Imao sam priliku da prelistavam ovaj raritet Dositija Obradovića - Ižicu. Interesantna je kvalitetna struktura papira, a još malo pa će doživeti 200-tu.
Povezana je ali nije obrezivana, pa se još vide spojeni tabaci.
Imao sam priliku da prelistavam ovaj raritet Dositija Obradovića - Ižicu. Interesantna je kvalitetna struktura papira, a još malo pa će doživeti 200-tu.
Povezana je ali nije obrezivana, pa se još vide spojeni tabaci.
Interesno je da na karlstatskoj "Izici" pise Dositej a da u predgovoru Zeliceve knjige [ moj post od gore ], pisanom oko 1897g., pise Dositije ( kao i na onoj beogradskoj firmi koju je skoro dao Francuz iz '30-etih ). Medjutim, sam Zelic (koji je Dositejev vrsnik, ako ne i preteca) u tekstu svog zivotopisa naziva ga Dositejem a ne Dositijem. Kao da je Dositije skorija verzija imena a Dositej starija ( a nekako bi ocekivali da je upravo suprotno ).
Imao sam priliku da prelistavam ovaj raritet Dositija Obradovića - Ižicu. Interesantna je kvalitetna struktura papira, a još malo pa će doživeti 200-tu.
Povezana je ali nije obrezivana, pa se još vide spojeni tabaci.
Interesno je da na karlstatskoj "Izici" pise Dositej a da u predgovoru Zeliceve knjige [ moj post od gore ], pisanom oko 1897g., pise Dositije ( kao i na onoj beogradskoj firmi koju je skoro dao Francuz iz '30-etih ). Medjutim, sam Zelic (koji je Dositejev vrsnik, ako ne i preteca) u tekstu svog zivotopisa naziva ga Dositejem a ne Dositijem. Kao da je Dositije skorija verzija imena a Dositej starija ( a nekako bi ocekivali da je upravo suprotno ).
Zvali su ga svakojako. Ime Dimitrije je, svojevoljno zamenio imenom Dositije kada se zamonašio 1758. u manastiru Hopovo. A Dositej mu dođe nekako evropejskije.
Valjda strancima bilo komplikovano... A naputovao se vala. U ono doba obišao celu Evropu i još malo više, što kočijama, raznim zapregama, čamcima, jedrenjacima... I to bez agencija. Svaka mu čast!
Imao sam priliku da prelistavam ovaj raritet Dositija Obradovića - Ižicu. Interesantna je kvalitetna struktura papira, a još malo pa će doživeti 200-tu.
Povezana je ali nije obrezivana, pa se još vide spojeni tabaci.
Interesno je da na karlstatskoj "Izici" pise Dositej a da u predgovoru Zeliceve knjige [ moj post od gore ], pisanom oko 1897g., pise Dositije ( kao i na onoj beogradskoj firmi koju je skoro dao Francuz iz '30-etih ). Medjutim, sam Zelic (koji je Dositejev vrsnik, ako ne i preteca) u tekstu svog zivotopisa naziva ga Dositejem a ne Dositijem. Kao da je Dositije skorija verzija imena a Dositej starija ( a nekako bi ocekivali da je upravo suprotno ).
Zvali su ga svakojako. Ime Dimitrije je, svojevoljno zamenio imenom Dositije kada se zamonašio 1758. u manastiru Hopovo. A Dositej mu dođe nekako evropejskije.
Valjda strancima bilo komplikovano... A naputovao se vala. U ono doba obišao celu Evropu i još malo više, što kočijama, raznim zapregama, čamcima, jedrenjacima... I to bez agencija. Svaka mu čast!
Znam za ovakav razgovor [ nisam zapamtio izvor ] koji je tekao izmedju Dositeja i srpskih "knezova". Radi se o 1813g. Ustanak je propao. Sada svi beze u Austriju.
Knezovi Dositeju (oni su ga skoro svi prilicno cenili):" Oce, Turci nadiru, treba da se sklonite".
Dositej: "Pa neka nadiru".
Knezovi Dositeju: "Aman, sve su blize Biogradu".
Dositej: "Pa ako su sve blize".
Knezovi Dositeju: "Pa kada stignu ovamo uhvatice vas".
Dositej: " Pa neka uhvate".
Knezovi Dositeju :" Pa oni ako vas uhvate zasigurno ce vas ubiti".
Dositej: "Pa neka me ubiju".
E, posle ovakvog drzanja ( iako tada je Dositej vec bio prilicno star ) zaista sam se odusevio Dositejom, kao i uvazeni Dorcolac. Ono njegovo avanturisticko, cega je imao i Gerasim Zelic, dolazi u ovom dijalogu do punog izrazaja - a da je Srbin, ispoljava se vise nego jasno.
