... ево мене поново.
Још једном хвала на добродошлици. Јављам се у надлежни ресор са неколико констатација.
Нажалост, чињеница је да је од аеродрома остало јако мало. Срце ми се цепа због тога, али шта је - ту је!
Скоро свакога дана пролазим булеваром Милутина Миланковића (живим у блоку 72 и возим моју бившу девојку на посао у компанију која би требала да се зове Аеропут) и питам се како је могуће да великану какав је Миланковић био (на страну хангари на аеродрому) није још увек подигнут адекватан споменик. Мислим, ако у Кучеву, или где већ, споменик има Rocky Balboa
Ја мислим да је крајње време за подношење молбе/иницијативе/захтева општини Нови Београд и граду Београду да се великом Миланковићу бар скромно одужимо. Јесте, тешка су времена, нема се пара, али...
* Овом приликом апелујем на све чланове форума да искоментаришу овај предлог. *
Елем, постоје бар две адекватне локације за споменик. Једна, у близини чувене аеродромске бандере која је преживела рушење "Наших крила". Друга, на углу булевара и улице Омладинских бригада, на старој писти аеродрома. Оба места су у склопу аеродрома за који је Миланковић био "везан". Друга локација би чак била боља, за рецимо један леп парк са клупама, мада ми се чини да од тога нема ништа (саградиће се ту већ нека "велика, чиста пословна зграда")...
Дакле, шта је преживело...
Осим хангара, наречене бандере и официрског дома, преживеле су и, Изногуд је лепо рекао, зграда садашњег "Инекс-укуса" и барака у њеној непосредној близини,
уз саму аутобуску станицу поред улице Тошин бунар (данас је ту неки ресторан за свадбе и сл.) затим зграда у којој је "Југодрво" и још једна зграда између ње и хангара, која сада има плави кров.
Обележене су на (криминално лоше измонтираном) аерофото снимку аеродрома из прве половине 50их година прошлог века.
На снимку су:
1 - "Инекс-укус" (Средња зграда војног комплекса, оштећена у бомбардовању и измењена после рата. Јужна зграда је била такорећи недирнута до рушења крајем осамдесетих. Северна зграда је тешко оштећена у бомбардовањз 1944. и преживела је као приземна, да не кажем барака, до изградње железничког насипа и, за дивно чудо, још увек постоји једна трећина те зграде али са друге стране насипа.
Зато сам је и обележио у кругу изнад и обележио са...
3б - бараке у којима живе Роми и поменути део северне зграде.
3к - зграда-барака, потрудићу се да јој сазнам тачну намену, у којој је сада ресторан.
3 - наравно - Официрски дом, па музеј ЈРВ, па СДК, па... Пристанишну зграду намерно нисам обележио, нема потребе.
ј - зграда "Југодрва" (мислим да има везе са техничком базом аеродрома, нека радионица) Провера је у току, што важи и за зграду обележену са...
? - зграда иза "Југодрва", сада са плавим кровом, у њој је нека транспортна фирма
П1 - део писте старог аеродрома, угао булевара Милутина Миланковића и Омладинских бригада (некадашња "Бетонска база" ГП Напред, сада плац окружен зидом рекламних паноа) Хм, потенцијално место за споменик, парк...
П2 - део писте старог аеродрома, преко пута Машинске школе, између Идее и Родића (некада у саставу ФОБ-а)
б - бандера (направићу саобраћајку због ње, стално бленем у њу као да је Моника Белучи) Друго потенцијално место за споменик...
2 - зграда о којој је било речи на оном форуму, некоме није било јасно шта се десило с њом. Нудим помоћ
На крају, за: Рељу, Падобранца, Изногуда и остале сладокусце, мало путовање из 1948. у 1950.-и-неку, мислим '54-у (такорећи од Стаљина до Хрушчова )
Весели поздрав!
Аеропут, савршено. Многе ствари су сада јасније.
Сећам се да је, када је о предратном аеродрому реч остало неразјашњених ствари, али да су оне биле јасније на клиповима снимљеним 1945.
