Фотографије ПТТ службеника Бранислава Секулића.
Непознато је време снимања, нити су обележена места снимања.
На основу прве фотографије и понављању лица, претпостављам да се ради о Нишу.
Branislav Sekulic bio je sluzbenik PTT-a i ratni beogradski ilegalac. Ucestvovao u atentatu (neuspelom) na ozloglasenog Vujkovica. Jedno vreme igrao je odbojku u "Postar"-u. Izuzetno skroman. Ziveo je u Bul. KA # 38 , III sprat, vrata do vrata s mojom porodicom. Na sve tri slike on je jedini muskarac koji je podbocen (na srednjoj slici stoji prvi s leve strane na starom niskom mostu prema tvrdjavi). Imao je sina Miomira-Misu i cerku Oliveru-Vericu (i ona je kasnije radila u "Kamenoj posti") s kojima sam se intenzivno druzio. Odselili su se iz Bul. KA u ul. Maksima Gorkog 1961. i vremenom smo s njima izgubili kontakt. Cika-Branko je odavno umro. On je bitna licnost u mom ranom zivotu. Imao je veliku biblioteku (Zil Vern, Karl Maj, A. Dima, M. Gorki ... ). Gutao sam te knjige pa je on prvi koji me je njima zarazio. Citala je puno i moja pok. majka cika-Brankove knjige. Uspeo je da se spase, posle velike provale beogradske ilegalne organizacije, skrivajuci se u kucici ( na Senjaku ) kod svog oca, deda-Laze*, koga smo vikendima posecivali. Interesantno je da se u "Kamenoj posti" u Takovskoj jednom nedeljno davala besplatna filmska predstava (mislim na III spratu). Sa Misom i Vericom na njih nas je vodio cika-Branko ili njegova supruga, tetka-Branka. Predstave su bile dostupne samo zaposlenima u posti I njihovoj pratnji. Filmovi koje sam u Posti tada gledao bili su : "Pastir Kostja", "Kameni cvet" i jos neki, uglavnom ruski - to su bile godine oko 1955. do 1961g. Pozdrav i hvala cenjenom Miloradu na meni licno veoma dragim slikama.
* deda-Laza je na ulici (negde oko 1930.) nasao paket i kada ga je otvorio u njemu je bilo million dinara. On odnese i prijavi nalaz u policiju. Pripadne mu zakonom 10%. Sa tih 100,000 dinara on napravi svoju kucicu na Senjaku.
Непознато је време снимања, нити су обележена места снимања.
На основу прве фотографије и понављању лица, претпостављам да се ради о Нишу.
Branislav Sekulic bio je sluzbenik PTT-a i ratni beogradski ilegalac. Ucestvovao u atentatu (neuspelom) na ozloglasenog Vujkovica. Jedno vreme igrao je odbojku u "Postar"-u. Izuzetno skroman. Ziveo je u Bul. KA # 38 , III sprat, vrata do vrata s mojom porodicom. Na sve tri slike on je jedini muskarac koji je podbocen (na srednjoj slici stoji prvi s leve strane na starom niskom mostu prema tvrdjavi). Imao je sina Miomira-Misu i cerku Oliveru-Vericu (i ona je kasnije radila u "Kamenoj posti") s kojima sam se intenzivno druzio. Odselili su se iz Bul. KA u ul. Maksima Gorkog 1961. i vremenom smo s njima izgubili kontakt. Cika-Branko je odavno umro. On je bitna licnost u mom ranom zivotu. Imao je veliku biblioteku (Zil Vern, Karl Maj, A. Dima, M. Gorki ... ). Gutao sam te knjige pa je on prvi koji me je njima zarazio. Citala je puno i moja pok. majka cika-Brankove knjige. Uspeo je da se spase, posle velike provale beogradske ilegalne organizacije, skrivajuci se u kucici ( na Senjaku ) kod svog oca, deda-Laze*, koga smo vikendima posecivali. Interesantno je da se u "Kamenoj posti" u Takovskoj jednom nedeljno davala besplatna filmska predstava (mislim na III spratu). Sa Misom i Vericom na njih nas je vodio cika-Branko ili njegova supruga, tetka-Branka. Predstave su bile dostupne samo zaposlenima u posti I njihovoj pratnji. Filmovi koje sam u Posti tada gledao bili su : "Pastir Kostja", "Kameni cvet" i jos neki, uglavnom ruski - to su bile godine oko 1955. do 1961g. Pozdrav i hvala cenjenom Miloradu na meni licno veoma dragim slikama.
* deda-Laza je na ulici (negde oko 1930.) nasao paket i kada ga je otvorio u njemu je bilo million dinara. On odnese i prijavi nalaz u policiju. Pripadne mu zakonom 10%. Sa tih 100,000 dinara on napravi svoju kucicu na Senjaku.
"NOVA ISKRA " 1902. - SLIKU SAM VEĆ POSTAVLJAO, OVOM PRILIKOM DODAJEM TEKST !!
SUŠNO VRELO, ODAKLE ĆE SE NAPAJATI RODOLJUBLJEM I SVEŠĆU O SVOJOJ NARODNOSTI.
POZDRAV SVIMA .....
POZDRAV SVIMA ....