... ima jedna, takođe daleko, al bar primaju dinare 8) ...
Znameniti harmonikaš Rade Šamovac. Prvo je bio narodnjak, ali se pred rat prešaltovao u zabavnjake.
Prema ovom čoveku danas je pogrešno nazvano jedno udruženje frulaša.
Šamovac je bio poprilično aktivan i imao je rođaka koji mu je sređivao da snima ploče u Londonu za izdavačku kuću Decca. Ploče je snimao često u duetu sa frulašem Adamom Milutinovićem "Vilsonom" i ovaj neobičan duet poneo je slavu srpske pesme i igre daleko u svet, često do najviđenijih političara onog doba.
Kafana se, inače, nalazila na uglu Alekse Nenadovića i Makenzijeve.
Skoro pa - Čubura.
Uzgred, koji je ono datum objavljivanja članka? Stoji samo 1938, "09" :)
Да поменемо и ово: претпоследња слика са високим облакодером није настала ни у Србији па ни у Југославији. Управо ово је бивша зграда румунског радија у Букурешту (сада припада компанији мобилне телефоније):
Ево:
Bucharest's first skyscraper: A. Palatul Telefoanelor (Telephone Palace) / 53m / Architects: Louis Weeks, Walter Froy / 1933
Податак да је једно време припадала радију, сазнао сам својевремено на пропутовању кроз Румунију својевремено. Сама зграда је фасцинантан пример ар-декоа. Околних зграда (класицистичких) данас углавном нема "на терену" јер су многе уништене у бомбардовањима. Облакодер је чудесно, пак, преживео и ратна разарања и више земљотреса који су задесили Букурешт.
Друга фотографија рушевине јесте из Београда. То је зграда која је накнадно обновљена у своје изворно стање, и налази се код самог уласка на Бранков мост (доњи део Поп Лукине улице). Зграду је пројектовао архитекта Јан Дубови и једна је од његових ретких вишеспратница које је он успео да подигне у међуратно доба.
... mene malo podseti na jedan beogradski projekat ...
Да поменемо и ово: претпоследња слика са високим облакодером није настала ни у Србији па ни у Југославији. Управо ово је бивша зграда румунског радија у Букурешту (сада припада компанији мобилне телефоније):
Ево:
Bucharest's first skyscraper: A. Palatul Telefoanelor (Telephone Palace) / 53m / Architects: Louis Weeks, Walter Froy / 1933
Податак да је једно време припадала радију, сазнао сам својевремено на пропутовању кроз Румунију својевремено. Сама зграда је фасцинантан пример ар-декоа. Околних зграда (класицистичких) данас углавном нема "на терену" јер су многе уништене у бомбардовањима. Облакодер је чудесно, пак, преживео и ратна разарања и више земљотреса који су задесили Букурешт.
... mene malo podseti na jedan beogradski projekat ...
Posle su odbili taj projekat, i oko 1940. raspisan je konkurs za podizanje palate Beogradske zadruge, jedne ogromne zgrade koja je trebala da se nalazi na mestu današnjeg "Inex"-a. Ipak, u tom, pre rata usvojenom projektu (pobedio je arhitekta Ignjat Popović), otpala je ideja sa centralnom kulom, pa se cela zgrada protezala "u širinu".
ове изузетне фотографије је у архивама нашао и јавности обзнанио мој друг из Вараждина Јосип Новак, иначе био присутан интензивно на овој нашој теми тамо на ССЦ као MotherTeresa
Da li je on objavio i one filmove Starog sajmišta posle oslobođenja? Ti filmovi su od izuzetne važnosti, jer se vidi da Sajmište uopšte nije bilo skroz porušeno, nego da je to "neko" namerno uradio "naknadno":
... ima jedna, takođe daleko, al bar primaju dinare 8) ...
Kafana se, inače, nalazila na uglu Alekse Nenadovića i Makenzijeve.
Skoro pa - Čubura.
Uzgred, koji je ono datum objavljivanja članka? Stoji samo 1938, "09" :)
Šta "skoro pa - Čubura"?! MM-ovane!??? Zapanjen sam?! Ti si barem ozbiljan telektualac?! Možda ti znaš muziku, Brašovana i tako te životne nužnosti...ali ovo je čista, čisticijata, ma sto posto Čuburska kafana!! Čak, to treba znati, početkom veka, čitav taj kraj iznad Slavije (pa i Čubura) nazivan je Novi Bg. Znači, bili smo i Novi BG pre Novog BG, kao i sve ostalo!Imali i tramvaj!
