МУСА-ПАШИНА ПАЛАНКА. — Непрецизни и понекад противречни подаци путописаца унели су забуну око имена и историје овог места, нарочито у турском периоду. Сасвим је сигурно да данашња Бела Паланка лежи на римским темељима и да је ту била античка Remesiana, пo Tabula Peutingeriana 24 миље удаљена од Ниша. Што се тиче средњег века, такође је готово сигурно да је ту постојала варош Извор. „И ту има једна варош која лежи у подножју планине и која је била сва разорена и зове се Исмук (Извор)“, бележи Бертрандон де ла Брокијер. J. Т. Цвијић допушта могућност да је на овом месту можда било средњовековно Мокро, мада није немогуће да је римско насеље у средњем веку сасвим напуштено и да је средњовековно Мокро било на месту данашњег села Мокра, 5 km југоисточно од Беле Паланке. Извор се, као конак, помиње и 1521. и 1566. године. У попису из прве или друге деценије XVI века село Извор има 23 куће, 6 неожењених и 2 удовице, приход износи 3.351 акчу. Нешто касније, број кућа се повећава на 29, од тога 8 на баштини, и 6 неожењених, приход износи 3.047 акчи. Пораст броја становника у овом селу наставља се и даље: четрдесетих година попис затиче овде 35 кућа, од којих су 17 биле на баштини, 7 неожењених и 2 удовице, приход износи 3.366 акчи. Број становника највећи је седамдесетих година: 38 нефера, 23 куће, 15 неожењених, 1 удовица, 8 баштина, приход износи 1.530 акчи. Пред крај XVI века, међутим, у Извору је било само 25 кућа и 17 неожењених, приход је износио 1.500 акчи.
Године 1638/39. Турци су на овом месту, ради боље заштите пута, подигли паланку која је, по своме градитељу, прозвана Муса-пашином Паланком; касније се назива и Мустафа-пашина Паланка. Најисцрпнија обавештења о градњи ове паланке оставио је турски географ Хаџи Калфа. Само што он погрешно тврди да је паланка подигнута у Куру Чесми. Исто тако погрешно је и мишљење Ст. Новаковића да би то место требало тражити негде око Ражња. Енглески путописац П. Манди помиње на овом месту паланку већ 1620. године, а анонимни пратилац барона де Корманена, који је прошао овуда годину дана касније, назива је Мехмед-пашином Паланком. Вероватно је ова паланка претходила Муса-пашиној, јер и Хаџи Калфа каже да је кадији из Јеркеја (Ђурђево) било наређено „да изнова сагради паланку у Куру Чесми“. По истом аутору, ова паланка је била дуга 200, а широка 120 рифова, зидови су били три рифа дебели, a 14 високи заједно са темељима. Имала је 18 округлих кула и свака унаоколо хватала 20 рифова и у висину 20. Кула на улазу била је риф виша од осталих, тако да је било свега 39 рифова зида и за сваки риф је „ухваћен рачун да ће стајати 70 аспри“.
Муса-паша је ту саградио и један велики хан, који је порушен 1688. године. Француз Кикле је описује као врло лепу паланку поред Нишаве са зидовима од камена, креча и малтера и четири куле оивичене мазгалама. Евлија Челебија бележи да је град четвороугаоног облика, a oпceг му износи осам стотина корака. Посада тврђаве имала је 150 војника и градског заповедника; иначе, ту су се још налазили: складиште муниције, џамија, житни магацин и војна музика. По мишљењу писца француског дневника из 1696. године, Муса-пашина Паланка спадала је у недовољно и слабо одржавана утврђења. Насеље је било ограђено кренелираним зидинама и имало је осам кула у облику голубарника. Али те зидине биле су такве да би, по мишљењу писца, могле да заштите оних стотинак кућа у паланци једино од лопова који се ту понекад јављају у великим групама.
У турским изворима ова се паланка редовно зове Муса-пашина Паланка; дубровачки извори XVII века зову је Пашина Паланка или само Паланка.
Priložena karta sa nekim detaljima odstupa od činjenica -makar današnjih....
Kako vodim po ocu, poreklo iz Berilovca kod Pirota, i često (60-ih) odlazio tamo kao dete, dobro znam kolika je udaljenost tog mesta od Pirota.
Danas je spojen sa gradom, ali od centra Berilovca, do Pazara (starog centra Pirota) udaljenost je 2,5Km !!! Oko POLA sata hoda !
Na karti deluje da je udaljenost oko 20Km ????
