипак из те документације видимо како су изгледале наше вароши у то доба. Ми то не бисмо снимили, из немаштине, можда лењости, или зато што нисмо имали навику организованог периодичног документовања стања развоја државе...
Само један човек је код нас имао такав нерв - Јеремија Станојевић.
Ми, чланови овог форума, треба да будемо захвални Душану.
Одабрао је прави тренутак да почне да сакупља фотографије на Ибеју, када то из ових крајева још нико није радио и прикупио је бисере. Преко 1.000 фотографија је вратио у Србију, у места где су настале.
Ми вероватно никада не бисмо видели овде, на нашим форумима те фотографије, које је он неуморно и несебично постављао, постављао.... Имали смо прилику да стекнемо знања о изгледу, стању Србије за време Првог и Другог светског рата.
Ниједна наша музејска фототека није имала толико фотографија из тог периода, из визуре окупатора. Неки музеји су, после ратова добијали фотографије од Немаца, Аустријанаца, Мађара, али одабране, неутралне фотографије које их нису додатно оптуживале.
Они музеји који су и тако добијену грађу имали, чували су је од погледа народа, и данас је љубоморно чувају, да је нико не види. Јер, ако неко види чиме располажу, натераће их да то и објаве, изложе, опишу... а то је посао, треба да се ради, треба дати паре за штампање, опремање изложби, а то кошта...
А и што би да се замере будућим комшијама у ЕУ, објављивањем слика њихових злочина?
Немци и Аустријанци су у Србију 1914 / 1918 слали фото репортере високе класе. Фотографије из Србије су објављиване у њиховим квалитетним часописима, или су репродуковане као разгледнице.
Имао сам у рукама фотографије Крагујевца 1914. године из колекције Душана Напијала (поклонио их је Народном музеју у Крагујевцу) које су за мене биле неке од најлепших фотографија које сам видео. Очигледно да су их снимали професионалци, уметници који су примењивали сликарска правила златног пресека, композиције...
Ако због нечега треба да захвалимо окупатору, то је квалитет документације коју су за собом оставили. Иако је то било намењено у друге сврхе, ипак из те документације видимо како су изгледале наше вароши у то доба. Ми то не бисмо снимили, из немаштине, можда лењости, или зато што нисмо имали навику организованог периодичног документовања стања развоја државе...
Само један човек је код нас имао такав нерв - Јеремија Станојевић.
Ми, чланови овог форума, треба да будемо захвални Душану.
Одабрао је прави тренутак да почне да сакупља фотографије на Ибеју, када то из ових крајева још нико није радио и прикупио је бисере. Преко 1.000 фотографија је вратио у Србију, у места где су настале.
Ми вероватно никада не бисмо видели овде, на нашим форумима те фотографије, које је он неуморно и несебично постављао, постављао.... Имали смо прилику да стекнемо знања о изгледу, стању Србије за време Првог и Другог светског рата.
Ниједна наша музејска фототека није имала толико фотографија из тог периода, из визуре окупатора. Неки музеји су, после ратова добијали фотографије од Немаца, Аустријанаца, Мађара, али одабране, неутралне фотографије које их нису додатно оптуживале.
Они музеји који су и тако добијену грађу имали, чували су је од погледа народа, и данас је љубоморно чувају, да је нико не види. Јер, ако неко види чиме располажу, натераће их да то и објаве, изложе, опишу... а то је посао, треба да се ради, треба дати паре за штампање, опремање изложби, а то кошта...
А и што би да се замере будућим комшијама у ЕУ, објављивањем слика њихових злочина?
Fala na podacima, meni potpuno nepoznatim. Pozdrav ...
Puno vam fala Topcidere. Meni kao ljubitelju Prokuplja (odakle su mi oba roditelja, itd.) ova fotka je znacajna jer prikazuje zgradu iznad danasnjeg parka. Zgrada je na roglju ul. 21. udarne divizije i gradskog trga. Do nje ce nici jos 3. iste ovakve zgrade. Fotka mora da je iz '50-etih ili ranih '60-etih. Deluje jedinstveno. Park se tek nazire. Krovovi starih kuca, kojih vise nema (mada mislim da neke jos postoje), vide se u pozadini, na padinama brda, Borovnjaka. Ovo je tako neformalna fotka da "hvata" i stanje posleratnog duha u gradu. U njemu nova vlast uvodi nova pravila ali i otvara nova radna mesta, zida nove drustvene objekte... . Da ne duzim po obicaju, jos jednom vam fala puno. Pozdrav ...
