За ово Алкесандрово на слици можда многи не знају да је данашња лука Плоче на ушћу реке Неретве
Име Плоче дато је вероватно зато што су становници околних места и први досељеници вадили и сушили своје рибарске мреже на подручју данашњег града или по острву у средини залива који има изглед равне плоче. Плоче (град) имају врло "богату" историју промена свог имена, прво је за време Краљевине Југославије промењено име у Александрово, по краљу Александру I. Карађорђевићу, то име се одржало до Другог светског рата, и иалијанске окупације, када Александрово постаје Порто Толеро (итал. лука за прекрцај, а што је банална истина, јер им је служила за укрцај сировина из Босне према Италији). Након краја рата 1945. враћено је изворно име, Плоча. Град је од 1950-1954. године, те поново од 1980.-90. носио име Кардељево по југославенском комунистичком политичару, Словенцу Едвард Кардељ. Тада је Едварду Кардељу у част постављена биста у центру града крај Робне Куће на главној градској променади или како је становници зову Рива. У међувремену од 1954.-80. први пут се увело име Плоче које је поново враћено 1990, после распада Југославије.
HVALA GOSPODINU NEWMANU NA PODROBNOM OBJASNJENJU. JA PRIZNAJEM DA NISAM ZNAO, TRAZIO SAM ALI UVEK STIGNEM DO NEKIH PREDGRADJA, NPR.SUBOTICE ITD. A VIDIM DA TO NIJE TO..... POZDRAV I HVALA JOS JEDNOM.
Punat se između 1921. - 1943. zvao Aleksandrovo, u čast Kralja Aleksandra. Odluku su donijeli sami mještani (općinsko vijeće) i to gotovo jednoglasno.[1][2]. Postoje naravno brojne priče o tome kako i zašto se to desilo, od priča da su Puntari bili veliki Orjunaši, pa do priča da je to silom nametnuto. Pozadina tog čina je izgleda bila posljedica velikog oduševljenja Puntarskih težaka - AleksandrovomAgrarnom reformom iz 1919. koja je njima išla u prilog, jer su oni bili ti koji su obrađivali zemlju bogatih zemljoposjednika iz tada još uvijek većinskog talijanskog grada Krka. Mogućnost da oni posjeduju zemlju, koju su dotad obrađivali, za druge vlasnike - za njih je bio stoljetni san, koji se napokon ostvario, a Aleksandar - onaj koji je to omogućio. Aleksandrovo se kao ime Punta provlači do danas, osobito u anglosaksonskom svijetu, tako se još uvijek može naći na toponim Aleksandrovo-Punat.[3]
Хвала Alex_ZR на овој инфорамцији изгледа да си ти у праву и да ја на слици ипак Пунат на Крку а не Плоче.
Александрово/Плоче била је тек лука у изградњи на крају тек довршене ускотрачне пруге која је продужена од Метковића и сигурно није могло изгледати као овај град на слици.
Промене назива места на овим нашим просторима биле су заиста честе и подложне политичким и идеолошким променама.
Када је Плоче постало Кардељево тада је и Краљево постало Ранковићево али су после комунистичке власти одустале од тога и одлучила да градове добију имена само по мртвим коумнистима а од живих је једини изузетак био ЈБТ који је добио градове у свим бившим републикама а прво је наравно Подгорица прекршетана у Титоград и најдуже се и одржала.
Србија је нажалост предњачила у овом обичају : Титово Ужице, Ранковићево (Краљево) Титов Врбас, Титова Митровица, Светозарево (Јагодина), Димитровград (Цариброд)и чини ми се твој Зрењанин који упорно остаје са овим именом.
Дали се уопште у Зрењанину размишља о повратку старог имена и које би то могло бити : Бечкерек или Петровград ?