Procitao sam samo prvu svesku Zelicevih memoara ali nisam naisao da je svoju srpsku bracu posetio u I Ustanku. To mi je kao neka zamerka kada Gerasima Zelica poredim s Dositejem. Ovo s izvesnom rezervom jer nisam procitao bas sve.
Ovo nisam pročitao, ali je svakako nešto što se moglo i očekivati od Dositeja.
U ono vreme kada su se pismeni ljudi u Srbiji mogli na prste brojati, on je govorio SEDAM jezika.
Ovo nisam pročitao, ali je svakako nešto što se moglo i očekivati od Dositeja.
U ono vreme kada su se pismeni ljudi u Srbiji mogli na prste brojati, on je govorio SEDAM jezika.
I ovo je srpski soko, orni sin. Jako je puno nacionalnih radnika srpskih ( ne i politicara koji se uvek na vreme izmaknu - kao sto biva ) likvidirano 1914g. u "austrijskoj" Bosni, Lici, Baniji, pa u Topuskom, itd ... zbog teske i neprebolne bruke Austrije na Ceru i Kolubari. Mada, istini za volju, i tamosnji Srbi, posle sjajnih triumfa svoje brace u bitkama 1914g. u Srbiji protiv Pocorekove armade, malo preterase s srbovanjem. Ali ako su tada cak i Englezi i Skoti srbovali, kako nece Srbi, bosanci.
Inace, pade mi napamet cinjenica da je nas Dositej prvi nam doneo krompir u Srbiju. Mi do tada uopste nismo znali za krompir. Elem, u Beogradu, ~ 1809g. on pozove knezove na krompir (nabavljen iz Ugarske). Kuvari ga lepo ociste. Obare ga. Donese se i so da ne bude bljutav. Pice pri ruci. Probaju knezovi i svi pocnu da izbljuvavaju s gadjenjem uzeti krompir: "Aman, oce sta ti je ovo trebalo, pa ovo dobro je mozda za svinje a ti nama to sluzis. Sam kazes da je to korenje. Daj, bre, ovamo da pojedemo, nesto ljudski - daj kupus i pecenje". Eto, tako je prosla prva, Dositijem promovisana, degustacija krompira u Srbiji.
POZDRAV SVIMA ...
Imao sam priliku da prelistavam ovaj raritet Dositija Obradovića - Ižicu. Interesantna je kvalitetna struktura papira, a još malo pa će doživeti 200-tu.
Povezana je ali nije obrezivana, pa se još vide spojeni tabaci.
Imao sam priliku da prelistavam ovaj raritet Dositija Obradovića - Ižicu. Interesantna je kvalitetna struktura papira, a još malo pa će doživeti 200-tu.
Povezana je ali nije obrezivana, pa se još vide spojeni tabaci.
Interesno je da na karlstatskoj "Izici" pise Dositej a da u predgovoru Zeliceve knjige [ moj post od gore ], pisanom oko 1897g., pise Dositije ( kao i na onoj beogradskoj firmi koju je skoro dao Francuz iz '30-etih ). Medjutim, sam Zelic (koji je Dositejev vrsnik, ako ne i preteca) u tekstu svog zivotopisa naziva ga Dositejem a ne Dositijem. Kao da je Dositije skorija verzija imena a Dositej starija ( a nekako bi ocekivali da je upravo suprotno ).
Imao sam priliku da prelistavam ovaj raritet Dositija Obradovića - Ižicu. Interesantna je kvalitetna struktura papira, a još malo pa će doživeti 200-tu.
Povezana je ali nije obrezivana, pa se još vide spojeni tabaci.
Interesno je da na karlstatskoj "Izici" pise Dositej a da u predgovoru Zeliceve knjige [ moj post od gore ], pisanom oko 1897g., pise Dositije ( kao i na onoj beogradskoj firmi koju je skoro dao Francuz iz '30-etih ). Medjutim, sam Zelic (koji je Dositejev vrsnik, ako ne i preteca) u tekstu svog zivotopisa naziva ga Dositejem a ne Dositijem. Kao da je Dositije skorija verzija imena a Dositej starija ( a nekako bi ocekivali da je upravo suprotno ).
Zvali su ga svakojako. Ime Dimitrije je, svojevoljno zamenio imenom Dositije kada se zamonašio 1758. u manastiru Hopovo. A Dositej mu dođe nekako evropejskije.
Valjda strancima bilo komplikovano... A naputovao se vala. U ono doba obišao celu Evropu i još malo više, što kočijama, raznim zapregama, čamcima, jedrenjacima... I to bez agencija. Svaka mu čast!
