Бeоград (1,00 м)

Дубровник (0,76 м)

Загреб (1,00 м)

Љубљана (1,00 м)

Ниш (1,27 м)

Нови Сад (1,27 м)

Осијек (1,00 м)

Пула (?)

Ријека (1,00 м)

Сарајево (0,76 м, касније 1,27 м)

Суботица (1,00 м)

(Имена градова сам средио по азбучном реду, градови обележени масним словима имају још увек трамваје).

Трамвај на фотографији Дирекције пошта никад није постојао у Београду (вероватно сте га заменили неким другим старијим („београдским“) типом. Штавише, ове трамваје је имао од југословенских градова једино Нови Сад (заборавио сам ко их је произвео, али чини ми се нека мађарска фирма). Потпуно је могуће да на предњој табли (такође типично за Нови Сад) пише „Железничка станица“. Терминал једне линије је био управо пред старом железничком станицом.

На крову трамваја не налази се пантограф, већ лира. Она је нека врста компромиса између пантографа и троле. Имала је две шипке (укрућене пречкама) и између њих клизни контакт. Морала је да се подешава према смеру кретања трамваја, слично као трола, с тим што се једноставно вукао један од два конопца, а лира је описивањем лука подизала тролну жицу да би могла да пређе на другу страну. Није ми познато да ли су у још неком југословенском граду трамваји имали лире.

Прелажење на пантографе у Београду нисам могао да пратим (нисам више живео у Београду). Сећам се ипак да сам пантографе виђао и на старим трамвајима. Да не би коментар био потпуно ОТ, напомињем да сам на неком немачком сајту о загребачким трамвајима прочитао да се у Загребу користе пантографи произведени у Београду по лиценци Сименса, који су познати по свом „витком“ и елегантном изгледу. Ово су потврдили и Швајцарци који су при првој пробној вожњи поклоњеним базелским трамвајем опалили својим гломазним пантографом један сигнални уређај и направили ватромет.