Punat se između 1921. - 1943. zvao Aleksandrovo, u čast Kralja Aleksandra. Odluku su donijeli sami mještani (općinsko vijeće) i to gotovo jednoglasno.[1][2]. Postoje naravno brojne priče o tome kako i zašto se to desilo, od priča da su Puntari bili veliki Orjunaši, pa do priča da je to silom nametnuto. Pozadina tog čina je izgleda bila posljedica velikog oduševljenja Puntarskih težaka - AleksandrovomAgrarnom reformom iz 1919. koja je njima išla u prilog, jer su oni bili ti koji su obrađivali zemlju bogatih zemljoposjednika iz tada još uvijek većinskog talijanskog grada Krka. Mogućnost da oni posjeduju zemlju, koju su dotad obrađivali, za druge vlasnike - za njih je bio stoljetni san, koji se napokon ostvario, a Aleksandar - onaj koji je to omogućio. Aleksandrovo se kao ime Punta provlači do danas, osobito u anglosaksonskom svijetu, tako se još uvijek može naći na toponim Aleksandrovo-Punat.[3]
HVALA ALEX, IPAK SI TI U PRAVU..... HVALA I NEWMANU.... POZDRAV,
Некада су позоришта у унутрашњости могла да доведу најбоље београдске глумце да учествују у представама.
Позориште Масука из Велике Плане добило је име по Велимиру Живојиновићу Масуки, који је рођен у Плани, а био је између два рата управник Народног позоришта у Скопљу и Народног позоришта у Београду. Његов син је био Брана Живојиновић, београдски понајбољи преводилац Шекспира, али је преводио и са немачког (Шилера) и руског језика...
Карађорђе Петровић је убијен и обезглављен у Радовањском лугу, код Велике Плане. Сваке године су о летњем сабору Св Арханђела Гаврила на месту убиства, на отвореном, увече, извођене драме о Карађорђу или о Првом српском устанку.
Овај Гаврило је некад био члан тог позоришта. У овој представи није учествовао, али је прикупио потписе актера.
Масука је био и песник. Ево једне његове:
Рука
Где је твоја уска, тиха рука, пуна звука док низ косу клизи, пуна речи кад се око струка свије, кад се попут витог лука слије с мојим телом? Присни, ближи,
ми ћутасмо тад, а она сама причала је шта у теби ври: цела сочна, топла, слатка тама кључала је њоме; цела ти звучала си кроз њу; цела драма
крви наше, и болна и драга, у снажни се изливала звук, док уз бедра свијао се нага твој дрхтави, витки, ломни струк.
Где је твоја тиха рука вита, да на сомот ослоним се њен, па да слушам како шумно хита њеном крви мога била сен, како чезне гладна, никад сита,
да изљуби поре моје све, шапћући име моје? Пун сам звука тихе руке твоје, пун нежности и њене и своје, и ње жељан, жељан ње.
Dirljiviji od malo sladunjave Masukine pesme monolog je Vodzov, Ivana Studena, u prilozenom programu. Mene su ovakve i slicne Vozdove izjave iz nekih razloga uvek do suza dirale. Ne bih znao zasto. Lep prilog Gavrin. Svaka cas'! grk
За ово Алкесандрово на слици можда многи не знају да је данашња лука Плоче на ушћу реке Неретве
Име Плоче дато је вероватно зато што су становници околних места и први досељеници вадили и сушили своје рибарске мреже на подручју данашњег града или по острву у средини залива који има изглед равне плоче. Плоче (град) имају врло "богату" историју промена свог имена, прво је за време Краљевине Југославије промењено име у Александрово, по краљу Александру I. Карађорђевићу, то име се одржало до Другог светског рата, и иалијанске окупације, када Александрово постаје Порто Толеро (итал. лука за прекрцај, а што је банална истина, јер им је служила за укрцај сировина из Босне према Италији). Након краја рата 1945. враћено је изворно име, Плоча. Град је од 1950-1954. године, те поново од 1980.-90. носио име Кардељево по југославенском комунистичком политичару, Словенцу Едвард Кардељ. Тада је Едварду Кардељу у част постављена биста у центру града крај Робне Куће на главној градској променади или како је становници зову Рива. У међувремену од 1954.-80. први пут се увело име Плоче које је поново враћено 1990, после распада Југославије.
Znao za Ploce i Kardeljevo ali ne i za Aleksandrovo, da i ne pominam P. Tolero. H. cenjenom Newmanu na ovom informisanju! grk
Хвала Alex_ZR на овој инфорамцији изгледа да си ти у праву и да ја на слици ипак Пунат на Крку а не Плоче.
Александрово/Плоче била је тек лука у изградњи на крају тек довршене ускотрачне пруге која је продужена од Метковића и сигурно није могло изгледати као овај град на слици.
Промене назива места на овим нашим просторима биле су заиста честе и подложне политичким и идеолошким променама.