Људи,
већина нас на овом форуму учествује из личног задовољства. Добро, има и оних који су овисници, односно стално висе на форуму, а ништа не постују. Међутим, има и оних (за сада ово треба рећи у једнини, дакле, постоји човек) који на међународним лицитацијама и аукцијама купује старе слике и разгледнице са широког подручја, из бивше Југославије, Мађарске, Грчке, Румуније, Бугарске, Украјине...
Шта мислите, због чега то купује? Због препродаје, разлике у цени, богаћења? Не! Он то ради да би сачувао документацију са Југоистока, да не би покуповали неки транге-франге трговци и онда се богатили на томе, а да се та грађа изгуби у непознатом правцу.
Шта он ради са том грађом? Масовно је постује на много форума, у изузетно великој резолицији, и стално запиткује: да ли знате шта (кога, које место...) представља ова слика. Зашто пита? Зато што на неким сликама ништа не пише, а зна се да су са подручја Србије, Босне, Грчке... На основу добијених података он ове слике слаже, пакује у кутије и чека. Шта чека? Да сакупи довољно слика са неког ужег подручја или из неког места, или о некој личности.
Па шта онда?
ОНДА ТУ ПРИКУПЉЕНУ ГРАЂУ ПОКЛОНИ НЕКОМ МУЗЕЈУ.
Да, реч је о Душану Напијалу, нашем другу са многих форума који су нам познати.
Данас је наш пријатељ поклонио Музеју у Смедереву 75 фотографија које се односе на чувену петојунску експлозију (1941) у Ђурђевом Граду. Ево последица те експлозије:
Ево материјала о примопредаји поклона:
Музеј у Смедереву, бивши хотел Јадран, пројектовао Александар Дероко.
Предмет поклона, фотографије.
Комисија Музеја за пријем поклона.
Споменик петојунским жртвама, иза Музеја, а преко пута улаза у Тврђаву.
И сад, шта даље? Па, следеће године се навршава 70 година од експлозије. Музеј ће, на основу ових фотографија, сопствене грађе и, евентуално докумената из других архива, направити репрезентативну изложбу о овој трагедији.
Ето, тако то раде они који, осим што воле свој народ, дају и допринос очувању његове историје, културе. И о томе, углавном, ћуте. Ћуте и раде. И не кокодачу уоколо да сви знају како су снели јаје.
Ко зна Душана, зна да он о овоме не би ништа рекао. Међутим, моје мишљење је да то треба јавно рећи и похвалити. Да је среће да постоји још неколико Душана, па да се створи мрежа људи који прикупљају грађу о Србији и враћају је у место порекла. А не да постоји организована мрежа која из музеја и архива краде грађу, износи је и крчми, углавном за ситне паре, по иностранству.
Осим за овог Душана, чуо сам само за још једног, Савића, који је значајну количину грађе о Србији донео са собом из иностранства.
Душан Напијало се на овоме неће зауставити. Постоји довољно грађе за још неколико места у Србији. О томе ћете бити на време обавештени.
НАСТАВИЋЕ СЕ...
Све честитке господину Душану Напијалу! Сећам се момента када сам усхићен, препознао на основу два различита извора да је у питању Смедерево, после чега је, ако се не варам, добављена и цела збирка.
А да постоје овакви људи који упорно раде на прибављању свих могућих артефаката о историји овог народа - хвала Богу, постоје.
Šta "skoro pa - Čubura"?! MM-ovane!??? Zapanjen sam?! Ti si barem ozbiljan telektualac?! Možda ti znaš muziku, Brašovana i tako te životne nužnosti...ali ovo je čista, čisticijata, ma sto posto Čuburska kafana!! Čak, to treba znati, početkom veka, čitav taj kraj iznad Slavije (pa i Čubura) nazivan je Novi Bg. Znači, bili smo i Novi BG pre Novog BG, kao i sve ostalo!Imali i tramvaj!
Уф, ди је сада Курјак Касина да помене пар речи о томе како је Карабурма заправо била Нови Београд пре сваког Новог Београда.
Па јес' - роткве им стругане.
Чист Хамбург и у њему Fürst Miloš џада.
