Пред мојим очима отворио се велелепан призор. Наиме, докле год је допирао мој поглед, без обзира на то где бих погледао, преда мном су се пружали предели сликани ињем. Свако дрво, сваки жбун, сваки травњак, жице разапете између бандера, алатке у двориштима, капци на прозорима – све је то деловало као призор из књиге „Снежна краљица” са тродимензионалним илустрацијама, које смо некада давно гледали кроз наочаре од црвеног целофана.

Воз је поново успорио и наставио да мили попут уморне стоноге, али та спорост није ми више сметала. Дивна је Србија покривена ињем, помислио сам, штета што увек није таква. Кад би била таква, сви би долазили да је виде и сви би били обузети лепотом. А тамо где влада лепота, тамо је мир.

И тада сам помислио да би требало радити на томе да Србија буде целе године покривена ињем. Зими би то могло да се постигне одржавањем одређене температуре и процента влаге, а за лето би највероватније требало измислити некакав спреј, сличан ономе који имитира пену на новогодишњој јелки. Србија би тако целе године блештала као какав град од шлага, огроман лицидерски колач који би привлачио све љубитеље слаткиша, сладокусце и посластичаре, сакривене иза црних наочара, у потрази за тајним рецептима, за тајном која је преобразила Србију у царство лепоте.

А та тајна, то је иње, кристали мраза који могу да формирају најразноврсније облике, углавном улепшавајући средину у којој се налазе. Ако се пажљиво загледамо, препознаћемо у њима многе ликове, крхка женска лица, највише зграде на свету, популарне фудбалере. Сви нас они маме да учествујемо у магичном реализму Србије покривене ињем. 
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Kola-za-spavanje.sr.html

Da li neko ima neku fotku Srbije pod injama?

Гаврило је написао/ла:

Slika je dobra, kao i sve ostale u ovom drugom baraznom paljenju Gavrinom;  jedino sto tumacenje englezovo ove donje "procesije" nema veze sa istinom (sto svakako evidentno je svima nama).  g.