Ovo nije do sada bilo. Najlepse H. cenjenom Topcideru.
U Prokuplju bio sam pre dva dana, 20. jula, uoci gradskog i crkvenog praznika Sv. vmc. Prokopija (okacicu par fotki trenutnog stanja kuce vojv. Zive Misica u Prokuplju da apdejtujem Forum).
Zel. stanica Prokuplje je zarasla u travu jer su vozovi izuzetno retki a ista situacija je na svim stanicama na relaciji Nis - Kursumlija. Ipak, vozova ima. Dok sam s bratom sedeo na vrhu Hisara prosao je jedan teretni voz iz pravca Kursumlije brzinom ne vecom od 5 - 10 Km/h (slikam i njega). Ova pruga je otvorena 1926. i za manje od 100g. izgubila je svoju svrhu. Sezdesetih godina p.v. prugom su cesto saobracali dnevni i nocni ( bio je jedan "u cetri" iz Kursumlije, lepo osvetljen) vozovi na paru i sinobusi a videti tresinu bio je dozivljaj.
U manastiru Tuman pociva prep. otac Jakov ( Dr Radovan Arsovic ). Posle uspesno odbranjenog doktorata na Sorboni (Pariz) vratio se za Srbiju. Bude impresioniran bogomoljackim pokretom kojim je tada rukovodio vl. Sv. Nikolaj (Velimirovic) a i cinjenicom da je vladika imao cak dva doktorata (Oksford i Berlin). Digne ruke od nauke i mirskog zivota i vladika ga zamonasi ( u man. Zici ). Bio je Dr Jakov (tako su ga zvali) jedan od najobrazovanijih nasih monaha izmedju dva rata, veliki podviznik, a uz to je i po malo jurodstvovao. Dolazio bi za Beograd i Knez Mihajlovom i pred ulazom u Kalemegdan propovedao bi prolaznicima i setacima hriscansku nauku i pozivao ih na pokajanje, ko hoce da cuje. Bio je i molitveni ekspert. Rodom je s Golije i krace vreme suplentisao je u pljevaljskoj gimnaziji. Umro je negde 1945. ili 1946. g., jos relativno mlad.
U ul. Vojv. Misica u Prokuplju i dalje postoji njegova kuca (turska gradnja) mada stara > 200 g. (od pre I Srpskog ustanka).
Pred kucom je dosta drveca i siblja, kao i ranijih godina, koje zaklanja terasu. Nikoga unaokolo nije bilo da odgovori na moje pozive "Dobar dan, ima li koga?" Hteo sam da udjem u samu kucu jer u njoj neko zivi.
Prisao sam do ulaznih stepenica i, zaista, tu neko izgleda zivi vrlo skromno. Posto se niko nije odazivao nisam krenuo uz stepenice na terasu.
1386. je u dolini reke Toplice, pri zel. stanici Pločnik ( kraj Prokuplja ) došlo do svima znanog sukoba srpskih teških oklopnika i strelaca na konjima [ tj. konjičkih strelaca sa samostrelima → → → → ali i sa standardnim strelama i lukovima, D→ D→ ... → ... → ... → ... → ... → ... → ... → ... → → → → ............ → → → preko ramena ] i pametnih Muratovih test-deplasmana.
Srbi bili su predvođeni Jug-Bogdanom sa sinovima, s puno iskrene volje da se ogledaju s 'nepoznatim' protivnikom ( he, he, ipak vise nego znanim, dovitljivim, oponentima iz 1371. ). Partija šaha s 'novim' protivnikom.
Jug-Bogdanov stô bio je u Prokuplju na hisarskom brdu – tamo gde je danas restoran „Savićevac“ [ prvoklasan lekovacki rostilj ].
Izgleda da su ključ te nebitne srpske pobede nosili precizni samostreli nasih konjanika. Verodostojni podaci o toj bici veoma oskudni su. Izvesno je da su Srbi odneli pobedu. Zabeleženo je da je u tom sukobu ranjen Miloš Obilić*. Na mestu sukoba arheolozi ( predvođeni Miloradovom koleginicom, G-djom Julkom Kuzmanović iz Muzeja Toplice u Prokuplju ) našli su samo šiljke strela i jedan polomljen mač.
Bitka kod Pločnika beznačajna je jerbo su te iste godine Turci osvojili Niš.
