nasledio sam ovaj set maraka u plavim koricama od jednog odavno blazenopocivseg belopalanackog postara, mozda bih ih i otudjio ako imaju dobru cenu, a ako ne onda cu ih cuvati za muzej, druga slika je vest iz novina serbskih o otvaranju telegrafske stacije, kasnije poste, odmah po oslobodjenju od turaka (inace, tada se bela zvala ak palanka, sto u prevodu sa turskog znaci bela)
Hvala zokiju benzincu na ovom lepom "odsecku" iz novina. Vidim da je istovremeno i Prokuplje dobilo "staciju". Do oslobodjenja Turci su Prokuplje nazivali Urcub. U Maloj Aziji Grci su imali, do iseljavanja 1924g., mesto Prokopion (to je njihovo Prokuplje). I to grcko mesto Turci su i u M. Aziji nazivali istim imenom kao srpsko Prokuplje, Urcub. Nemam objasnjenje. Inace, Grci iseljeni i svog maloazijskog Prokopiona osnovali su Nea Prokopion na kopnenom delu ostrva Eubeja (Eviji). Mesto je lepo za letovanje u planini a blizu je i mora. Nea Prokopion ima veliku crkvu posvecenu jednom svetom Rusu, bozanstvenom ispovedniku Sv. Jovanu Vojniku.
Inace za 7. dana trebalo bi da sa bratom budem u Beloj Palanci iz porodicnih razloga.
CRKVA " SV. ILIJE"
POZDRAV SVIMA ...
Hvala zokiju benzincu na ovom lepom "odsecku" iz novina. Vidim da je istovremeno i Prokuplje dobilo "staciju". Do oslobodjenja Turci su Prokuplje nazivali Urcub. U Maloj Aziji Grci su imali, do iseljavanja 1924g., mesto Prokopion (to je njihovo Prokuplje). I to grcko mesto Turci su i u M. Aziji nazivali istim imenom kao srpsko Prokuplje, Urcub. Nemam objasnjenje. Inace, Grci iseljeni i svog maloazijskog Prokopiona osnovali su Nea Prokopion na kopnenom delu ostrva Eubeja (Eviji). Mesto je lepo za letovanje u planini a blizu je i mora. Nea Prokopion ima veliku crkvu posvecenu jednom svetom Rusu, bozanstvenom ispovedniku Sv. Jovanu Vojniku.
Inace za 7. dana trebalo bi da sa bratom budem u Beloj Palanci iz porodicnih razloga.
Pozdrav, grk
Iz vremena kada su masovno zidane seoske cesme i pojila. Svecano pustanje cesme u rad.
Ktitor s majkom i zaduzbina ...
Na sredokraci izmedju Uzicke Pozege i Arilja nalazi se zaduzbina Kneza Lazara, manastir Prilipac.
Detalj nad ulazom u manastirsku crkvu.
Pri zidanju crkve koriscen je tesani kamen starorimskih spomenika iz III - IV v. nove ere (detalji u crkvenom zidu) :::
Unutrasnjost crkve :::