Jedna od najznačajnijih ličnosti zdravstvene službe u Toplici od 1904. – 1927. godine bio je dr Aleksa Savić, o kome i danas Prokupčani govore sa osobitim poštovanjem. Dr Aleksa Savić bio je jedini lekar u najvećem srezu koji je po teritoriji i naseljenosti zauzimao polovinu okruga. Sela su bila besputna, raštrkana i planinska u blizini opasne i nemirne Turske granice na kojoj su stalno izbijale čarke. Nema sela do kojeg nije došao što na kolima, što na konju, što pešice. Odazivao bi se čim bi ga pozvali, neustrašiv pred hajdučkim ili arnautskuim zasedama jer je bio brz nepogrešiv strelac, a od puške se nije razdvajao.
Za vreme akutnih zaraznih bolesti išao je od kuće do kuće po zaraženom kraju nastojeći da bude što bliže bolesnima, a zdrave da što više prevencijom zaštiti. Primenjivao je dezinfekciju i izolaciju, štampao plakate sa upustvima, pozivao na saradnju učitelje, sveštenike, činovnike, građane, seljake, pokazivao je narodu, isprva nenaviklom na lečenje, neviđenu energiju lekara, humaniste i rodoljuba.U toku balkanskih i u Prvom svetskom ratu iskustva stečena u borbi protiv zaraznih bolesti primenjivao je i usavršavao kao ratni lekar i upravnik mnogih poljskih i rezervnih bolnica. .Nakon valjevske ratne drame u kojoj je učestvovao kao upravnik Pete rezervne bolnice, usledila je još veća - tromesečno povlačenje srpske vojske, ranjenika i naroda preko crnogorskih planina i Albanije. Na Krfu, rukovodio je sanitetom Prve armije, koji nakon reorganizovanja biva prebačen na Solunski front. Dr Savić će u Solunu kao član Međunarodne komisije za higijenu i zarazne bolesti ostati sve do 1919. godine, odakle odlazi u Pariz da bi specijalizirao internu medicinu.
Posle dolaska sa specijalizacije iz Francuske 1921. godine, postao je upravnik Niške okružne bolnice i šef internog odeljenja. Za njegovo vreme otvaraju se u Niškoj bolnici očno, ušno i dečije a sagrađena je i zgrada zaraznog odeljenja. Kao ugledni stručnjak i ratni veteran izabran je za predsednika lekarskog udruženja za Niš i okolne okruge, pododbora Srpskog lekarskog društva u Beogradu 1923. godine.
Prihvatanjem kandidature Topličkog okruga 1925. godine postao narodnog poslanik, a 1927. godine ministar narodnog zdravlja u jugoslovenskoj vladi.Te okolnosti iskoristio je za uticaj pri izradi opšteg zakona za celu zemlju sa jasnim tezama za što čvtršća jedinstva preventivne u kurativne medicine, za mogućnost da sve naučne institucije budu pristupačne svim lekarima i da se zdravstvena služba i zdravstvenici radni približe i najudaljenijim planinskim kolibama.
Za vreme svog ministarskog staža založio se da se za početak izrade jedinstvenih sanitarnih zakona za celu državu i da se javni sanitet reorganizuje, a pre svega da se zidaju nove i poravljaju stare bolnice na celoj teritoriji Kraljevine.Zaslugama Alekse Savića izgrađena je moderna bolnica u Prokuplju sa 80 postelja, 14 kupatila, vodovodom, kanalizacijom i električnim osvetljenjem. Zbog sagledanog značaja zdrave pijaće vode podignuta je na Borovnjaku zgrada za gradski vodovod, a on pošumljen. Nastali su brojni bunari, pumpe i česme gotovo u svim selima. Otvorena je Poljoprivredna škola u gradu i brojne škole po selima, naročito domaćičke, izgrađena parna kupatila u Blacu i Kuršumliji i preko 60 higijenskih vodenih objekata. Doktorovim ukazom pošumljena je mnoga golet u topličkom kraju. Samo na jednom posedu zasađeno je 50 000 borova, 200 lipa i 1000 jasena,a na Hisaru 40 000 četinara donetih sa Karpata.