Imao sam priliku da prelistavam ovaj raritet Dositija Obradovića - Ižicu. Interesantna je kvalitetna struktura papira, a još malo pa će doživeti 200-tu.
Povezana je ali nije obrezivana, pa se još vide spojeni tabaci.
Interesno je da na karlstatskoj "Izici" pise Dositej a da u predgovoru Zeliceve knjige [ moj post od gore ], pisanom oko 1897g., pise Dositije ( kao i na onoj beogradskoj firmi koju je skoro dao Francuz iz '30-etih ). Medjutim, sam Zelic (koji je Dositejev vrsnik, ako ne i preteca) u tekstu svog zivotopisa naziva ga Dositejem a ne Dositijem. Kao da je Dositije skorija verzija imena a Dositej starija ( a nekako bi ocekivali da je upravo suprotno ).
Zvali su ga svakojako. Ime Dimitrije je, svojevoljno zamenio imenom Dositije kada se zamonašio 1758. u manastiru Hopovo. A Dositej mu dođe nekako evropejskije.
Valjda strancima bilo komplikovano... A naputovao se vala. U ono doba obišao celu Evropu i još malo više, što kočijama, raznim zapregama, čamcima, jedrenjacima... I to bez agencija. Svaka mu čast!
Znam za ovakav razgovor [ nisam zapamtio izvor ] koji je tekao izmedju Dositeja i srpskih "knezova". Radi se o 1813g. Ustanak je propao. Sada svi beze u Austriju.
Knezovi Dositeju (oni su ga skoro svi prilicno cenili):" Oce, Turci nadiru, treba da se sklonite".
Dositej: "Pa neka nadiru".
Knezovi Dositeju: "Aman, sve su blize Biogradu".
Dositej: "Pa ako su sve blize".
Knezovi Dositeju: "Pa kada stignu ovamo uhvatice vas".
Dositej: " Pa neka uhvate".
Knezovi Dositeju :" Pa oni ako vas uhvate zasigurno ce vas ubiti".
Dositej: "Pa neka me ubiju".
E, posle ovakvog drzanja ( iako tada je Dositej vec bio prilicno star ) zaista sam se odusevio Dositejom, kao i uvazeni Dorcolac. Ono njegovo avanturisticko, cega je imao i Gerasim Zelic, dolazi u ovom dijalogu do punog izrazaja - a da je Srbin, ispoljava se vise nego jasno.
Procitao sam samo prvu svesku Zelicevih memoara ali nisam naisao da je svoju srpsku bracu posetio u I Ustanku. To mi je kao neka zamerka kada Gerasima Zelica poredim s Dositejem. Ovo s izvesnom rezervom jer nisam procitao bas sve.
Pozdrav, grk
U ono vreme kada su se pismeni ljudi u Srbiji mogli na prste brojati, on je govorio SEDAM jezika.
POZDRAV SVIMA ...
U ono vreme kada su se pismeni ljudi u Srbiji mogli na prste brojati, on je govorio SEDAM jezika.
I ovo je srpski soko, orni sin. Jako je puno nacionalnih radnika srpskih ( ne i politicara koji se uvek na vreme izmaknu - kao sto biva ) likvidirano 1914g. u "austrijskoj" Bosni, Lici, Baniji, pa u Topuskom, itd ... zbog teske i neprebolne bruke Austrije na Ceru i Kolubari. Mada, istini za volju, i tamosnji Srbi, posle sjajnih triumfa svoje brace u bitkama 1914g. u Srbiji protiv Pocorekove armade, malo preterase s srbovanjem. Ali ako su tada cak i Englezi i Skoti srbovali, kako nece Srbi, bosanci.
Inace, pade mi napamet cinjenica da je nas Dositej prvi nam doneo krompir u Srbiju. Mi do tada uopste nismo znali za krompir. Elem, u Beogradu, ~ 1809g. on pozove knezove na krompir (nabavljen iz Ugarske). Kuvari ga lepo ociste. Obare ga. Donese se i so da ne bude bljutav. Pice pri ruci. Probaju knezovi i svi pocnu da izbljuvavaju s gadjenjem uzeti krompir: "Aman, oce sta ti je ovo trebalo, pa ovo dobro je mozda za svinje a ti nama to sluzis. Sam kazes da je to korenje. Daj, bre, ovamo da pojedemo, nesto ljudski - daj kupus i pecenje". Eto, tako je prosla prva, Dositijem promovisana, degustacija krompira u Srbiji.
[ opet nemam izvor ]
g.
Југославија (могуће Србија), 1941-1942.:
Ranjenici Gvozdenog puka ( II "Knjaza Mihajla" ) posle bitke kod Crne bare (Macva).