Мало са стране у односу на споменик постављена је табла - али сасвим крупна и читљива да се јасно види:
А "драги суграђани" овако чувају двориште вечне куће ратника... или можда не знају ћирилицу?
Ипак, и од зла има горе... уз пар графита на споменику (срећом, бар плочу костурнице нису дирали), неко је био паметан да се "потпише" на начин сасвим непримерен овом месту:
Jasno je da ne odobravam ovakav nemar, ali mislim da i ovu jadnu kantu za đubre treba neko da isprazni.
O ovoj svastici okrenutoj naopako neću ni da pričam... očigčedno je u pitanju revolt.
Ono što sam hteo to je da podsetim na slične situacije koje se dešavaju i u samom srcu Beograda.
Kako izgledaju Kalemegdan i Donji Grad posle ekskurzija i letnjih terevenki znaju samo jutarnji šetači.
A što se tiče poštovanja prema poginulim ratnicima ništa bolja nije situacija. O odnosu prema žrtvovanim braniteljima Beograda može da posvedoče ove dve fotografije snimljene u vreme održavanja Belgrade Open-a na teniskim terenima sportskog centra MGM iliti „25. maj“, po starom kalendaru.
Pa ko ima pravo da ovaj spomenik stavlja u kafez i skriva pivskim frižiderom zarad narodnog veselja i zarade, ili tik uz njega postavlja poljski WC.
Ovo ne treba brkati sa uspesima Novaka Đokovića i njegovim zaslugama na promociji Srbije, ali Centar Novak je organizator (bar je do sada bio),
ovog ATP turnira u čije ime se od Beograđana konfiskuje prostor, da ne kažem i svi tereni, koji su unajmljeni, a za koje smo mi izdvojili pare.
Da, nevidjena : zgrada "nove gimnazije" sagradjena uoci II WW, koju smo imali priliku da vidimo u toku gradnje na jednom od prethodnih postova o kaldrmisanju gravne porkupacke ulice, Jug-Bogdanove. Jos ranije, bio je post (mislim Gavrilov) osvecenja temelja za gradnju ove Gimnazije. U ovoj zgradi smestena je i srednje-medicinska skola "Dr Aleksa Savic". O arhitekti ne znam nista. H. Topcideru grk
Nasao sam ovaj "Ex Libris" u knjizi neznanog nislije s kraja XIXv. Svoje ime i adresu dao je latinicom. "Znanje je svetlost" verov. porucuju dva ljubitelja knjiga pokazujuci ka Suncu.. U Gornjoj Konjusi moji Bojovici su imali ogromnu biblioteku iskljucivo od edicija Srpske Knjizevne Zadruge.
A ova knjiga zivotopis je dalmatinskog monaha Gerasima Zelica. Zelic pominje i svog zemljaka Marka Plavsu, zamonasenog istovremeno kada i on, s prezimenom pok. Rundea ( Srdjana Plavse, takodje srbina dalmatinca ) .:
Lekar Vojislav Stojanovic, koji se pored Dr Martina Kolba, pominje u tekstu je buduci redovni profesor hirurgije Med. fakulteta u Beogradu, Profesor Vojislav-Voja Stojanovic. Bio je direktor II Hirurske klinike. Do izbijanja II WW u Jugoslaviji, on bio je sef hirurskog odeljenja bolnice u Prokuplju. Jedno vreme bio je cak Sekretar Svetskog udruzenja hirurga. Nije uspeo da udje u Srpsku akademiju nauka pa je osnovao Medicinsku akademiju, itd ... Bio je rodjeni hirurg koji je znacajno unapredio opstu i ratnu hirurgiju u nas. Oprisao je Titovog sina od apendicita sto se tada niko nije usudio da uradi (Tito je tada bio na svom poznatom pomorskom putu u poseti zemljema Istoka). Takodje, operisao je Titovu cerku od urodjenog iscasenja kuka, Tito mu je tada poklonio auto. Puno je hagiografskih tolkovanija o njemu kao coveku i operatoru. Svakako, u svoje vreme nas najbolji hirurg, bio jer dosta narcisoidan ( on je najbolji hirurg, pa jedno pet praznih mesta ispod njega, a onda ostali) i negovao je kult sebe. Istovremeno krajnje pozrtvovan lekar, veoma pravedan, svake veceri je redovno ponovo dolazio na Kliniku da obidje bolesnike, itd. Po nekada bi banuo na Kliniku i u 03.oo ujutru.
Moj pok. teca, Borivoje Milosavljevic mi je pricao da je Dr Voja Stojanovic u pocetku bio lekar kod cetnika. Oni su ga jednostavno primorali da im se pridruzi u sumi i leci njihove ranjenike. Partizani (u toj jedinici mi je bio pomenuti teca) jednom savladaju ovaj cetnicki odred, povezu zarobljene cetnike i odluce da pobiju sve ranjenike koje je lecio Voja. Voja, koliko god samozaljubljen u svoju hir. vestinu i sposobnost, tada kaze da ako mu pobiju ranjenike neka onda i njega streljaju s njima. Valjda shvativsi ipak kakav to mora da je dobar lekar kada je spreman da se za svoje ranjenike zrtvuje ( sto, u stvari, obaveza je svakog lekara ), a i znajuci Voju odranije ( njega su svi znali ), od pre rata, kao apoliticnog humanistu, partizani ostave ranjene cetnike zive ali je sada Dr Voja morao da bude partizanski lekar. To je i ostao do kraja rata.
POZDRAV SVIMA ....
POZDRAV SVIMA ....
Мало са стране у односу на споменик постављена је табла - али сасвим крупна и читљива да се јасно види:
А "драги суграђани" овако чувају двориште вечне куће ратника... или можда не знају ћирилицу?