Dr Aleksa Savić je preminuo u već u pedesetoj godini na sv. Savu, 27. januara. Po izričitoj želji koju je ostavio u svom testamentu, sahranjen je na brdu Hisar u Prokuplju.Tek kada se osvetli i njegov naučnoistraživački rad i pionirske zasluge za utemeljenje jugoslovenske bakteriologije, epidemiologije i higijene, kad se osvetle njegove zasluge ratnog lekara, kad se osvetli zdravstvena politika koju je sprovodio kao ministar zdravlja u jugoslovenskoj vladi između dva svetska rata, moćiće se merodavnije sagledati svetao primer i uzor lekara kakav je bio dr Aleksa Savić.
Fala na fotki. Kao decko skakao sam s samog vrha ovog mosta u Toplicu. Ali to su mogli i mnogi drugi Prokupacki mladici. Oni glavni skali su s vrha "na glavu". Ja, "na noge".
Lepa Topciderova storija o ustolicanju srpskog patrijarha Varnave (Nastica).
Dodao bih samo da je prvi s desna na slici Vladika pecki Jerotej (Gavrilovic), svetog pomena. Zbog spletki, prerano je penzionisan. Boravio je u cuprijskoj Ravanici gde je i sahranjen. Kada su mu mosti iskopavane, nekoliko decenija po smrti (mislim da je umro negde oko 1945.), utvrdjeno je da mirotoce i cela crkva je zamirisala. Ovaj podatak o njegovoj svetosti, mada jos nije kanonizovan, dobio sam svojevremeno od pokojnog Vladike sumadijskog dr. Save (Vukovica), blazenog pomena.
Pozdrav svima ...
O Dr. Savicu ...
O dr Aleksi Saviću
Jedna od najznačajnijih ličnosti zdravstvene službe u Toplici od 1904. – 1927. godine bio je dr Aleksa Savić, o kome i danas Prokupčani govore sa osobitim poštovanjem. Dr Aleksa Savić bio je jedini lekar u najvećem srezu koji je po teritoriji i naseljenosti zauzimao polovinu okruga. Sela su bila besputna, raštrkana i planinska u blizini opasne i nemirne Turske granice na kojoj su stalno izbijale čarke. Nema sela do kojeg nije došao što na kolima, što na konju, što pešice. Odazivao bi se čim bi ga pozvali, neustrašiv pred hajdučkim ili arnautskuim zasedama jer je bio brz nepogrešiv strelac, a od puške se nije razdvajao.
Za vreme akutnih zaraznih bolesti išao je od kuće do kuće po zaraženom kraju nastojeći da bude što bliže bolesnima, a zdrave da što više prevencijom zaštiti. Primenjivao je dezinfekciju i izolaciju, štampao plakate sa upustvima, pozivao na saradnju učitelje, sveštenike, činovnike, građane, seljake, pokazivao je narodu, isprva nenaviklom na lečenje, neviđenu energiju lekara, humaniste i rodoljuba.U toku balkanskih i u Prvom svetskom ratu iskustva stečena u borbi protiv zaraznih bolesti primenjivao je i usavršavao kao ratni lekar i upravnik mnogih poljskih i rezervnih bolnica. .Nakon valjevske ratne drame u kojoj je učestvovao kao upravnik Pete rezervne bolnice, usledila je još veća - tromesečno povlačenje srpske vojske, ranjenika i naroda preko crnogorskih planina i Albanije. Na Krfu, rukovodio je sanitetom Prve armije, koji nakon reorganizovanja biva prebačen na Solunski front. Dr Savić će u Solunu kao član Međunarodne komisije za higijenu i zarazne bolesti ostati sve do 1919. godine, odakle odlazi u Pariz da bi specijalizirao internu medicinu.