Znameniti harmonikaš Rade Šamovac. Prvo je bio narodnjak, ali se pred rat prešaltovao u zabavnjake.
Prema ovom čoveku danas je pogrešno nazvano jedno udruženje frulaša.
Šamovac je bio poprilično aktivan i imao je rođaka koji mu je sređivao da snima ploče u Londonu za izdavačku kuću Decca. Ploče je snimao često u duetu sa frulašem Adamom Milutinovićem "Vilsonom" i ovaj neobičan duet poneo je slavu srpske pesme i igre daleko u svet, često do najviđenijih političara onog doba.
Kafana se, inače, nalazila na uglu Alekse Nenadovića i Makenzijeve.
Skoro pa - Čubura.
Uzgred, koji je ono datum objavljivanja članka? Stoji samo 1938, "09" :)
Да поменемо и ово: претпоследња слика са високим облакодером није настала ни у Србији па ни у Југославији. Управо ово је бивша зграда румунског радија у Букурешту (сада припада компанији мобилне телефоније):
Ево:
Bucharest's first skyscraper:
A. Palatul Telefoanelor (Telephone Palace) / 53m / Architects: Louis Weeks, Walter Froy / 1933
Податак да је једно време припадала радију, сазнао сам својевремено на пропутовању кроз Румунију својевремено. Сама зграда је фасцинантан пример ар-декоа. Околних зграда (класицистичких) данас углавном нема "на терену" јер су многе уништене у бомбардовањима. Облакодер је чудесно, пак, преживео и ратна разарања и више земљотреса који су задесили Букурешт.
Друга фотографија рушевине јесте из Београда. То је зграда која је накнадно обновљена у своје изворно стање, и налази се код самог уласка на Бранков мост (доњи део Поп Лукине улице). Зграду је пројектовао архитекта Јан Дубови и једна је од његових ретких вишеспратница које је он успео да подигне у међуратно доба.
... mene malo podseti na jedan beogradski projekat ...
Да поменемо и ово: претпоследња слика са високим облакодером није настала ни у Србији па ни у Југославији. Управо ово је бивша зграда румунског радија у Букурешту (сада припада компанији мобилне телефоније):
Ево:
Bucharest's first skyscraper:
A. Palatul Telefoanelor (Telephone Palace) / 53m / Architects: Louis Weeks, Walter Froy / 1933
Податак да је једно време припадала радију, сазнао сам својевремено на пропутовању кроз Румунију својевремено. Сама зграда је фасцинантан пример ар-декоа. Околних зграда (класицистичких) данас углавном нема "на терену" јер су многе уништене у бомбардовањима. Облакодер је чудесно, пак, преживео и ратна разарања и више земљотреса који су задесили Букурешт.
... mene malo podseti na jedan beogradski projekat ...
Posle su odbili taj projekat, i oko 1940. raspisan je konkurs za podizanje palate Beogradske zadruge, jedne ogromne zgrade koja je trebala da se nalazi na mestu današnjeg "Inex"-a. Ipak, u tom, pre rata usvojenom projektu (pobedio je arhitekta Ignjat Popović), otpala je ideja sa centralnom kulom, pa se cela zgrada protezala "u širinu".
Da li je on objavio i one filmove Starog sajmišta posle oslobođenja? Ti filmovi su od izuzetne važnosti, jer se vidi da Sajmište uopšte nije bilo skroz porušeno, nego da je to "neko" namerno uradio "naknadno":
Kafana se, inače, nalazila na uglu Alekse Nenadovića i Makenzijeve.
Skoro pa - Čubura.
Uzgred, koji je ono datum objavljivanja članka? Stoji samo 1938, "09" :)
Šta "skoro pa - Čubura"?! MM-ovane!??? Zapanjen sam?!
Ti si barem ozbiljan telektualac?! Možda ti znaš muziku, Brašovana i tako te životne nužnosti...ali ovo je čista, čisticijata, ma sto posto Čuburska kafana!! Čak, to treba znati, početkom veka, čitav taj kraj iznad Slavije (pa i Čubura) nazivan je Novi Bg. Znači, bili smo i Novi BG pre Novog BG, kao i sve ostalo!
Imali i tramvaj!