Takođe je i neprecizno ucrtana pozicija Bagrdana, gde se spajaju dva kraka Druma. Bukovče i Lanište su dosta udaljeniji u stvarnosti ?
Verujem da autor skice i nije baš sledio topografiju.
Mene interesuje koliko je plavna Morava uticala da drum "beži" što dalje od Moravske nizije -u brda.. Pretpostavljam da je ranije Morava bila dosta šira,i voda je zauzimala skoro celu ravnicu.
Sama "peskava" zemlja-oranica, i veliki sloj šljunka na dubini 1 m, me navodi na misao da je V.Morava nekada bila dosta šira. Postoje li neki podatci o tome ?
Priložena karta sa nekim detaljima odstupa od činjenica -makar današnjih.... Kako vodim po ocu, poreklo iz Berilovca kod Pirota, i često (60-ih) odlazio tamo kao dete, dobro znam kolika je udaljenost tog mesta od Pirota.Danas je spojen sa gradom, ali od centra Berilovca, do Pazara (starog centra Pirota) udaljenost je 2,5Km !!! Oko POLA sata hoda ! Na karti deluje da je udaljenost oko 20Km ????
Помало је незахвално разговарати данас о местима, која носе данашња имена, гледајући на 15, 16, 17 век. Навешћу неколико примера.
Младеновац се налазио на сасвим другом месту, у односу на данашњи Младеновац. Раније се налазио на брду, али су се грађани тог Младеновца спустили у долину када је прошла железничка пруга, 1884. године, па се нови Младеновац формирао око железничке станице.
Алексинац се, такође, налазио у брду, а на садашње место се спустио када су поред Цариградског пута и Моравице изграђени плот (нека врста границе Кнежевине Србије према остатку Турске) карантин, пошта, телеграф и остали органи власти. Како су трговци у карантину проводили неко време, било је потребно да се око карантина сместе механе, трговине и остали пратећи објекти. А онда су и остали грађани, у потрази за зарадом сишли с брда.
Тако је било и са Петровцем на Млави, који се некад звао Свине, и налазио се на брду Свине, са западне стране Млаве. Међутим, изграђен је државни, поштански, пут са источне стране Млаве, којим је почео да се одвија интензиван саобраћај. Са источне стране Млаве је изграђено и начелство Млавског среза, као и срески суд, пијаца... И народ се полако пресељавао из Свина преко Млаве, а онда је то насеље добило име Петровац.
Цитат из дела Олге Зоројевић (О Пироту):
„Овај град је, истина, под Турцима сасвим изгубио војну улогу коју је раније имао, али је зато постао знатније трговачко и прометно место. Ова нова улога била је условљена тиме што су Турци и насеље, које је било на падинама брда Сарлака, и трасу пута, која која се налазила много јужније, преместили у алувијалну раван Пиротског поља. Истина овај стари каравански пут, који је ишао самим рубом Пиротског поља, коришћен је донекле и касније...“
Дакле и Пирот се селио. Сећаш се моје приче од пре неколико постова о селу Ливат, са оне карте и премештању села с једне на другу страну Мораве, на раздаљину од по десетак километара, да би на крају то била данашња Доња Ливадица.
Зато је можда незахвално говорити о данашњим и ондашњим удаљеностима између места...
Slike uvazenog Dusana Napijala, bolleta 011 i Topcidera su "melem za oci" ljubitelja fotografija stare Srbije - pa ne odolevam da zahvalim. Vecina slika nije bila do sada - cestitam! grk
Хвала, или што би се рекло : "Стараћемо се!" !
Оно што мени причињава веће задовољство су реакције уважених чланова форума на фотографије које сам постовао,
ти накнадни коментари и причице које иницирају моје фотографије су много интересантније од сувопарних и досадних
података који се могу наћи у објашњењима на интернету и некој стручној литератури!
Ви, Весна, Гавра, В.А. и остали својим сјајним коментарима просто ме натерате да пратим сваки детаљ фотографијама!
Својим коментарима просто релаксирате све који вас прате и на томе Вам хвала!
Сваки увод крије неку цаку, у овом случају то је форензика!
Са интернета сам скинуо неколико фотографија мени непознатих локација, па молим за помоћ!
П.С. знам да би се ово решило и без уводног излагања! Поздрав
Бата Боле, просто немој се дати узнемиравати због наших коментара. Твоји изванредни постови нас инспиришу да нешто напишемо. Само дајемо понеку допуну, јер нико није упућен у баш сваку област, па просто учествујемо, помажемо, да онај ко чита добије потпунију слику о теми коју си поменуо...