насловом: "Wings to Yugoslavia"
Клик на линК
https://www.youtube.com/watch?v=5B6eBAuhvEY
Прочитајте и коментар испод видеа (притисни / кликни на "SHOW MORE")
Ima sjajnih slika Arandjelovca http://credo.library.umass.edu/search?q=Aran%C4%91jelovac&x=0&y=0
Имао сам у рукама фотографије Крагујевца 1914. године из колекције Душана Напијала (поклонио их је Народном музеју у Крагујевцу) које су за мене биле неке од најлепших фотографија које сам видео. Очигледно да су их снимали професионалци, уметници који су примењивали сликарска правила златног пресека, композиције...
Ако због нечега треба да захвалимо окупатору, то је квалитет документације коју су за собом оставили. Иако је то било намењено у друге сврхе, ипак из те документације видимо како су изгледале наше вароши у то доба. Ми то не бисмо снимили, из немаштине, можда лењости, или зато што нисмо имали навику организованог периодичног документовања стања развоја државе...
Само један човек је код нас имао такав нерв - Јеремија Станојевић.
Ми, чланови овог форума, треба да будемо захвални Душану.
Одабрао је прави тренутак да почне да сакупља фотографије на Ибеју, када то из ових крајева још нико није радио и прикупио је бисере. Преко 1.000 фотографија је вратио у Србију, у места где су настале.
Ми вероватно никада не бисмо видели овде, на нашим форумима те фотографије, које је он неуморно и несебично постављао, постављао.... Имали смо прилику да стекнемо знања о изгледу, стању Србије за време Првог и Другог светског рата.
Ниједна наша музејска фототека није имала толико фотографија из тог периода, из визуре окупатора. Неки музеји су, после ратова добијали фотографије од Немаца, Аустријанаца, Мађара, али одабране, неутралне фотографије које их нису додатно оптуживале.
Они музеји који су и тако добијену грађу имали, чували су је од погледа народа, и данас је љубоморно чувају, да је нико не види. Јер, ако неко види чиме располажу, натераће их да то и објаве, изложе, опишу... а то је посао, треба да се ради, треба дати паре за штампање, опремање изложби, а то кошта...
А и што би да се замере будућим комшијама у ЕУ, објављивањем слика њихових злочина?
Имао сам у рукама фотографије Крагујевца 1914. године из колекције Душана Напијала (поклонио их је Народном музеју у Крагујевцу) које су за мене биле неке од најлепших фотографија које сам видео. Очигледно да су их снимали професионалци, уметници који су примењивали сликарска правила златног пресека, композиције...
Ако због нечега треба да захвалимо окупатору, то је квалитет документације коју су за собом оставили. Иако је то било намењено у друге сврхе, ипак из те документације видимо како су изгледале наше вароши у то доба. Ми то не бисмо снимили, из немаштине, можда лењости, или зато што нисмо имали навику организованог периодичног документовања стања развоја државе...
Само један човек је код нас имао такав нерв - Јеремија Станојевић.
Ми, чланови овог форума, треба да будемо захвални Душану.
Одабрао је прави тренутак да почне да сакупља фотографије на Ибеју, када то из ових крајева још нико није радио и прикупио је бисере. Преко 1.000 фотографија је вратио у Србију, у места где су настале.
Ми вероватно никада не бисмо видели овде, на нашим форумима те фотографије, које је он неуморно и несебично постављао, постављао.... Имали смо прилику да стекнемо знања о изгледу, стању Србије за време Првог и Другог светског рата.
Ниједна наша музејска фототека није имала толико фотографија из тог периода, из визуре окупатора. Неки музеји су, после ратова добијали фотографије од Немаца, Аустријанаца, Мађара, али одабране, неутралне фотографије које их нису додатно оптуживале.
Они музеји који су и тако добијену грађу имали, чували су је од погледа народа, и данас је љубоморно чувају, да је нико не види. Јер, ако неко види чиме располажу, натераће их да то и објаве, изложе, опишу... а то је посао, треба да се ради, треба дати паре за штампање, опремање изложби, а то кошта...
А и што би да се замере будућим комшијама у ЕУ, објављивањем слика њихових злочина?
150-003 Maribor - Sa EBFO foruma,scheef49.
Pozdrav svima ...
Pozdrav svima ...