већина нас на овом форуму учествује из личног задовољства. Добро, има и оних који су овисници, односно стално висе на форуму, а ништа не постују. Међутим, има и оних (за сада ово треба рећи у једнини, дакле, постоји човек) који на међународним лицитацијама и аукцијама купује старе слике и разгледнице са широког подручја, из бивше Југославије, Мађарске, Грчке, Румуније, Бугарске, Украјине...
Шта мислите, због чега то купује? Због препродаје, разлике у цени, богаћења? Не! Он то ради да би сачувао документацију са Југоистока, да не би покуповали неки транге-франге трговци и онда се богатили на томе, а да се та грађа изгуби у непознатом правцу.
Шта он ради са том грађом? Масовно је постује на много форума, у изузетно великој резолицији, и стално запиткује: да ли знате шта (кога, које место...) представља ова слика. Зашто пита? Зато што на неким сликама ништа не пише, а зна се да су са подручја Србије, Босне, Грчке... На основу добијених података он ове слике слаже, пакује у кутије и чека. Шта чека? Да сакупи довољно слика са неког ужег подручја или из неког места, или о некој личности.
Па шта онда?
ОНДА ТУ ПРИКУПЉЕНУ ГРАЂУ ПОКЛОНИ НЕКОМ МУЗЕЈУ.
Да, реч је о Душану Напијалу, нашем другу са многих форума који су нам познати.
Данас је наш пријатељ поклонио Музеју у Смедереву 75 фотографија које се односе на чувену петојунску експлозију (1941) у Ђурђевом Граду. Ево последица те експлозије:
Ево материјала о примопредаји поклона:
Музеј у Смедереву, бивши хотел Јадран, пројектовао Александар Дероко.
Предмет поклона, фотографије.
Комисија Музеја за пријем поклона.
Споменик петојунским жртвама, иза Музеја, а преко пута улаза у Тврђаву.
И сад, шта даље? Па, следеће године се навршава 70 година од експлозије. Музеј ће, на основу ових фотографија, сопствене грађе и, евентуално докумената из других архива, направити репрезентативну изложбу о овој трагедији.
Ето, тако то раде они који, осим што воле свој народ, дају и допринос очувању његове историје, културе. И о томе, углавном, ћуте. Ћуте и раде. И не кокодачу уоколо да сви знају како су снели јаје.
Ко зна Душана, зна да он о овоме не би ништа рекао. Међутим, моје мишљење је да то треба јавно рећи и похвалити. Да је среће да постоји још неколико Душана, па да се створи мрежа људи који прикупљају грађу о Србији и враћају је у место порекла. А не да постоји организована мрежа која из музеја и архива краде грађу, износи је и крчми, углавном за ситне паре, по иностранству.
Осим за овог Душана, чуо сам само за још једног, Савића, који је значајну количину грађе о Србији донео са собом из иностранства.
Душан Напијало се на овоме неће зауставити. Постоји довољно грађе за још неколико места у Србији. О томе ћете бити на време обавештени.
НАСТАВИЋЕ СЕ...
Све честитке господину Душану Напијалу! Сећам се момента када сам усхићен, препознао на основу два различита извора да је у питању Смедерево, после чега је, ако се не варам, добављена и цела збирка.
А да постоје овакви људи који упорно раде на прибављању свих могућих артефаката о историји овог народа - хвала Богу, постоје.
Šta "skoro pa - Čubura"?! MM-ovane!??? Zapanjen sam?!
Ti si barem ozbiljan telektualac?! Možda ti znaš muziku, Brašovana i tako te životne nužnosti...ali ovo je čista, čisticijata, ma sto posto Čuburska kafana!! Čak, to treba znati, početkom veka, čitav taj kraj iznad Slavije (pa i Čubura) nazivan je Novi Bg. Znači, bili smo i Novi BG pre Novog BG, kao i sve ostalo!
Imali i tramvaj!
Уф, ди је сада Курјак Касина да помене пар речи о томе како је Карабурма заправо била Нови Београд пре сваког Новог Београда.
Павиљони пре "павиљонаца"...
Карабурма рулез! :)
Vojin Popović, prvi yu poratni šlager pevač-
MM-ovane, ovo je da te podmitim, sledi enigma - pitanje!
Pošto sam negde zaturio svoje, evo jednog primera Vojinovog pevanja koji je postavljen na YT:
http://www.youtube.com/watch?v=Bgic8FMdIoc
Prateći bend je Spase Milutinovića!
Ko voli staritete - uživaće.