Наиме, осим Миланковићеве хале било је пре рата подигнуто тушта и тма веома сличних великих хала са супротне стране пристанишне зграде и оне су све листом биле порушене у бомбардовању.
Пројекат хала је потписао архитекта Бранислав Маринковић, али ми није познато да ли их је он архитектонски уобличавао, јер се у попису његових дела ове хале не помињу. Такође, остало је нејасно да ли су ове хале конструисане од стране Миланковића или неког другог конструктора. По размерама биле су поприличних димензија и мислим да се не смеју изоставити из прегледа оног што је у једном тренутку било изграђено на аеродрому и постојало до 1944.
Зна ли се ишта о високој у основи квадратној згради контролног торња за који остаје нејасно да ли је подигнут пред рат или после рата?
И најзад, заиста, шта је било са великом зградом на Новом Београду.
И њена судбина је некако прошла мимо нас, а грађевина није била баш мала.
Имаш ли у ову фотку, но из мало мање увеличану? Интересује ме овај прелазни колосек, који се види у доњем десном углу. Претпостављам да је он служио привремено током 1950. године, када је вождовачка пруга добила дупли колосек. Мада, контактне мреже изнад колосека нема више.
Имаш ли у ову фотку, но из мало мање увеличану? Интересује ме овај прелазни колосек, који се види у доњем десном углу. Претпостављам да је он служио привремено током 1950. године, када је вождовачка пруга добила дупли колосек. Мада, контактне мреже изнад колосека нема више.
... ako se misli na širi , odnosno dublji ugao koji bi bolje zahvatio i ovaj prelazni kolosek, nažalost čini mi se da sam je skenirao u fulu, bez ostatka - to je što je ...
Хвала Касина за ову фотографију :-D
Имаш ли у ову фотку, но из мало мање увеличану? Интересује ме овај прелазни колосек, који се види у доњем десном углу. Претпостављам да је он служио привремено током 1950. године, када је вождовачка пруга добила дупли колосек. Мада, контактне мреже изнад колосека нема више.
Јел' то иста ситуација као на овој Касининој слици из Призренске, ове шине што иду ка Балканској?
Колико ми је познато, трамваје су имали следећи југословенски градови:
Бeоград (1,00 м)
Дубровник (0,76 м)
Загреб (1,00 м)
Љубљана (1,00 м)
Ниш (1,27 м)
Нови Сад (1,27 м)
Осијек (1,00 м)
Пула (?)
Ријека (1,00 м)
Сарајево (0,76 м, касније 1,27 м)
Суботица (1,00 м)
(Имена градова сам средио по азбучном реду, градови обележени масним словима имају још увек трамваје).
Трамвај на фотографији Дирекције пошта никад није постојао у Београду (вероватно сте га заменили неким другим старијим („београдским“) типом. Штавише, ове трамваје је имао од југословенских градова једино Нови Сад (заборавио сам ко их је произвео, али чини ми се нека мађарска фирма). Потпуно је могуће да на предњој табли (такође типично за Нови Сад) пише „Железничка станица“. Терминал једне линије је био управо пред старом железничком станицом.
На крову трамваја не налази се пантограф, већ лира. Она је нека врста компромиса између пантографа и троле. Имала је две шипке (укрућене пречкама) и између њих клизни контакт. Морала је да се подешава према смеру кретања трамваја, слично као трола, с тим што се једноставно вукао један од два конопца, а лира је описивањем лука подизала тролну жицу да би могла да пређе на другу страну. Није ми познато да ли су у још неком југословенском граду трамваји имали лире.
Прелажење на пантографе у Београду нисам могао да пратим (нисам више живео у Београду). Сећам се ипак да сам пантографе виђао и на старим трамвајима. Да не би коментар био потпуно ОТ, напомињем да сам на неком немачком сајту о загребачким трамвајима прочитао да се у Загребу користе пантографи произведени у Београду по лиценци Сименса, који су познати по свом „витком“ и елегантном изгледу. Ово су потврдили и Швајцарци који су при првој пробној вожњи поклоњеним базелским трамвајем опалили својим гломазним пантографом један сигнални уређај и направили ватромет.
Што се списка "трамвајских" градова, додао бих пар допуна и измена...