I ovaj deo puta od Bgd-a do Grocke čudno ide. Nekako mi - ako su sadašnji toponimi tačno postavljeni - previše vrluda. Da li neko ima onu vojnu kartu Bgd-a iz 19 veka?
МУСА-ПАШИНА ПАЛАНКА. — Непрецизни и понекад противречни подаци путописаца унели су забуну око имена и историје овог места, нарочито у турском периоду. Сасвим је сигурно да данашња Бела Паланка лежи на римским темељима и да је ту била античка Remesiana, пo Tabula Peutingeriana 24 миље удаљена од Ниша. Што се тиче средњег века, такође је готово сигурно да је ту постојала варош Извор. „И ту има једна варош која лежи у подножју планине и која је била сва разорена и зове се Исмук (Извор)“, бележи Бертрандон де ла Брокијер. J. Т. Цвијић допушта могућност да је на овом месту можда било средњовековно Мокро, мада није немогуће да је римско насеље у средњем веку сасвим напуштено и да је средњовековно Мокро било на месту данашњег села Мокра, 5 km југоисточно од Беле Паланке. Извор се, као конак, помиње и 1521. и 1566. године. У попису из прве или друге деценије XVI века село Извор има 23 куће, 6 неожењених и 2 удовице, приход износи 3.351 акчу. Нешто касније, број кућа се повећава на 29, од тога 8 на баштини, и 6 неожењених, приход износи 3.047 акчи. Пораст броја становника у овом селу наставља се и даље: четрдесетих година попис затиче овде 35 кућа, од којих су 17 биле на баштини, 7 неожењених и 2 удовице, приход износи 3.366 акчи. Број становника највећи је седамдесетих година: 38 нефера, 23 куће, 15 неожењених, 1 удовица, 8 баштина, приход износи 1.530 акчи. Пред крај XVI века, међутим, у Извору је било само 25 кућа и 17 неожењених, приход је износио 1.500 акчи.
Године 1638/39. Турци су на овом месту, ради боље заштите пута, подигли паланку која је, по своме градитељу, прозвана Муса-пашином Паланком; касније се назива и Мустафа-пашина Паланка. Најисцрпнија обавештења о градњи ове паланке оставио је турски географ Хаџи Калфа. Само што он погрешно тврди да је паланка подигнута у Куру Чесми. Исто тако погрешно је и мишљење Ст. Новаковића да би то место требало тражити негде око Ражња. Енглески путописац П. Манди помиње на овом месту паланку већ 1620. године, а анонимни пратилац барона де Корманена, који је прошао овуда годину дана касније, назива је Мехмед-пашином Паланком. Вероватно је ова паланка претходила Муса-пашиној, јер и Хаџи Калфа каже да је кадији из Јеркеја (Ђурђево) било наређено „да изнова сагради паланку у Куру Чесми“. По истом аутору, ова паланка је била дуга 200, а широка 120 рифова, зидови су били три рифа дебели, a 14 високи заједно са темељима. Имала је 18 округлих кула и свака унаоколо хватала 20 рифова и у висину 20. Кула на улазу била је риф виша од осталих, тако да је било свега 39 рифова зида и за сваки риф је „ухваћен рачун да ће стајати 70 аспри“.
Муса-паша је ту саградио и један велики хан, који је порушен 1688. године. Француз Кикле је описује као врло лепу паланку поред Нишаве са зидовима од камена, креча и малтера и четири куле оивичене мазгалама. Евлија Челебија бележи да је град четвороугаоног облика, a oпceг му износи осам стотина корака. Посада тврђаве имала је 150 војника и градског заповедника; иначе, ту су се још налазили: складиште муниције, џамија, житни магацин и војна музика. По мишљењу писца француског дневника из 1696. године, Муса-пашина Паланка спадала је у недовољно и слабо одржавана утврђења. Насеље је било ограђено кренелираним зидинама и имало је осам кула у облику голубарника. Али те зидине биле су такве да би, по мишљењу писца, могле да заштите оних стотинак кућа у паланци једино од лопова који се ту понекад јављају у великим групама.
У турским изворима ова се паланка редовно зове Муса-пашина Паланка; дубровачки извори XVII века зову је Пашина Паланка или само Паланка.Priložena karta sa nekim detaljima odstupa od činjenica -makar današnjih....
Kako vodim po ocu, poreklo iz Berilovca kod Pirota, i često (60-ih) odlazio tamo kao dete, dobro znam kolika je udaljenost tog mesta od Pirota.