Posle dolaska sa specijalizacije iz Francuske 1921. godine, postao je upravnik Niške okružne bolnice i šef internog odeljenja. Za njegovo vreme otvaraju se u Niškoj bolnici očno, ušno i dečije a sagrađena je i zgrada zaraznog odeljenja. Kao ugledni stručnjak i ratni veteran izabran je za predsednika lekarskog udruženja za Niš i okolne okruge, pododbora Srpskog lekarskog društva u Beogradu 1923. godine.
Prihvatanjem kandidature Topličkog okruga 1925. godine postao narodnog poslanik, a 1927. godine ministar narodnog zdravlja u jugoslovenskoj vladi.Te okolnosti iskoristio je za uticaj pri izradi opšteg zakona za celu zemlju sa jasnim tezama za što čvtršća jedinstva preventivne u kurativne medicine, za mogućnost da sve naučne institucije budu pristupačne svim lekarima i da se zdravstvena služba i zdravstvenici radni približe i najudaljenijim planinskim kolibama.
Za vreme svog ministarskog staža založio se da se za početak izrade jedinstvenih sanitarnih zakona za celu državu i da se javni sanitet reorganizuje, a pre svega da se zidaju nove i poravljaju stare bolnice na celoj teritoriji Kraljevine.Zaslugama Alekse Savića izgrađena je moderna bolnica u Prokuplju sa 80 postelja, 14 kupatila, vodovodom, kanalizacijom i električnim osvetljenjem. Zbog sagledanog značaja zdrave pijaće vode podignuta je na Borovnjaku zgrada za gradski vodovod, a on pošumljen. Nastali su brojni bunari, pumpe i česme gotovo u svim selima. Otvorena je Poljoprivredna škola u gradu i brojne škole po selima, naročito domaćičke, izgrađena parna kupatila u Blacu i Kuršumliji i preko 60 higijenskih vodenih objekata. Doktorovim ukazom pošumljena je mnoga golet u topličkom kraju. Samo na jednom posedu zasađeno je 50 000 borova, 200 lipa i 1000 jasena,a na Hisaru 40 000 četinara donetih sa Karpata.
Dr Aleksa Savić je preminuo u već u pedesetoj godini na sv. Savu, 27. januara. Po izričitoj želji koju je ostavio u svom testamentu, sahranjen je na brdu Hisar u Prokuplju.Tek kada se osvetli i njegov naučnoistraživački rad i pionirske zasluge za utemeljenje jugoslovenske bakteriologije, epidemiologije i higijene, kad se osvetle njegove zasluge ratnog lekara, kad se osvetli zdravstvena politika koju je sprovodio kao ministar zdravlja u jugoslovenskoj vladi između dva svetska rata, moćiće se merodavnije sagledati svetao primer i uzor lekara kakav je bio dr Aleksa Savić.
Prokuplje 1940.
Odmah uz "Smederevca"
Crkva Sv. Prokopija ( IX vek), PK
Pruga vodi u tunel. Levo (ne vidi se na slici) je drugi bugarski bunker.
1930.g.
Pozdrav svima ...
Lepa Topciderova storija o ustolicanju srpskog patrijarha Varnave (Nastica).
Dodao bih samo da je prvi s desna na slici Vladika pecki Jerotej (Gavrilovic), svetog pomena. Zbog spletki, prerano je penzionisan. Boravio je u cuprijskoj Ravanici gde je i sahranjen. Kada su mu mosti iskopavane, nekoliko decenija po smrti (mislim da je umro negde oko 1945.), utvrdjeno je da mirotoce i cela crkva je zamirisala. Ovaj podatak o njegovoj svetosti, mada jos nije kanonizovan, dobio sam svojevremeno od pokojnog Vladike sumadijskog dr. Save (Vukovica), blazenog pomena.
У Бовићу постоји храм Васкрсења Господњег подигнут 1734. године. Поново је сазидан 1890. године, а спаљен 1941. и 1991. године.
Pozdrav svima ...