Miloje Vasic je nastavio iskopavanja Viminacijuma koja je zapoceo oko 1880g. njegov ucitelj prof. Valtrovic.
Snimci dole su zahvaljujuci G-dinu D. Jacanovicu.
1. Djordje Vajfert sa suprugom u poseti Viminacijumu (dole, M. Vasic)
2. Kralj Aleksandar i kraljica Draga u poseti Viminacijumu.
3. Miloje Vasic u Viminacij7um ( fotka iz 1902g. )
Није ми познат први споменик из Битоља, али овај други из Скопља је заиста био подигнут. Бугарски окупатор је 1941. године порушио скоро све споменике на простору данашње Македоније који су подсећали на успехе српске војске у Првом светском рату. Једино се споменик Зебрњак код Куманова одржао до данас у рушевинама...
Обично овакву музику не слушам јер не подносим источњачко завијање и генерално - бесмисленост текста и сиромаштво композиције мелодије, која се обично врти са три ноте али Марија је генијална! Одслушајте je и можда ћете тек сада открити сву лепоту наше традиционалне музике, поетику речи која није банална, кад је неко изводи са дужним поштовањем, не кварећи оригинал, изузетним умећем свога гласа, талента и осећајности. И пре свега тананим осећајем за меру...
Градиште је омања трговачка варошица, која лежи на Дунаву, који је овде прилично широк. Градиште броји око 3.000 становника, који су скоро сви Срби православне вере. Више Градишта (на Запад) лежи у Дунаву, једино острво, које припада Србији. С десне стране овога места, улива се у Дунав река Пек, која је у сушно доба доста мала; али кад набуја вода, она је онда тако велика, силовита и мутна, да поплави скоро пô Градишта. У овој се реци налази у мањој количини златног песка, али се овај не употребљава.
Сама, пак, варошица, нема леп изглед, а особито, кад се гледа с Дунава, а то с тога, што она не лежи ни на каквом брду, већ, могу слободно рећи, при дунавској обали. Али ипак, ако се добро посматра, види се, да она лежи на једном брду, али коме је нагиб врло благ. Кад се уђе унутра у варошицу, виде се приличио лепе и високе куће, улице чисте и већином праве. Околина је Градишта врло здрава. У њему нема чесама, као што се то виђа по осталим српским местима, већ има доста бунара и шмркова, а сем тога они становници, што су ближи Пеку, пију воду из њега, која је врло здрава и пријатна.
Клима је лети умерено топла, под јесен су дани топли, а ноћи хладне, а зима је доста хладна
Ова варошица није позната у српској историји, јер је она нова, т. ј. пре неколико десетина година почела се подизати и улепшавати. За време старих Римљапа био је на овом месту градић, јер и сама реч „Градиште“ показује то. Градиште се под Римљанима звало Pincus.
Оно има лепу будућност: прво по томе, што лежи на Дунаву, а друго, што је оно извоз Стига и Омоља. Из Стига се извози доста велика количина жита, а из Омоља, овце, козе, свиње, и сва друга домаћа стока. На по сахата од Градишта на запад, налази се једно место, где има врло много песка, и то се место зове Хумке. Околина је доста родна, а нарочито долина Пека, где се налазе и такозвани врбаци т. ј. места засађена врбом.
У околини нема много дрва, али се ипак потреба намирује тиме, што се доста велика количина увози из Баната. Од дрва има оних, која успевају у овој клими, као шумских: букава, дрена, врба, итд.. а питомих: кајсија, бресака, трешања, итд., а воћа су така иста.
Ношња је код мушкиња и женскиња: или „немачка“или сељачка (проста). Игре су као и по осталим српским местима у овоме крају. Језик је доста покварен, а нарочито акцентовање није добро. Народ је доста сујеверан, а нарочито у околини. Говор је источно наречје.
Најбоље су заступљепе радње: ћурчијска, трговачка, абаџијска, и т. д. Свака од ових радња има свој еснаф, т. ј. један дан у години, кад славе. Тако: ћурчијама је св. Илија (20. јул), а обућарима св. Спиридон (12. дец.), трговцима св. Тројица, итд.
У Градишту има 2 вашара: један на Трнову Петку (26. јула), а други на Миољдан (29. септембра). Сем тога има и недељни вашар сваког понедељника.
Известан се део варошице бави искључиво земљорадњом и ловљењем риба. У Пеку има доста риба, као: кесега, шарана, сомова, варавака, и т. д. Дивљих животиња има као: зечева, курјака, лисица, итд.; птица као: орлова, кобаца, итд.; певачица као: славуја, чешљуга, косова, итд.
У Градишту има једна нижа гимназија са 4 разреда, која је смештена у лепој згради, основна мушка и женска школа, црква, пошта, телеграф, ђумрук, скела, аустријска и француска станица за пристајање лађа, затим: штедионица, певачко друштво, уједињена омладина, итд. Црква слави 13. јула Сабор Архангела Гаврила, а литија се носи другог дана Ускрса.
Од листова има ђачких: Голуб, Ђаче, Невен, а друштвених: Српске Новине, Дневни Лист, Одјек, Брка, Мале Новине, итд.
Градишту се још додаје придев: Велико, за разлику од Малог Градишта (села). Градиште спада у округ пожаревачки, срез рамски, и у њему седи начелник истог среза
Na drugom sajtu (SCS) se pojavile fotografije jeroplanova iz 1944, pa se sumnjalo na Tunis ali i Nis...
Ova fotografije je zasigurno Nis, vojni aerodrom kod Crvenog krsta.
Lepo se vidi pruga Bg-Nis, i teretni voz, kao i obrisi Svrljiskih planina..
Miloje Vasic je nastavio iskopavanja Viminacijuma koja je zapoceo oko 1880g. njegov ucitelj prof. Valtrovic.