Danas je spojen sa gradom, ali od centra Berilovca, do Pazara (starog centra Pirota) udaljenost je 2,5Km !!! Oko POLA sata hoda !
Na karti deluje da je udaljenost oko 20Km ????
Takođe je i neprecizno ucrtana pozicija Bagrdana, gde se spajaju dva kraka Druma. Bukovče i Lanište su dosta udaljeniji u stvarnosti ?
Verujem da autor skice i nije baš sledio topografiju.
Mene interesuje koliko je plavna Morava uticala da drum "beži" što dalje od Moravske nizije -u brda.. Pretpostavljam da je ranije Morava bila dosta šira,i voda je zauzimala skoro celu ravnicu.
Sama "peskava" zemlja-oranica, i veliki sloj šljunka na dubini 1 m, me navodi na misao da je V.Morava nekada bila dosta šira.
Postoje li neki podatci o tome ?
Помало је незахвално разговарати данас о местима, која носе данашња имена, гледајући на 15, 16, 17 век. Навешћу неколико примера.
Младеновац се налазио на сасвим другом месту, у односу на данашњи Младеновац. Раније се налазио на брду, али су се грађани тог Младеновца спустили у долину када је прошла железничка пруга, 1884. године, па се нови Младеновац формирао око железничке станице.
Алексинац се, такође, налазио у брду, а на садашње место се спустио када су поред Цариградског пута и Моравице изграђени плот (нека врста границе Кнежевине Србије према остатку Турске) карантин, пошта, телеграф и остали органи власти. Како су трговци у карантину проводили неко време, било је потребно да се око карантина сместе механе, трговине и остали пратећи објекти. А онда су и остали грађани, у потрази за зарадом сишли с брда.
Тако је било и са Петровцем на Млави, који се некад звао Свине, и налазио се на брду Свине, са западне стране Млаве. Међутим, изграђен је државни, поштански, пут са источне стране Млаве, којим је почео да се одвија интензиван саобраћај. Са источне стране Млаве је изграђено и начелство Млавског среза, као и срески суд, пијаца... И народ се полако пресељавао из Свина преко Млаве, а онда је то насеље добило име Петровац.
Цитат из дела Олге Зоројевић (О Пироту):
„Овај град је, истина, под Турцима сасвим изгубио војну улогу коју је раније имао, али је зато постао знатније трговачко и прометно место. Ова нова улога била је условљена тиме што су Турци и насеље, које је било на падинама брда Сарлака, и трасу пута, која која се налазила много јужније, преместили у алувијалну раван Пиротског поља. Истина овај стари каравански пут, који је ишао самим рубом Пиротског поља, коришћен је донекле и касније...“
Дакле и Пирот се селио. Сећаш се моје приче од пре неколико постова о селу Ливат, са оне карте и премештању села с једне на другу страну Мораве, на раздаљину од по десетак километара, да би на крају то била данашња Доња Ливадица.
Зато је можда незахвално говорити о данашњим и ондашњим удаљеностима између места...
Slike uvazenog Dusana Napijala, bolleta 011 i Topcidera su "melem za oci" ljubitelja fotografija stare Srbije - pa ne odolevam da zahvalim. Vecina slika nije bila do sada - cestitam! grk
Хвала, или што би се рекло : "Стараћемо се!" !
Оно што мени причињава веће задовољство су реакције уважених чланова форума на фотографије које сам постовао,
ти накнадни коментари и причице које иницирају моје фотографије су много интересантније од сувопарних и досадних
података који се могу наћи у објашњењима на интернету и некој стручној литератури!
Ви, Весна, Гавра, В.А. и остали својим сјајним коментарима просто ме натерате да пратим сваки детаљ фотографијама!
Својим коментарима просто релаксирате све који вас прате и на томе Вам хвала!
Сваки увод крије неку цаку, у овом случају то је форензика!
Са интернета сам скинуо неколико фотографија мени непознатих локација, па молим за помоћ!
П.С. знам да би се ово решило и без уводног излагања! Поздрав
Са интернета сам скинуо неколико фотографија мени непознатих локација, па молим за помоћ!
П.С. знам да би се ово решило и без уводног излагања! Поздрав
На првој је данашњи хотел "Аустрија" у Илиџи.
на трећој Винковци
bolle 011, ovo je Prokuplje.
I ovaj deo puta od Bgd-a do Grocke čudno ide. Nekako mi - ako su sadašnji toponimi tačno postavljeni - previše vrluda. Da li neko ima onu vojnu kartu Bgd-a iz 19 veka?