На хрватском форуму Жељезнице.нет има слика из Ровиња са неким "трамвајоликим" возилом на обали, колосека 600мм, но није сигурно је ли је тамошња пруга служила за превоз путника :arrow:
Ko жели, о ровињском (у суштини) индустријском трамвају, може да прочита овде :arrow: http://www.zeljeznice.net/forum/viewtopic.php?t=4011&highlight=rovinj
Што се тиче колосека у Сарајеву, Новом Саду, Нишу (и Пули!), он је износио 1435мм (нормални железнички колосек), а не 1,27м.
Новосадски трамвај са слике би требало да је фабрикат (сада угашене) мађарске фирме "GANZ".
Што се лира тиче, лире су имали (било током целог рада трам. система, било до промене на пантографе) трамваји у Нишу, Загребу, Дубровнику, (Ровињу, види се са слике), Љубљани, Ријеки, Опатији и Сарајеву. За Пулу нисам сигуран
Пренећу један пост са сајта Аутобуси.нет о темпу замене са тролних мотки на пантографе у Београду:
"CKD-KT4"]Jedan Saletov post, prenet sa Autobusi.net:<br />
[quote="avramovicsasa" је написао/ла:
Na zahtev KT-4 objavljujem podatke o Poligonaciji tramvajske mreže iz moje arhive:
Planom modernizacije GSP-a tokom 1976/1977 godine izvršena je Poligonacija mreže odnosno prilagođavanje mreže Pantografu koji je na
tramvajima zamenio stare dotrajale trole.
Poligonacija je tekla u sledećim etapama:
Leto 1976 god. Potez Slavija-Autokomanda;(lin.9,10)
8.11.-9.12.1976 god. Potez Autokomanda-Voždovac
11.07.-31.07.1977 god.Potez: Centrala-Kalemegdan-
Ž.stanica (lin.2,7,9,10)
25.07.-15.08.1977 god. Potez: Ž.stanica-Slavija-Vukov
Spomenik (lin.2,3,6,7,9,10)
10.08.-31.08.1977 god. Potez: Vukov Spomenik-Žagubica-Centrala (lin.2,3,10)
20.08-31.08.1977 god. Potez: Žagubica-Novo Groblje
(lin.3)
25.08.-4.09.1977 god. Potez: Vukov Spom.-Rad.Indust.
(lin.6,7)
1.09.-18.10.1977 god. Potez: Ž.Stanica-Topčider i do
kraja godine završena je Poligonacija od Topčidera do Rakovice.
Pantografe za GSP proizvodio je MINEL.
Иначе, први београдски трамвај је имао пантограф још 1975. године. Наиме, тада је један чехословачки вагон, тип ČKD-T4YUB био на проби у Загребу:
Слика преузета са Жељезнице.нет...
О чему се ради?
Као што пише на посту са Аутобуси.нет, извршена полигонизација мреже, јер пантографи (и лире) не би требало да раде на мрежи која није цик-цак, због трошења палете, која клизи испод напојне жице. У Загребу су од почетка електричног трамваја су радили вагони са лирама и пантографима, тако да је вагон са горње слике морао да буде прилагођен тамошњој мрежи.
Занимљиво је да су два БГ трамваја имали и лиру, исто док су били на проби у Загребу:
"Бреда 5300", јануар 1961. године:
"Ђуро Ђаковић, ТМК-1Б", током 1971. године:
Обе слике преузете са Жељезнице.нет
Још нешто пантографима:
(Полу)пантографи који београдски (а до пре 20 година и загребачки и осијечки) трамваји користе су направљени и праве се по лиценци неке француске фирме ("Астом"???), а не "Сименса".
Случај који Дундо спомиње ми је непознат (то јест не знам када се догодио, Дундо га је спомињао на Раилсербији). Осим тога, већина "швајцараца" и дан-данас има своје оригиналне "Сименсове" пантографе, само са палетама од "МИНЕЛ"-а, које су замениле старе истрошене.
Мислим да је овај пано преко пута улаза у хотел Балкан, иза некадашњег киоска са виршлама.
Још једном хвала на добродошлици. Јављам се у надлежни ресор са неколико констатација.
