Prokuplje: pijaca = bila je vec veoma slicna fotka koju je postavio Gavrilo (ne bih znao na kojoj str. ovog podForuma), kao Prokuplje 1915g. Da li ovaj nevest kolaz predstavlja upravo tu fotku?
detalj: zgrada na roglju je apoteka, "Miska apotekara".
A group of Serbian refugee children wear overcoats, scarves and hats as they walk to the funeral of Mrs Harley (the sister of Lord French). Mrs Harley was killed by a shell at Monastir where she was organising relief for Serbians.
A group of Serbian refugee children wear overcoats, scarves and hats as they walk to the funeral of Mrs Harley (the sister of Lord French). Mrs Harley was killed by a shell at Monastir where she was organising relief for Serbians.
Strasno mi je da o ovome nista nisam znao. Agresija Dorcolca vezana za 1912g. je neodoljiva. Mi ni hvala nismo rekli englezima za njihove zrtve. One nisu bile politicke. Bile su one ono sto mi zovemo "od srca". Al' kako to kad Englezi nemaju srca? Ocito, malo preispitivanja nije na odmet, mada nisam skriveni agent UK.
Malo mi je tesko da ucinim jedno ovakvo izdajstvo ::: engleske lordovske familije imaju, upravo ovog momenta kada ovo pisem, zene i kceri engleske, koje kao i nase pozrtvovne majke i pretkinje u I i II Bal. i I WW, , neguju umiruce crncice u Africi. Jer dobro je da se za to ne zna. A ne da se zna.
Kada bi one/oni znale/i da sam ovo napisao, i vas sve obavestio, - lose bi se proveo. Dakle, jos traje jedan "tajni" rat, glad, bolest i potreba za zrtvom - kome nisam se pridruzio ( nitkov buduci a ne med. radnik ). Ne pise se o tome. Ne zna se o tome. Tiho je sve o tome.
A group of Serbian refugee children wear overcoats, scarves and hats as they walk to the funeral of Mrs Harley (the sister of Lord French). Mrs Harley was killed by a shell at Monastir where she was organising relief for Serbians.
Strasno mi je da o ovome nista nisam znao. Agresija Dorcolca vezana za 1912g. je neodoljiva. Mi ni hvala nismo rekli englezima za njihove zrtve. One nisu bile politicke. Bile su one ono sto mi zovemo "od srca". Al' kako to kad Englezi nemaju srca? Ocito, malo preispitivanja nije na odmet, mada nisam skriveni agent UK.
Malo mi je tesko da ucinim jedno ovakvo izdajstvo ::: engleske lordovske familije imaju, upravo ovog momenta kada ovo pisem, zene i kceri engleske, koje kao i nase pozrtvovne majke i pretkinje u I i II Bal. i I WW, , neguju umiruce crncice u Africi. Jer dobro je da se za to ne zna. A ne da se zna.
Kada bi one/oni znale/i da sam ovo napisao, i vas sve obavestio, - lose bi se proveo. Dakle, jos traje jedan "tajni" rat, glad, bolest i potreba za zrtvom - kome nisam se pridruzio ( nitkov buduci a ne med. radnik ). Ne pise se o tome. Ne zna se o tome. Tiho je sve o tome.
Pa tiho, tako su valjda i hteli, i još uvek hoće.
Istina je da su se Britanci kolebali oko ulaska u rat, ali to ne treba mešati sa vojnicima i dobrovoljcima, medicinskim i ostalim koji se živote položili negde gde nisu ni znali da postoji.
Ima jedna divna knjiga, malo debeljuškasta, doduše, ali, mada je roman, perfektno opisuje zbivanja pre i u vreme samog rata, u Engleskoj, Nemačkoj, Rusiji i SAD i to u onim plemićkim porodicama koje se maltene odlučivale. Istorijski potkrepljena činjenicama.
Autor je Ken Folet, autor Stubova zemlje i Ušica igle. Zove se „Sunovrat divova”. Knjigu sam, mada sa kataraktom, pročitao u jednom dahu. Toplo je preporučujem svima.
Stab Gvozdenog puka s komandantom, Milivojem Stojanovicem - Brkom.
II Gvozdeni puk toplicana u Solunu pred odlazak na front.
Slike iz clanka D. Gajevica, SVEDOK, 16. X. 2012g.
Prokuplje: pijaca = bila je vec veoma slicna fotka koju je postavio Gavrilo (ne bih znao na kojoj str. ovog podForuma), kao Prokuplje 1915g. Da li ovaj nevest kolaz predstavlja upravo tu fotku?
detalj: zgrada na roglju je apoteka, "Miska apotekara".
Nisam siguran da ovo pripada ovde, ali je slika vredna pažnje jer prikazuje srpsku decu, izbeglice u Solunu kako idu na sahranu gospođe Harli, koja je u Monastiru organizovala pomoć Srbima.
Poginula je od granate.
Al sam ga preveo:-(
Pretpostavljam da je bila jedna od brojnih britanskih (ili škotskih sestara) grk će znati.
SERBIAN REFUGEE CHILDREN, SALONIKA, 1917
A group of Serbian refugee children wear overcoats, scarves and hats as they walk to the funeral of Mrs Harley (the sister of Lord French). Mrs Harley was killed by a shell at Monastir where she was organising relief for Serbians.