Turke je dve godine kasnije, 27. avg., 1388. „potukao“ i Vlatko Vuković kod Bileće. Opet, bili su to pametno istureni odredi turskih bitangi i probisveta ubačenih isključivo radi „opipavanja“ neprijatelja a ne ozbiljne vojne jedinice turaka pa je i ta ’pobeda’ sasvim razumljiva.
Lukavo bi bilo da smo se tada toboze "uplasili" turskih patrola i da smio "bezali" od njih. To bi bio pravi prevarni potez umesto da smo se pokazivali junaci kakvi zaista i jesmo. Na zalost, lukave, prevarne nocne prepade, Srbi naucili su tek na Solunskom frontu od brace Bugara ( za istinu: takav tip prepada je naucen jos na Slivnici gde su nas opet Bugari tome originalnom stilu prepada naucili ). Bugari su sjajni kao vojnici ( ako bi prihvatili ocenu mog pok. tece Bore ).Jedino, za razliku od Srba, radi se o spontano bezdusnim vojnicima. Pazite sad: nasi vojnici ,koji su bezali iz internacije u Burgasu itd. kao vojni internirci imaju samo superlative za bugarski narod. On im je od srca pomagao da prebegnu iz zarobljenistva nazad u Srbiju.
Obe ove nazovi - pobede su bez značaja jerbo bile su uspesi nad lukavo plasiranim sondažnim odredima turaka a ne nad njihovim ozbiljnijim vojnim preduzimanjima. Ko zna da li su to tada nasi preci tako i shvatili.
* = Obilic je izgleda bacio oko na jednu od Jug-Bogdanovih kceri ... ( malo je nekorektno da razotkrivam ljubavi ... itd. ) pa se tada dosta motao po Prokuplju. Oca mu njegovog ... . Tako se i nasao tuna za plocnicki boj. Sto nam dira devojke? U redu, lep je ali ... one bile su planirane za familiju Valoa - tj. za Francusku.
POZDRAV SVIMA ...
" ILUSTROVANI LIST "
POZDRAV SVIMA ...
" ILUSTROVANI LIST "
POZDRAV SVIMA ...
Ovo nije do sada bilo. Najlepse H. cenjenom Topcideru.
U Prokuplju bio sam pre dva dana, 20. jula, uoci gradskog i crkvenog praznika Sv. vmc. Prokopija (okacicu par fotki trenutnog stanja kuce vojv. Zive Misica u Prokuplju da apdejtujem Forum).
Zel. stanica Prokuplje je zarasla u travu jer su vozovi izuzetno retki a ista situacija je na svim stanicama na relaciji Nis - Kursumlija. Ipak, vozova ima. Dok sam s bratom sedeo na vrhu Hisara prosao je jedan teretni voz iz pravca Kursumlije brzinom ne vecom od 5 - 10 Km/h (slikam i njega). Ova pruga je otvorena 1926. i za manje od 100g. izgubila je svoju svrhu. Sezdesetih godina p.v. prugom su cesto saobracali dnevni i nocni ( bio je jedan "u cetri" iz Kursumlije, lepo osvetljen) vozovi na paru i sinobusi a videti tresinu bio je dozivljaj.
U manastiru Tuman pociva prep. otac Jakov ( Dr Radovan Arsovic ). Posle uspesno odbranjenog doktorata na Sorboni (Pariz) vratio se za Srbiju. Bude impresioniran bogomoljackim pokretom kojim je tada rukovodio vl. Sv. Nikolaj (Velimirovic) a i cinjenicom da je vladika imao cak dva doktorata (Oksford i Berlin). Digne ruke od nauke i mirskog zivota i vladika ga zamonasi ( u man. Zici ). Bio je Dr Jakov (tako su ga zvali) jedan od najobrazovanijih nasih monaha izmedju dva rata, veliki podviznik, a uz to je i po malo jurodstvovao. Dolazio bi za Beograd i Knez Mihajlovom i pred ulazom u Kalemegdan propovedao bi prolaznicima i setacima hriscansku nauku i pozivao ih na pokajanje, ko hoce da cuje. Bio je i molitveni ekspert. Rodom je s Golije i krace vreme suplentisao je u pljevaljskoj gimnaziji. Umro je negde 1945. ili 1946. g., jos relativno mlad.