Нажалост, чињеница је да је од аеродрома остало јако мало. Срце ми се цепа због тога, али шта је - ту је!
Скоро свакога дана пролазим булеваром Милутина Миланковића (живим у блоку 72 и возим моју бившу девојку на посао у компанију која би требала да се зове Аеропут) и питам се како је могуће да великану какав је Миланковић био (на страну хангари на аеродрому) није још увек подигнут адекватан споменик. Мислим, ако у Кучеву, или где већ, споменик има Rocky Balboa
Ја мислим да је крајње време за подношење молбе/иницијативе/захтева општини Нови Београд и граду Београду да се великом Миланковићу бар скромно одужимо. Јесте, тешка су времена, нема се пара, али...
* Овом приликом апелујем на све чланове форума да искоментаришу овај предлог. *
Елем, постоје бар две адекватне локације за споменик. Једна, у близини чувене аеродромске бандере која је преживела рушење "Наших крила". Друга, на углу булевара и улице Омладинских бригада, на старој писти аеродрома. Оба места су у склопу аеродрома за који је Миланковић био "везан". Друга локација би чак била боља, за рецимо један леп парк са клупама, мада ми се чини да од тога нема ништа (саградиће се ту већ нека "велика, чиста пословна зграда")...
Дакле, шта је преживело...
Осим хангара, наречене бандере и официрског дома, преживеле су и, Изногуд је лепо рекао, зграда садашњег "Инекс-укуса" и барака у њеној непосредној близини,
уз саму аутобуску станицу поред улице Тошин бунар (данас је ту неки ресторан за свадбе и сл.) затим зграда у којој је "Југодрво" и још једна зграда између ње и хангара, која сада има плави кров.
Обележене су на (криминално лоше измонтираном) аерофото снимку аеродрома из прве половине 50их година прошлог века.
На снимку су:
1 - "Инекс-укус" (Средња зграда војног комплекса, оштећена у бомбардовању и измењена после рата. Јужна зграда је била такорећи недирнута до рушења крајем осамдесетих. Северна зграда је тешко оштећена у бомбардовањз 1944. и преживела је као приземна, да не кажем барака, до изградње железничког насипа и, за дивно чудо, још увек постоји једна трећина те зграде али са друге стране насипа.
Зато сам је и обележио у кругу изнад и обележио са...
3б - бараке у којима живе Роми и поменути део северне зграде.
3к - зграда-барака, потрудићу се да јој сазнам тачну намену, у којој је сада ресторан.
3 - наравно - Официрски дом, па музеј ЈРВ, па СДК, па... Пристанишну зграду намерно нисам обележио, нема потребе.
ј - зграда "Југодрва" (мислим да има везе са техничком базом аеродрома, нека радионица) Провера је у току, што важи и за зграду обележену са...
? - зграда иза "Југодрва", сада са плавим кровом, у њој је нека транспортна фирма
П1 - део писте старог аеродрома, угао булевара Милутина Миланковића и Омладинских бригада (некадашња "Бетонска база" ГП Напред, сада плац окружен зидом рекламних паноа) Хм, потенцијално место за споменик, парк...
П2 - део писте старог аеродрома, преко пута Машинске школе, између Идее и Родића (некада у саставу ФОБ-а)
б - бандера (направићу саобраћајку због ње, стално бленем у њу као да је Моника Белучи) Друго потенцијално место за споменик...
2 - зграда о којој је било речи на оном форуму, некоме није било јасно шта се десило с њом. Нудим помоћ
На крају, за: Рељу, Падобранца, Изногуда и остале сладокусце, мало путовање из 1948. у 1950.-и-неку, мислим '54-у (такорећи од Стаљина до Хрушчова
Весели поздрав!
Аеропут, савршено. Многе ствари су сада јасније.
Сећам се да је, када је о предратном аеродрому реч остало неразјашњених ствари, али да су оне биле јасније на клиповима снимљеним 1945.
Наиме, осим Миланковићеве хале било је пре рата подигнуто тушта и тма веома сличних великих хала са супротне стране пристанишне зграде и оне су све листом биле порушене у бомбардовању.