Ima interesantnih stvari na: http://www.iwm.org.uk/collections/item/object/205196345
Nisam siguran da ovo pripada ovde, ali je slika vredna pažnje jer prikazuje srpsku decu, izbeglice u Solunu kako idu na sahranu gospođe Harli, koja je u Monastiru organizovala pomoć Srbima.
Poginula je od granate.
Al sam ga preveo:-(
Pretpostavljam da je bila jedna od brojnih britanskih (ili škotskih sestara) grk će znati.
SERBIAN REFUGEE CHILDREN, SALONIKA, 1917
A group of Serbian refugee children wear overcoats, scarves and hats as they walk to the funeral of Mrs Harley (the sister of Lord French). Mrs Harley was killed by a shell at Monastir where she was organising relief for Serbians.
Ima interesantnih stvari na: http://www.iwm.org.uk/collections/item/object/205196345
Strasno mi je da o ovome nista nisam znao. Agresija Dorcolca vezana za 1912g. je neodoljiva. Mi ni hvala nismo rekli englezima za njihove zrtve. One nisu bile politicke. Bile su one ono sto mi zovemo "od srca". Al' kako to kad Englezi nemaju srca? Ocito, malo preispitivanja nije na odmet, mada nisam skriveni agent UK.
Malo mi je tesko da ucinim jedno ovakvo izdajstvo ::: engleske lordovske familije imaju, upravo ovog momenta kada ovo pisem, zene i kceri engleske, koje kao i nase pozrtvovne majke i pretkinje u I i II Bal. i I WW, , neguju umiruce crncice u Africi. Jer dobro je da se za to ne zna. A ne da se zna.
Kada bi one/oni znale/i da sam ovo napisao, i vas sve obavestio, - lose bi se proveo. Dakle, jos traje jedan "tajni" rat, glad, bolest i potreba za zrtvom - kome nisam se pridruzio ( nitkov buduci a ne med. radnik ). Ne pise se o tome. Ne zna se o tome. Tiho je sve o tome.
Као што сам обећао, постављам још неколико фотографија са Градње Врбен.
На полеђинама ових пише да су снимљене 15. марта 1958. године, али не и шта представљају:
Датум на полеђини горње фотографије "оверио" је надлежни орган:
А на полеђини ове две стоји датум "28. IV 1958.":
Наставиће се...
POZDRAV SVIMA ...
Nisam siguran da ovo pripada ovde, ali je slika vredna pažnje jer prikazuje srpsku decu, izbeglice u Solunu kako idu na sahranu gospođe Harli, koja je u Monastiru organizovala pomoć Srbima.
Poginula je od granate.
Al sam ga preveo:-(
Pretpostavljam da je bila jedna od brojnih britanskih (ili škotskih sestara) grk će znati.
SERBIAN REFUGEE CHILDREN, SALONIKA, 1917
A group of Serbian refugee children wear overcoats, scarves and hats as they walk to the funeral of Mrs Harley (the sister of Lord French). Mrs Harley was killed by a shell at Monastir where she was organising relief for Serbians.
Ima interesantnih stvari na: http://www.iwm.org.uk/collections/item/object/205196345
Strasno mi je da o ovome nista nisam znao. Agresija Dorcolca vezana za 1912g. je neodoljiva. Mi ni hvala nismo rekli englezima za njihove zrtve. One nisu bile politicke. Bile su one ono sto mi zovemo "od srca". Al' kako to kad Englezi nemaju srca? Ocito, malo preispitivanja nije na odmet, mada nisam skriveni agent UK.
Malo mi je tesko da ucinim jedno ovakvo izdajstvo ::: engleske lordovske familije imaju, upravo ovog momenta kada ovo pisem, zene i kceri engleske, koje kao i nase pozrtvovne majke i pretkinje u I i II Bal. i I WW, , neguju umiruce crncice u Africi. Jer dobro je da se za to ne zna. A ne da se zna.
Kada bi one/oni znale/i da sam ovo napisao, i vas sve obavestio, - lose bi se proveo. Dakle, jos traje jedan "tajni" rat, glad, bolest i potreba za zrtvom - kome nisam se pridruzio ( nitkov buduci a ne med. radnik ). Ne pise se o tome. Ne zna se o tome. Tiho je sve o tome.
Pa tiho, tako su valjda i hteli, i još uvek hoće.
Izvinjavam se na agresivnom nastupu.Istina je da su se Britanci kolebali oko ulaska u rat, ali to ne treba mešati sa vojnicima i dobrovoljcima, medicinskim i ostalim koji se živote položili negde gde nisu ni znali da postoji.
Ima jedna divna knjiga, malo debeljuškasta, doduše, ali, mada je roman, perfektno opisuje zbivanja pre i u vreme samog rata, u Engleskoj, Nemačkoj, Rusiji i SAD i to u onim plemićkim porodicama koje se maltene odlučivale. Istorijski potkrepljena činjenicama.
Autor je Ken Folet, autor Stubova zemlje i Ušica igle. Zove se „Sunovrat divova”. Knjigu sam, mada sa kataraktom, pročitao u jednom dahu. Toplo je preporučujem svima.