Ali pošto sam obećao da ću nastaviti sa slikama iz albuma, evo 5 fotografija koje neposredno prethode onima sa Matke...
Idem po redu, a vi odgonetajte...
Na ovom kadru prepoznajem arhitekturu crkve kakve je arhitekta Vasilije Androsov gradio širom Kraljevine između dva rata. To je, otprilike ono što se može videti i sagledati.
Na ovom kadru prepoznajem arhitekturu crkve kakve je arhitekta Vasilije Androsov gradio širom Kraljevine između dva rata. To je, otprilike ono što se može videti i sagledati.
Аутомобилски превоз поште се, у свијету, обављао од самог краја 19. вијека. На нашим просторима, у крајевима под управом Аустро-Угарске, забиљежено је да су, од 1899. године, коришћени моторни трицикли за пражњење ковчежића, а аутомобили од почетка 20. вијека. Превоз поштанских пошиљака и путника је обављан до Првог свјетског рата, када су и поштанска возила мобилисана у војне сврхе. Послије рата, Министарство војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца предало је Министарству Пошта и телеграфа одређени број војних трофејних возила, као и возила добијених од савезника: Мерцедес, Магирус, Опел, АГА, Хорх, НАГ, Форд, Кадилак, Доџ... Године 1924. ступио је на снагу Правилник о аутомобилском саобраћају Министарства пошта и телеграфа. Тим Правилником формиране су поштанске аутогараже, по обласном принципу. У тим аутогаражама налазила су се возила, радионице и магацини. На нашим маркама приказано је ауто из тог периода, марке Магирус, аутогаража Горажде.
Интересантно је и да је у Краљевини СХС, односно Краљевини Југославији, постојала пракса давања под закуп одређених линија превоза поште. Закупци су плаћали годишњу закупнину и добијали лиценцу за обављање превоза поште и путника. Тако је Министарство пошта и телеграфа обезбјеђивало превоз поштанских пошиљака. Тај приход је трошен за куповину аутомобила и покривање трошкова превоза за оне релације које за закупце нису биле атрактивне, у планинским крајевима, у крајевима у којима су се крили разбојници итд. Примјер таквог једног поштанског возила приказан је нашом марком. Превозио је пошиљке и путнике, по уговору о закупу превоза на поштанској линији Мостар-Имотски-Сплит.
Аутори: Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић Издавач: Поште Српска а.д. Бања Лука
Стручна сарадња: МИЛОРАД ЈОВАНОВИЋ, ПТТ МУЗЕЈ , БЕОГРАД
nasledio sam ovaj set maraka u plavim koricama od jednog odavno blazenopocivseg belopalanackog postara, mozda bih ih i otudjio ako imaju dobru cenu, a ako ne onda cu ih cuvati za muzej, druga slika je vest iz novina serbskih o otvaranju telegrafske stacije, kasnije poste, odmah po oslobodjenju od turaka (inace, tada se bela zvala ak palanka, sto u prevodu sa turskog znaci bela)
POZDRAV SVIMA ...
Ali pošto sam obećao da ću nastaviti sa slikama iz albuma, evo 5 fotografija koje neposredno prethode onima sa Matke...
Idem po redu, a vi odgonetajte...
Na ovom kadru prepoznajem arhitekturu crkve kakve je arhitekta Vasilije Androsov gradio širom Kraljevine između dva rata. To je, otprilike ono što se može videti i sagledati.
POZDRAV SVIMA ....
Na ovom kadru prepoznajem arhitekturu crkve kakve je arhitekta Vasilije Androsov gradio širom Kraljevine između dva rata. To je, otprilike ono što se može videti i sagledati.
SREMSKA MITROVICA - NOVI SAD
POZDRAV SVIMA ...
Данас сам нашао ову слику. Била је на сасвим другом месту. На полеђини пише Стара Кањижа!
Europa CEPT – Poštanska vozila
Аутомобилски превоз поште се, у свијету, обављао од самог краја 19. вијека. На нашим просторима, у крајевима под управом Аустро-Угарске, забиљежено је да су, од 1899. године, коришћени моторни трицикли за пражњење ковчежића, а аутомобили од почетка 20. вијека.
Превоз поштанских пошиљака и путника је обављан до Првог свјетског рата, када су и поштанска возила мобилисана у војне сврхе.
Послије рата, Министарство војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца предало је Министарству Пошта и телеграфа одређени број војних трофејних возила, као и возила добијених од савезника: Мерцедес, Магирус, Опел, АГА, Хорх, НАГ, Форд, Кадилак, Доџ...
Године 1924. ступио је на снагу Правилник о аутомобилском саобраћају Министарства пошта и телеграфа. Тим Правилником формиране су поштанске аутогараже, по обласном принципу. У тим аутогаражама налазила су се возила, радионице и магацини.
На нашим маркама приказано је ауто из тог периода, марке Магирус, аутогаража Горажде.
Интересантно је и да је у Краљевини СХС, односно Краљевини Југославији, постојала пракса давања под закуп одређених линија превоза поште.
Закупци су плаћали годишњу закупнину и добијали лиценцу за обављање превоза поште и путника. Тако је Министарство пошта и телеграфа обезбјеђивало превоз поштанских пошиљака. Тај приход је трошен за куповину аутомобила и покривање трошкова превоза за оне релације које за закупце нису биле атрактивне, у планинским крајевима, у крајевима у којима су се крили разбојници итд.
Примјер таквог једног поштанског возила приказан је нашом марком. Превозио је пошиљке и путнике, по уговору о закупу превоза на поштанској линији Мостар-Имотски-Сплит.
Стручна сарадња: МИЛОРАД ЈОВАНОВИЋ, ПТТ МУЗЕЈ , БЕОГРАДАутори: Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српска а.д. Бања Лука