U ul. Vojv. Misica u Prokuplju i dalje postoji njegova kuca (turska gradnja) mada stara > 200 g. (od pre I Srpskog ustanka).
Pred kucom je dosta drveca i siblja, kao i ranijih godina, koje zaklanja terasu. Nikoga unaokolo nije bilo da odgovori na moje pozive "Dobar dan, ima li koga?" Hteo sam da udjem u samu kucu jer u njoj neko zivi.
Prisao sam do ulaznih stepenica i, zaista, tu neko izgleda zivi vrlo skromno. Posto se niko nije odazivao nisam krenuo uz stepenice na terasu.
POZDRAV SVIMA ...
Zel. stanica Plocnik [ kod Prokuplja ] danas.
1386. je u dolini reke Toplice, pri zel. stanici Pločnik ( kraj Prokuplja ) došlo do svima znanog sukoba srpskih teških oklopnika i strelaca na konjima [ tj. konjičkih strelaca sa samostrelima → → → → ali i sa standardnim strelama i lukovima, D→ D→ ... → ... → ... → ... → ... → ... → ... → ... → → → → ............ → → → preko ramena ] i pametnih Muratovih test-deplasmana.
Srbi bili su predvođeni Jug-Bogdanom sa sinovima, s puno iskrene volje da se ogledaju s 'nepoznatim' protivnikom ( he, he, ipak vise nego znanim, dovitljivim, oponentima iz 1371. ). Partija šaha s 'novim' protivnikom.
Jug-Bogdanov stô bio je u Prokuplju na hisarskom brdu – tamo gde je danas restoran „Savićevac“ [ prvoklasan lekovacki rostilj ].
Izgleda da su ključ te nebitne srpske pobede nosili precizni samostreli nasih konjanika. Verodostojni podaci o toj bici veoma oskudni su. Izvesno je da su Srbi odneli pobedu. Zabeleženo je da je u tom sukobu ranjen Miloš Obilić*. Na mestu sukoba arheolozi ( predvođeni Miloradovom koleginicom, G-djom Julkom Kuzmanović iz Muzeja Toplice u Prokuplju ) našli su samo šiljke strela i jedan polomljen mač.
Bitka kod Pločnika beznačajna je jerbo su te iste godine Turci osvojili Niš.
Turke je dve godine kasnije, 27. avg., 1388. „potukao“ i Vlatko Vuković kod Bileće. Opet, bili su to pametno istureni odredi turskih bitangi i probisveta ubačenih isključivo radi „opipavanja“ neprijatelja a ne ozbiljne vojne jedinice turaka pa je i ta ’pobeda’ sasvim razumljiva.
Lukavo bi bilo da smo se tada toboze "uplasili" turskih patrola i da smio "bezali" od njih. To bi bio pravi prevarni potez umesto da smo se pokazivali junaci kakvi zaista i jesmo. Na zalost, lukave, prevarne nocne prepade, Srbi naucili su tek na Solunskom frontu od brace Bugara ( za istinu: takav tip prepada je naucen jos na Slivnici gde su nas opet Bugari tome originalnom stilu prepada naucili ). Bugari su sjajni kao vojnici ( ako bi prihvatili ocenu mog pok. tece Bore ).Jedino, za razliku od Srba, radi se o spontano bezdusnim vojnicima. Pazite sad: nasi vojnici ,koji su bezali iz internacije u Burgasu itd. kao vojni internirci imaju samo superlative za bugarski narod. On im je od srca pomagao da prebegnu iz zarobljenistva nazad u Srbiju.
Obe ove nazovi - pobede su bez značaja jerbo bile su uspesi nad lukavo plasiranim sondažnim odredima turaka a ne nad njihovim ozbiljnijim vojnim preduzimanjima. Ko zna da li su to tada nasi preci tako i shvatili.
_____________________________________________________
* = Obilic je izgleda bacio oko na jednu od Jug-Bogdanovih kceri ... ( malo je nekorektno da razotkrivam ljubavi ... itd. ) pa se tada dosta motao po Prokuplju. Oca mu njegovog ... . Tako se i nasao tuna za plocnicki boj. Sto nam dira devojke? U redu, lep je ali ... one bile su planirane za familiju Valoa - tj. za Francusku.
Pozdrav , gfrk