Миленин деда, Стојан Павловић, трговац. Звали су га Стојанчић, јер је био ситан, док је био млађи.
Био је члан Напредне странке и пожаревачки посланик у Народној скупштини, као и окружни начелник у Пожаревцу
Окружни начелник Стојан Павловић, приликом откривања споменика Милошу Обреновићу, у парку испред окружног начелства. У првом реду, трећи здесна.
Породица Павловића: Зет (Миленин отац) Бруно Барили; Босиљка - Боса Павловић, Стојанова супруга (Миленина баба, оснивач пожаревачког Кола српских сестара), Божидар - Божа Павловић (Миленин ујак, седи), Војислав - Воја Павловић (Миленин ујак). Испред њих је можда Миленина мајка Даница (?)...
У дворишту куће Стојана Павловића...
Миленин ујак, српски официр Воја Павловић, погинуо је на Кајмакчалану. Могао је да остане жив, али је одбио да га болничари извуку са линије фронта све док није извучен и последњи његов рањени војник. Када су дошли да и њега извуку, установили су да је искрварио и умро...
Divna je Gavrina storija o Pavlovicima i oficiru Voji Pavlovicu s Kajmakcalana. Kakvi komandanti - takvi im i vojnici. Poznata je velika ljubav prostog srpskog vojnika prema nadredjenima u I WW. Ima masa slicnih prica koja svedoci o nasem narodu u ratnim okolnostima koje mu izgleda i leze najbolje. Dosadi Srbinu mir vrlo brzo; korupcije, kradje, nitkovluk ... paradoksno, rat je moralno cistiji i jedino mu on omogucuje da iskaze svoje visoko plemenite osobine. Nasoj deci treba davati da citaju ovakve storije a ne albume slika Milene Pavlovic-Barili (ne mislim da nisu potrebni i oni). g.
Право да ти кажем, није да ме нема. Има ме и превише (живе ваге).
А на форуму, сваки дан по мало, колико да не досадим.
Ту сам, још мало се лечим, и узгред прибављам грађу.
A vaš!
1970.G.
RUGOVSKA KLISURA
SMEDEREVO
STARI BEČEJ
Милена Павловић Барили и њен пас Бек
Миленин деда, Стојан Павловић, трговац. Звали су га Стојанчић, јер је био ситан, док је био млађи.
Био је члан Напредне странке и пожаревачки посланик у Народној скупштини, као и окружни начелник у Пожаревцу
Окружни начелник Стојан Павловић, приликом откривања споменика Милошу Обреновићу, у парку испред окружног начелства. У првом реду, трећи здесна.
Породица Павловића: Зет (Миленин отац) Бруно Барили; Босиљка - Боса Павловић, Стојанова супруга (Миленина баба, оснивач пожаревачког Кола српских сестара), Божидар - Божа Павловић (Миленин ујак, седи), Војислав - Воја Павловић (Миленин ујак). Испред њих је можда Миленина мајка Даница (?)...
У дворишту куће Стојана Павловића...
Миленин ујак, српски официр Воја Павловић, погинуо је на Кајмакчалану. Могао је да остане жив, али је одбио да га болничари извуку са линије фронта све док није извучен и последњи његов рањени војник. Када су дошли да и њега извуку, установили су да је искрварио и умро...
Divna je Gavrina storija o Pavlovicima i oficiru Voji Pavlovicu s Kajmakcalana. Kakvi komandanti - takvi im i vojnici. Poznata je velika ljubav prostog srpskog vojnika prema nadredjenima u I WW. Ima masa slicnih prica koja svedoci o nasem narodu u ratnim okolnostima koje mu izgleda i leze najbolje. Dosadi Srbinu mir vrlo brzo; korupcije, kradje, nitkovluk ... paradoksno, rat je moralno cistiji i jedino mu on omogucuje da iskaze svoje visoko plemenite osobine. Nasoj deci treba davati da citaju ovakve storije a ne albume slika Milene Pavlovic-Barili (ne mislim da nisu potrebni i oni). g.
POZDRAV SVIMA I ŽIVELI !!!!!!
GALERIJA MILENE PAVLOVIĆ U POŽAREVCU
DA MALKICE POMOGNEM DRAGOM GAVRILU, KOGA SVE REDJE IMA .....
Право да ти кажем, није да ме нема. Има ме и превише (живе ваге).
А на форуму, сваки дан по мало, колико да не досадим.
Ту сам, још мало се лечим, и узгред прибављам грађу.