Користим Тобџијину разгледницу Алексинца да илуструјем једну причу са форума Београд. Кућу Ристе Прендића обележио сам словом П. Непосредно испод куће. О енглеским дипломатским куририма у Алексинцу дајемо цитат из сећања Миливоја Прендића, унука Татар-Ристе Прендића, који је за њих радио. „Енглеска пошта била је смештена у кућу старог Татар-Ристе Прендића, коју је он ради њих нарочито зидао. У Алексинцу постоји погрешно предање да су ову кућу зидали Енглези, јер без сумње у оно време када је Алексинац био под кровињарама, није се могло замислити да онакву зграду може ко други зидати него каква држава! Енглеских поштара било је три. To су била велика. господа; њихова библиотека заузимала је целу сoбу на горњем боју наше куће; керове су доводили чак из Енглеске иловили по околини; држали су нарочите куварице и правили разне ексцентричности својствене ондашњим Енглезима. Богата земља, паје богато иплаћала своје чиновнике. Енглеска пошта била је у Татар-Ристиној кући и плаћали су 10 фунти месечне кирије. После Кримског рата енглески поштари напустили су Алексинац.“ Напомена: Кримски рат [1853-1856]водио се између Руса, с једне, и Енглеза, Француза, Турака и Италијана [Краљевина Сардинија] с друге стране. Енглези су дипломатске курире у Алексинцу држали до 1855. године. После тога су за пренос својих дипломатски порука обично користили редовни поштански саобраћај. Миливоје Прендић је дуго радио у алексиначкој пошти. Између два рата је неко време био и управник Главне поште (код Коларца) у Београду. Фотографија Татар-Ристине куће:
Некада су позоришта у унутрашњости могла да доведу најбоље београдске глумце да учествују у представама.
Позориште Масука из Велике Плане добило је име по Велимиру Живојиновићу Масуки, који је рођен у Плани, а био је између два рата управник Народног позоришта у Скопљу и Народног позоришта у Београду. Његов син је био Брана Живојиновић, београдски понајбољи преводилац Шекспира, али је преводио и са немачког (Шилера) и руског језика...
Карађорђе Петровић је убијен и обезглављен у Радовањском лугу, код Велике Плане. Сваке године су о летњем сабору Св Арханђела Гаврила на месту убиства, на отвореном, увече, извођене драме о Карађорђу или о Првом српском устанку.
Овај Гаврило је некад био члан тог позоришта. У овој представи није учествовао, али је прикупио потписе актера.
Масука је био и песник. Ево једне његове:
Рука
Где је твоја уска, тиха рука, пуна звука док низ косу клизи, пуна речи кад се око струка свије, кад се попут витог лука слије с мојим телом? Присни, ближи,
ми ћутасмо тад, а она сама причала је шта у теби ври: цела сочна, топла, слатка тама кључала је њоме; цела ти звучала си кроз њу; цела драма
крви наше, и болна и драга, у снажни се изливала звук, док уз бедра свијао се нага твој дрхтави, витки, ломни струк.
Где је твоја тиха рука вита, да на сомот ослоним се њен, па да слушам како шумно хита њеном крви мога била сен, како чезне гладна, никад сита,
да изљуби поре моје све, шапћући име моје? Пун сам звука тихе руке твоје, пун нежности и њене и своје, и ње жељан, жељан ње.
NADAM SE DA MAKAR JEDNA NIJE VIDJENA.... TRI SU MOJE RAZGLEDNICE A OSTALO JE SKINUTO KO ZNA ODAKLE. POZDRAV SVIMA...
IDEMO DALJE...
Користим Тобџијину разгледницу Алексинца да илуструјем једну причу са форума Београд.
Кућу Ристе Прендића обележио сам словом П. Непосредно испод куће. О енглеским дипломатским куририма у Алексинцу дајемо цитат из сећања Миливоја Прендића, унука Татар-Ристе Прендића, који је за њих радио.
„Енглеска пошта била је смештена у кућу старог Татар-Ристе Прендића, коју је он ради њих нарочито зидао. У Алексинцу постоји погрешно предање да су ову кућу зидали Енглези, јер без сумње у оно време када је Алексинац био под кровињарама, није се могло замислити да онакву зграду може ко други зидати него каква држава! Енглеских поштара било је три. To су била велика. господа; њихова библиотека заузимала је целу сoбу на горњем боју наше куће; керове су доводили чак из Енглеске и ловили по околини; држали су нарочите куварице и правили разне ексцентричности својствене ондашњим Енглезима. Богата земља, па је богато и плаћала своје чиновнике. Енглеска пошта била је у Татар-Ристиној кући и плаћали су 10 фунти месечне кирије. После Кримског рата енглески поштари напустили су Алексинац.“
Напомена: Кримски рат [1853-1856] водио се између Руса, с једне, и Енглеза, Француза, Турака и Италијана [Краљевина Сардинија] с друге стране. Енглези су дипломатске курире у Алексинцу држали до 1855. године. После тога су за пренос својих дипломатски порука обично користили редовни поштански саобраћај.
Миливоје Прендић је дуго радио у алексиначкој пошти. Између два рата је неко време био и управник Главне поште (код Коларца) у Београду.
Фотографија Татар-Ристине куће:
PROSTO JE NEMOGUCE DA GAVRILO OVO NIJE DOSAD VIDEO.....
Позориште Масука из Велике Плане добило је име по Велимиру Живојиновићу Масуки, који је рођен у Плани, а био је између два рата управник Народног позоришта у Скопљу и Народног позоришта у Београду. Његов син је био Брана Живојиновић, београдски понајбољи преводилац Шекспира, али је преводио и са немачког (Шилера) и руског језика...
Карађорђе Петровић је убијен и обезглављен у Радовањском лугу, код Велике Плане. Сваке године су о летњем сабору Св Арханђела Гаврила на месту убиства, на отвореном, увече, извођене драме о Карађорђу или о Првом српском устанку.
Овај Гаврило је некад био члан тог позоришта. У овој представи није учествовао, али је прикупио потписе актера.
Масука је био и песник. Ево једне његове:
Рука
Где је твоја уска, тиха рука,
пуна звука док низ косу клизи,
пуна речи кад се око струка
свије, кад се попут витог лука
слије с мојим телом? Присни, ближи,
ми ћутасмо тад, а она сама
причала је шта у теби ври:
цела сочна, топла, слатка тама
кључала је њоме; цела ти
звучала си кроз њу; цела драма
крви наше, и болна и драга,
у снажни се изливала звук,
док уз бедра свијао се нага
твој дрхтави, витки, ломни струк.
Где је твоја тиха рука вита,
да на сомот ослоним се њен,
па да слушам како шумно хита
њеном крви мога била сен,
како чезне гладна, никад сита,
да изљуби поре моје све,
шапћући име моје?
Пун сам звука тихе руке твоје,
пун нежности и њене и своје,
и ње жељан, жељан ње.
PROSTO JE NEMOGUCE DA GAVRILO OVO NIJE DOSAD VIDEO.....
Видео и већ евидентирао, али се боји да не претера са поштама, па да га не протерају са форума.
Фала ти Тобџијо, ко (млађем) брату, што мислиш!
NOVI SAD :
VALJEVO
JOSANICKA BANJA
POZDRAV SVIMA.....