Када је Плоче постало Кардељево тада је и Краљево постало Ранковићево али су после комунистичке власти одустале од тога и одлучила да градове добију имена само по мртвим коумнистима а од живих је једини изузетак био ЈБТ који је добио градове у свим бившим републикама а прво је наравно Подгорица прекршетана у Титоград и најдуже се и одржала.
Србија је нажалост предњачила у овом обичају : Титово Ужице, Ранковићево (Краљево) Титов Врбас, Титова Митровица, Светозарево (Јагодина), Димитровград (Цариброд)и чини ми се твој Зрењанин који упорно остаје са овим именом.
Дали се уопште у Зрењанину размишља о повратку старог имена и које би то могло бити : Бечкерек или Петровград ?
Мислим да је у Зрењанину 1992. године био референдум о имену града. Велика већина грађана (преко 70%) се изјаснила против промене имена града. Неке странке с времена на време помену ову тему, али у мору ствари које су од животне важности за грађане ништа озбиљније није учињено. Такође, не сме се заборавити да неколико десетина села у Војводини, махом колонизованих после Другог светског рата, и даље носе имена која су промењена одлуком Скупштине АП Војводине 1947. године (Мартиница-Лукићево, Бегеј Свети Ђурађ-Житиште, Шупљаја-Крајишник, Сарча-Сутјеска...). Једино село које је вратило предратни назив је Александрово у општини Нова Црња, које је 1947. преименовано у Велике Ливаде.
Punat se između 1921. - 1943. zvao Aleksandrovo, u čast Kralja Aleksandra. Odluku su donijeli sami mještani (općinsko vijeće) i to gotovo jednoglasno.[1][2]. Postoje naravno brojne priče o tome kako i zašto se to desilo, od priča da su Puntari bili veliki Orjunaši, pa do priča da je to silom nametnuto. Pozadina tog čina je izgleda bila posljedica velikog oduševljenja Puntarskih težaka - Aleksandrovom Agrarnom reformom iz 1919. koja je njima išla u prilog, jer su oni bili ti koji su obrađivali zemlju bogatih zemljoposjednika iz tada još uvijek većinskog talijanskog grada Krka. Mogućnost da oni posjeduju zemlju, koju su dotad obrađivali, za druge vlasnike - za njih je bio stoljetni san, koji se napokon ostvario, a Aleksandar - onaj koji je to omogućio. Aleksandrovo se kao ime Punta provlači do danas, osobito u anglosaksonskom svijetu, tako se još uvijek može naći na toponim Aleksandrovo-Punat.[3]
Александрово/Плоче била је тек лука у изградњи на крају тек довршене ускотрачне пруге која је продужена од Метковића и сигурно није могло изгледати као овај град на слици.
Промене назива места на овим нашим просторима биле су заиста честе и подложне политичким и идеолошким променама.
Када је Плоче постало Кардељево тада је и Краљево постало Ранковићево али су после комунистичке власти одустале од тога и одлучила да градове добију имена само по мртвим коумнистима а од живих је једини изузетак био ЈБТ који је добио градове у свим бившим републикама а прво је наравно Подгорица прекршетана у Титоград и најдуже се и одржала.
Србија је нажалост предњачила у овом обичају : Титово Ужице, Ранковићево (Краљево) Титов Врбас, Титова Митровица, Светозарево (Јагодина), Димитровград (Цариброд)и чини ми се твој Зрењанин који упорно остаје са овим именом.
Дали се уопште у Зрењанину размишља о повратку старог имена и које би то могло бити : Бечкерек или Петровград ?
Punat se između 1921. - 1943. zvao Aleksandrovo, u čast Kralja Aleksandra. Odluku su donijeli sami mještani (općinsko vijeće) i to gotovo jednoglasno.[1][2]. Postoje naravno brojne priče o tome kako i zašto se to desilo, od priča da su Puntari bili veliki Orjunaši, pa do priča da je to silom nametnuto. Pozadina tog čina je izgleda bila posljedica velikog oduševljenja Puntarskih težaka - Aleksandrovom Agrarnom reformom iz 1919. koja je njima išla u prilog, jer su oni bili ti koji su obrađivali zemlju bogatih zemljoposjednika iz tada još uvijek većinskog talijanskog grada Krka. Mogućnost da oni posjeduju zemlju, koju su dotad obrađivali, za druge vlasnike - za njih je bio stoljetni san, koji se napokon ostvario, a Aleksandar - onaj koji je to omogućio. Aleksandrovo se kao ime Punta provlači do danas, osobito u anglosaksonskom svijetu, tako se još uvijek može naći na toponim Aleksandrovo-Punat.[3]
HVALA ALEX, IPAK SI TI U PRAVU..... HVALA I NEWMANU.... POZDRAV,
Позориште Масука из Велике Плане добило је име по Велимиру Живојиновићу Масуки, који је рођен у Плани, а био је између два рата управник Народног позоришта у Скопљу и Народног позоришта у Београду. Његов син је био Брана Живојиновић, београдски понајбољи преводилац Шекспира, али је преводио и са немачког (Шилера) и руског језика...