Ипак, и од зла има горе... уз пар графита на споменику (срећом, бар плочу костурнице нису дирали), неко је био паметан да се "потпише" на начин сасвим непримерен овом месту:
Jasno je da ne odobravam ovakav nemar, ali mislim da i ovu jadnu kantu za đubre treba neko da isprazni.
O ovoj svastici okrenutoj naopako neću ni da pričam... očigčedno je u pitanju revolt.
Ono što sam hteo to je da podsetim na slične situacije koje se dešavaju i u samom srcu Beograda.
Kako izgledaju Kalemegdan i Donji Grad posle ekskurzija i letnjih terevenki znaju samo jutarnji šetači.
A što se tiče poštovanja prema poginulim ratnicima ništa bolja nije situacija. O odnosu prema žrtvovanim braniteljima Beograda može da posvedoče ove dve fotografije snimljene u vreme održavanja Belgrade Open-a na teniskim terenima sportskog centra MGM iliti „25. maj“, po starom kalendaru.
Pa ko ima pravo da ovaj spomenik stavlja u kafez i skriva pivskim frižiderom zarad narodnog veselja i zarade, ili tik uz njega postavlja poljski WC.
Ovo ne treba brkati sa uspesima Novaka Đokovića i njegovim zaslugama na promociji Srbije, ali Centar Novak je organizator (bar je do sada bio),
ovog ATP turnira u čije ime se od Beograđana konfiskuje prostor, da ne kažem i svi tereni, koji su unajmljeni, a za koje smo mi izdvojili pare.
POZDRAV SVIMA ....
POZDRAV SVIMA ....
Da, nevidjena : zgrada "nove gimnazije" sagradjena uoci II WW, koju smo imali priliku da vidimo u toku gradnje na jednom od prethodnih postova o kaldrmisanju gravne porkupacke ulice, Jug-Bogdanove. Jos ranije, bio je post (mislim Gavrilov) osvecenja temelja za gradnju ove Gimnazije. U ovoj zgradi smestena je i srednje-medicinska skola "Dr Aleksa Savic". O arhitekti ne znam nista. H. Topcideru grk
POZDRAV SVIMA ....
Topcidere, mislim da je ovo Pusta Reka u Toplici, blizu Prokuplja. Mada, mozda je ima jos negde.
TAČNO JE . POZDRAV I HVALA VAM.
POZDRAV SVIMA ....
Nasao sam ovaj "Ex Libris" u knjizi neznanog nislije s kraja XIXv. Svoje ime i adresu dao je latinicom. "Znanje je svetlost" verov. porucuju dva ljubitelja knjiga pokazujuci ka Suncu.. U Gornjoj Konjusi moji Bojovici su imali ogromnu biblioteku iskljucivo od edicija Srpske Knjizevne Zadruge.
A ova knjiga zivotopis je dalmatinskog monaha Gerasima Zelica. Zelic pominje i svog zemljaka Marka Plavsu, zamonasenog istovremeno kada i on, s prezimenom pok. Rundea ( Srdjana Plavse, takodje srbina dalmatinca ) .:
TAČNO JE . POZDRAV I HVALA VAM.
POZDRAV SVIMA ....
Lekar Vojislav Stojanovic, koji se pored Dr Martina Kolba, pominje u tekstu je buduci redovni profesor hirurgije Med. fakulteta u Beogradu, Profesor Vojislav-Voja Stojanovic. Bio je direktor II Hirurske klinike. Do izbijanja II WW u Jugoslaviji, on bio je sef hirurskog odeljenja bolnice u Prokuplju. Jedno vreme bio je cak Sekretar Svetskog udruzenja hirurga. Nije uspeo da udje u Srpsku akademiju nauka pa je osnovao Medicinsku akademiju, itd ... Bio je rodjeni hirurg koji je znacajno unapredio opstu i ratnu hirurgiju u nas. Oprisao je Titovog sina od apendicita sto se tada niko nije usudio da uradi (Tito je tada bio na svom poznatom pomorskom putu u poseti zemljema Istoka). Takodje, operisao je Titovu cerku od urodjenog iscasenja kuka, Tito mu je tada poklonio auto. Puno je hagiografskih tolkovanija o njemu kao coveku i operatoru. Svakako, u svoje vreme nas najbolji hirurg, bio jer dosta narcisoidan ( on je najbolji hirurg, pa jedno pet praznih mesta ispod njega, a onda ostali) i negovao je kult sebe. Istovremeno krajnje pozrtvovan lekar, veoma pravedan, svake veceri je redovno ponovo dolazio na Kliniku da obidje bolesnike, itd. Po nekada bi banuo na Kliniku i u 03.oo ujutru.
Moj pok. teca, Borivoje Milosavljevic mi je pricao da je Dr Voja Stojanovic u pocetku bio lekar kod cetnika. Oni su ga jednostavno primorali da im se pridruzi u sumi i leci njihove ranjenike. Partizani (u toj jedinici mi je bio pomenuti teca) jednom savladaju ovaj cetnicki odred, povezu zarobljene cetnike i odluce da pobiju sve ranjenike koje je lecio Voja. Voja, koliko god samozaljubljen u svoju hir. vestinu i sposobnost, tada kaze da ako mu pobiju ranjenike neka onda i njega streljaju s njima. Valjda shvativsi ipak kakav to mora da je dobar lekar kada je spreman da se za svoje ranjenike zrtvuje ( sto, u stvari, obaveza je svakog lekara ), a i znajuci Voju odranije ( njega su svi znali ), od pre rata, kao apoliticnog humanistu, partizani ostave ranjene cetnike zive ali je sada Dr Voja morao da bude partizanski lekar. To je i ostao do kraja rata.