Пројекат хала је потписао архитекта Бранислав Маринковић, али ми није познато да ли их је он архитектонски уобличавао, јер се у попису његових дела ове хале не помињу. Такође, остало је нејасно да ли су ове хале конструисане од стране Миланковића или неког другог конструктора. По размерама биле су поприличних димензија и мислим да се не смеју изоставити из прегледа оног што је у једном тренутку било изграђено на аеродрому и постојало до 1944.
Зна ли се ишта о високој у основи квадратној згради контролног торња за који остаје нејасно да ли је подигнут пред рат или после рата?
И најзад, заиста, шта је било са великом зградом на Новом Београду.
И њена судбина је некако прошла мимо нас, а грађевина није била баш мала.
Хвала Касина за ову фотографију :-D
Имаш ли у ову фотку, но из мало мање увеличану? Интересује ме овај прелазни колосек, који се види у доњем десном углу. Претпостављам да је он служио привремено током 1950. године, када је вождовачка пруга добила дупли колосек. Мада, контактне мреже изнад колосека нема више.
Хвала Касина за ову фотографију :-D
Имаш ли у ову фотку, но из мало мање увеличану? Интересује ме овај прелазни колосек, који се види у доњем десном углу. Претпостављам да је он служио привремено током 1950. године, када је вождовачка пруга добила дупли колосек. Мада, контактне мреже изнад колосека нема више.
... ako se misli na širi , odnosno dublji ugao koji bi bolje zahvatio i ovaj prelazni kolosek, nažalost čini mi se da sam je skenirao u fulu, bez ostatka - to je što je ...
Хвала Касина за ову фотографију :-D
Имаш ли у ову фотку, но из мало мање увеличану? Интересује ме овај прелазни колосек, који се види у доњем десном углу. Претпостављам да је он служио привремено током 1950. године, када је вождовачка пруга добила дупли колосек. Мада, контактне мреже изнад колосека нема више.
Јел' то иста ситуација као на овој Касининој слици из Призренске, ове шине што иду ка Балканској?
... kao da se ovde naslućuje trasa pruge :)...
Шетач: да мислио сам на ово што си приказао. ;-)
A kada samo pomislim, kako danas izgleda...šmrc....
Бeоград (1,00 м)
Дубровник (0,76 м)
Загреб (1,00 м)
Љубљана (1,00 м)
Ниш (1,27 м)
Нови Сад (1,27 м)
Осијек (1,00 м)
Пула (?)
Ријека (1,00 м)
Сарајево (0,76 м, касније 1,27 м)
Суботица (1,00 м)
(Имена градова сам средио по азбучном реду, градови обележени масним словима имају још увек трамваје).
Трамвај на фотографији Дирекције пошта никад није постојао у Београду (вероватно сте га заменили неким другим старијим („београдским“) типом. Штавише, ове трамваје је имао од југословенских градова једино Нови Сад (заборавио сам ко их је произвео, али чини ми се нека мађарска фирма). Потпуно је могуће да на предњој табли (такође типично за Нови Сад) пише „Железничка станица“. Терминал једне линије је био управо пред старом железничком станицом.
На крову трамваја не налази се пантограф, већ лира. Она је нека врста компромиса између пантографа и троле. Имала је две шипке (укрућене пречкама) и између њих клизни контакт. Морала је да се подешава према смеру кретања трамваја, слично као трола, с тим што се једноставно вукао један од два конопца, а лира је описивањем лука подизала тролну жицу да би могла да пређе на другу страну. Није ми познато да ли су у још неком југословенском граду трамваји имали лире.
Прелажење на пантографе у Београду нисам могао да пратим (нисам више живео у Београду). Сећам се ипак да сам пантографе виђао и на старим трамвајима. Да не би коментар био потпуно ОТ, напомињем да сам на неком немачком сајту о загребачким трамвајима прочитао да се у Загребу користе пантографи произведени у Београду по лиценци Сименса, који су познати по свом „витком“ и елегантном изгледу. Ово су потврдили и Швајцарци који су при првој пробној вожњи поклоњеним базелским трамвајем опалили својим гломазним пантографом један сигнални уређај и направили ватромет.