Карађорђе Петровић је убијен и обезглављен у Радовањском лугу, код Велике Плане. Сваке године су о летњем сабору Св Арханђела Гаврила на месту убиства, на отвореном, увече, извођене драме о Карађорђу или о Првом српском устанку.
Овај Гаврило је некад био члан тог позоришта. У овој представи није учествовао, али је прикупио потписе актера.
Масука је био и песник. Ево једне његове:
Рука
Где је твоја уска, тиха рука,
пуна звука док низ косу клизи,
пуна речи кад се око струка
свије, кад се попут витог лука
слије с мојим телом? Присни, ближи,
ми ћутасмо тад, а она сама
причала је шта у теби ври:
цела сочна, топла, слатка тама
кључала је њоме; цела ти
звучала си кроз њу; цела драма
крви наше, и болна и драга,
у снажни се изливала звук,
док уз бедра свијао се нага
твој дрхтави, витки, ломни струк.
Где је твоја тиха рука вита,
да на сомот ослоним се њен,
па да слушам како шумно хита
њеном крви мога била сен,
како чезне гладна, никад сита,
да изљуби поре моје све,
шапћући име моје?
Пун сам звука тихе руке твоје,
пун нежности и њене и своје,
и ње жељан, жељан ње.
Dirljiviji od malo sladunjave Masukine pesme monolog je Vodzov, Ivana Studena, u prilozenom programu. Mene su ovakve i slicne Vozdove izjave iz nekih razloga uvek do suza dirale. Ne bih znao zasto. Lep prilog Gavrin. Svaka cas'! grk
H. Topcideru na odlicnim banjskim fotkama. Vidi se, odras'o je na dokovima Topciderske reke. grk
NOVI SAD :
VALJEVO
JOSANICKA BANJA
POZDRAV SVIMA.....
Otpozdrav i tebi, Topcideru! g.
Znao za Ploce i Kardeljevo ali ne i za Aleksandrovo, da i ne pominam P. Tolero. H. cenjenom Newmanu na ovom informisanju! grk
Александрово/Плоче била је тек лука у изградњи на крају тек довршене ускотрачне пруге која је продужена од Метковића и сигурно није могло изгледати као овај град на слици.
Промене назива места на овим нашим просторима биле су заиста честе и подложне политичким и идеолошким променама.
Када је Плоче постало Кардељево тада је и Краљево постало Ранковићево али су после комунистичке власти одустале од тога и одлучила да градове добију имена само по мртвим коумнистима а од живих је једини изузетак био ЈБТ који је добио градове у свим бившим републикама а прво је наравно Подгорица прекршетана у Титоград и најдуже се и одржала.
Србија је нажалост предњачила у овом обичају : Титово Ужице, Ранковићево (Краљево) Титов Врбас, Титова Митровица, Светозарево (Јагодина), Димитровград (Цариброд)и чини ми се твој Зрењанин који упорно остаје са овим именом.
Дали се уопште у Зрењанину размишља о повратку старог имена и које би то могло бити : Бечкерек или Петровград ?
Мислим да је у Зрењанину 1992. године био референдум о имену града. Велика већина грађана (преко 70%) се изјаснила против промене имена града. Неке странке с времена на време помену ову тему, али у мору ствари које су од животне важности за грађане ништа озбиљније није учињено. Такође, не сме се заборавити да неколико десетина села у Војводини, махом колонизованих после Другог светског рата, и даље носе имена која су промењена одлуком Скупштине АП Војводине 1947. године (Мартиница-Лукићево, Бегеј Свети Ђурађ-Житиште, Шупљаја-Крајишник, Сарча-Сутјеска...). Једино село које је вратило предратни назив је Александрово у општини Нова Црња, које је 1947. преименовано у Велике Ливаде.