Snimci dole su zahvaljujuci G-dinu D. Jacanovicu.
1. Djordje Vajfert sa suprugom u poseti Viminacijumu (dole, M. Vasic)
2. Kralj Aleksandar i kraljica Draga u poseti Viminacijumu.
3. Miloje Vasic u Viminacij7um ( fotka iz 1902g. )
4. Miloje Vasic, Viminacijum
Pozdrav svima ...
Није ми познат први споменик из Битоља, али овај други из Скопља је заиста био подигнут. Бугарски окупатор је 1941. године порушио скоро све споменике на простору данашње Македоније који су подсећали на успехе српске војске у Првом светском рату. Једино се споменик Зебрњак код Куманова одржао до данас у рушевинама...
Pozdrav svima ...
Eво једне изворне народне песме...
Обично овакву музику не слушам јер не подносим источњачко завијање и генерално - бесмисленост текста и сиромаштво композиције мелодије, која се обично врти са три ноте али Марија је генијална!
Одслушајте je и можда ћете тек сада открити сву лепоту наше традиционалне музике, поетику речи која није банална, кад је неко изводи са дужним поштовањем, не кварећи оригинал, изузетним умећем свога гласа, талента и осећајности. И пре свега тананим осећајем за меру...
youtu.be/8yU2CzRSzM4
Градиште је омања трговачка варошица, која лежи на Дунаву, који је овде прилично широк. Градиште броји око 3.000 становника, који су скоро сви Срби православне вере. Више Градишта (на Запад) лежи у Дунаву, једино острво, које припада Србији. С десне стране овога места, улива се у Дунав река Пек, која је у сушно доба доста мала; али кад набуја вода, она је онда тако велика, силовита и мутна, да поплави скоро пô Градишта. У овој се реци налази у мањој количини златног песка, али се овај не употребљава.
Сама, пак, варошица, нема леп изглед, а особито, кад се гледа с Дунава, а то с тога, што она не лежи ни на каквом брду, већ, могу слободно рећи, при дунавској обали. Али ипак, ако се добро посматра, види се, да она лежи на једном брду, али коме је нагиб врло благ. Кад се уђе унутра у варошицу, виде се приличио лепе и високе куће, улице чисте и већином праве. Околина је Градишта врло здрава. У њему нема чесама, као што се то виђа по осталим српским местима, већ има доста бунара и шмркова, а сем тога они становници, што су ближи Пеку, пију воду из њега, која је врло здрава и пријатна.
Клима је лети умерено топла, под јесен су дани топли, а ноћи хладне, а зима је доста хладна
Ова варошица није позната у српској историји, јер је она нова, т. ј. пре неколико десетина година почела се подизати и улепшавати. За време старих Римљапа био је на овом месту градић, јер и сама реч „Градиште“ показује то. Градиште се под Римљанима звало Pincus.
Оно има лепу будућност: прво по томе, што лежи на Дунаву, а друго, што је оно извоз Стига и Омоља. Из Стига се извози доста велика количина жита, а из Омоља, овце, козе, свиње, и сва друга домаћа стока. На по сахата од Градишта на запад, налази се једно место, где има врло много песка, и то се место зове Хумке. Околина је доста родна, а нарочито долина Пека, где се налазе и такозвани врбаци т. ј. места засађена врбом.
У околини нема много дрва, али се ипак потреба намирује тиме, што се доста велика количина увози из Баната. Од дрва има оних, која успевају у овој клими, као шумских: букава, дрена, врба, итд.. а питомих: кајсија, бресака, трешања, итд., а воћа су така иста.
Ношња је код мушкиња и женскиња: или „немачка“или сељачка (проста). Игре су као и по осталим српским местима у овоме крају. Језик је доста покварен, а нарочито акцентовање није добро. Народ је доста сујеверан, а нарочито у околини. Говор је источно наречје.
Најбоље су заступљепе радње: ћурчијска, трговачка, абаџијска, и т. д. Свака од ових радња има свој еснаф, т. ј. један дан у години, кад славе. Тако: ћурчијама је св. Илија (20. јул), а обућарима св. Спиридон (12. дец.), трговцима св. Тројица, итд.
У Градишту има 2 вашара: један на Трнову Петку (26. јула), а други на Миољдан (29. септембра). Сем тога има и недељни вашар сваког понедељника.
Известан се део варошице бави искључиво земљорадњом и ловљењем риба. У Пеку има доста риба, као: кесега, шарана, сомова, варавака, и т. д. Дивљих животиња има као: зечева, курјака, лисица, итд.; птица као: орлова, кобаца, итд.; певачица као: славуја, чешљуга, косова, итд.
У Градишту има једна нижа гимназија са 4 разреда, која је смештена у лепој згради, основна мушка и женска школа, црква, пошта, телеграф, ђумрук, скела, аустријска и француска станица за пристајање лађа, затим: штедионица, певачко друштво, уједињена омладина, итд. Црква слави 13. јула Сабор Архангела Гаврила, а литија се носи другог дана Ускрса.
Од листова има ђачких: Голуб, Ђаче, Невен, а друштвених: Српске Новине, Дневни Лист, Одјек, Брка, Мале Новине, итд.
Градишту се још додаје придев: Велико, за разлику од Малог Градишта (села). Градиште спада у округ пожаревачки, срез рамски, и у њему седи начелник истог среза
Београд, 1888.
Мил. Марковић, Градиштанин
Часопис ГОЛУБ, Сомбор, 1891.Pozdrav svima ...
Ova fotografije je zasigurno Nis, vojni aerodrom kod Crvenog krsta.
Lepo se vidi pruga Bg-Nis, i teretni voz, kao i obrisi Svrljiskih planina..
Pozdrav svima ...