Што се списка "трамвајских" градова, додао бих пар допуна и измена...
Пула је заиста имала трамвај, но до 1936. године, дакле у време док је још припадала Италији.
http://www.zeljeznice.net/forum/viewtopic.php?t=5274
Постојала је линија Матуљи - Опатија - Ловран.
http://www.zeljeznice.net/forum/viewtopic.php?t=4653
На хрватском форуму Жељезнице.нет има слика из Ровиња са неким "трамвајоликим" возилом на обали, колосека 600мм, но није сигурно је ли је тамошња пруга служила за превоз путника :arrow:
Ko жели, о ровињском (у суштини) индустријском трамвају, може да прочита овде :arrow:
http://www.zeljeznice.net/forum/viewtopic.php?t=4011&highlight=rovinj
Што се тиче колосека у Сарајеву, Новом Саду, Нишу (и Пули!), он је износио 1435мм (нормални железнички колосек), а не 1,27м.
Новосадски трамвај са слике би требало да је фабрикат (сада угашене) мађарске фирме "GANZ".
Што се лира тиче, лире су имали (било током целог рада трам. система, било до промене на пантографе) трамваји у Нишу, Загребу, Дубровнику, (Ровињу, види се са слике), Љубљани, Ријеки, Опатији и Сарајеву. За Пулу нисам сигуран
Пренећу један пост са сајта Аутобуси.нет о темпу замене са тролних мотки на пантографе у Београду:
Planom modernizacije GSP-a tokom 1976/1977 godine izvršena je Poligonacija mreže odnosno prilagođavanje mreže Pantografu koji je na
tramvajima zamenio stare dotrajale trole.
Poligonacija je tekla u sledećim etapama:
Leto 1976 god. Potez Slavija-Autokomanda;(lin.9,10)
8.11.-9.12.1976 god. Potez Autokomanda-Voždovac
11.07.-31.07.1977 god.Potez: Centrala-Kalemegdan-
Ž.stanica (lin.2,7,9,10)
25.07.-15.08.1977 god. Potez: Ž.stanica-Slavija-Vukov
Spomenik (lin.2,3,6,7,9,10)
10.08.-31.08.1977 god. Potez: Vukov Spomenik-Žagubica-Centrala (lin.2,3,10)
20.08-31.08.1977 god. Potez: Žagubica-Novo Groblje
(lin.3)
25.08.-4.09.1977 god. Potez: Vukov Spom.-Rad.Indust.
(lin.6,7)
1.09.-18.10.1977 god. Potez: Ž.Stanica-Topčider i do
kraja godine završena je Poligonacija od Topčidera do Rakovice.
Pantografe za GSP proizvodio je MINEL.
Иначе, први београдски трамвај је имао пантограф још 1975. године. Наиме, тада је један чехословачки вагон, тип ČKD-T4YUB био на проби у Загребу:
Слика преузета са Жељезнице.нет...
О чему се ради?
Као што пише на посту са Аутобуси.нет, извршена полигонизација мреже, јер пантографи (и лире) не би требало да раде на мрежи која није цик-цак, због трошења палете, која клизи испод напојне жице. У Загребу су од почетка електричног трамваја су радили вагони са лирама и пантографима, тако да је вагон са горње слике морао да буде прилагођен тамошњој мрежи.
Занимљиво је да су два БГ трамваја имали и лиру, исто док су били на проби у Загребу:
"Бреда 5300", јануар 1961. године:
"Ђуро Ђаковић, ТМК-1Б", током 1971. године:
Обе слике преузете са Жељезнице.нет
Још нешто пантографима:
(Полу)пантографи који београдски (а до пре 20 година и загребачки и осијечки) трамваји користе су направљени и праве се по лиценци неке француске фирме ("Астом"???), а не "Сименса".
Случај који Дундо спомиње ми је непознат (то јест не знам када се догодио, Дундо га је спомињао на Раилсербији). Осим тога, већина "швајцараца" и дан-данас има своје оригиналне "Сименсове" пантографе, само са палетама од "МИНЕЛ"-а, које су замениле старе истрошене.