Гутен таг. Ових дана распалила се раја широм Еуропе, и код нас су у најави којекаква догађања, да се нико не брине, беше тога и пре рат(ов)а а и после њих...
Протести после 2. рата:
Гутен абенд! Ово није никакав ни прави протест ни штрајк. Фотографија сведочи о терору у правом смислу речи (застрашивање народа) спроведеном од стране нове власти крајем 1944. године. Мобилисана руља је упадала у станове Београђана и, ако би наишла на неки комад сланине, сува меса или друге „луксузне“ хране, одузимала је то и дотадашње власнике те хране проглашавала ратним богаташима и шпекулантима. Погледајте отету храну која виси на летви! „Раскринкани кривци“ нису лепо пролазили. Према томе ова сцена насиља нема никакве везе са легалним штрајковима и протестима у капитализму (па чак и у позном „социјализму“). То су два пара чизама.
Замислите да вам олош упадне у стан и отме вама и вашој деци храну такорећи из уста.
Из искуства верујем да моја реакција некима неће да се допадне, можда ће неко и оштро да реагује, чак и брише овај унос. Савест и дуг према младим нараштајима су ме натерали да реагујем и као сведок тог времена разјасним како је стварно било.
Фасцинатно је прочитати једно овако добру вест. Усудио бих се да оно што господин Напијало ради назовем - Подвигом. Хвала на томе, сјајан је осећај знати да има таквих појединаца међу нама...
А ова слика ме подсети на онај серијал када немачки војници пролазе крај ове рушевине, и још неколико улица неког разрушеног града у Србији: установили смо тада да је реч о Смедереву али, некако, непрестано сам био уверен да је реч о уласку Немаца у то место у априлу 1941. и да су зграде биле тако оштећене у ратним дејствима. Тек кад сам видео ову слику схватио сам да се читав серијал односио на моменат после експлозије и да страшно стање Смедерева које смо тада видели није дошло као резултат бомби које су падале из "Штука" у априлу 41. већ је било последица ове катастрофе пар месеци касније...
Да поменемо и ово: претпоследња слика са високим облакодером није настала ни у Србији па ни у Југославији. Управо ово је бивша зграда румунског радија у Букурешту (сада припада компанији мобилне телефоније):
Ево:
Bucharest's first skyscraper: A. Palatul Telefoanelor (Telephone Palace) / 53m / Architects: Louis Weeks, Walter Froy / 1933
Податак да је једно време припадала радију, сазнао сам својевремено на пропутовању кроз Румунију својевремено. Сама зграда је фасцинантан пример ар-декоа. Околних зграда (класицистичких) данас углавном нема "на терену" јер су многе уништене у бомбардовањима. Облакодер је чудесно, пак, преживео и ратна разарања и више земљотреса који су задесили Букурешт.
Друга фотографија рушевине јесте из Београда. То је зграда која је накнадно обновљена у своје изворно стање, и налази се код самог уласка на Бранков мост (доњи део Поп Лукине улице). Зграду је пројектовао архитекта Јан Дубови и једна је од његових ретких вишеспратница које је он успео да подигне у међуратно доба.
Primetio sam razliku još na ćiriličnoj etiketi. Bez obzira kada je pivara osnovana, u 19. veku pivarci nisu ni znali da čitaju a kamoli da pišu, pa je svejedno.
Ja ionako više volim vino, pivo mu dođe kao piće za narodne mase.
Ne želim tek tako da komplimentiram, nešto mi neda da prećutim, ali odmah se videlo da imamo posla sa prefinjenom osobom a ne nekakvim karapivdžijom!
Prvi put čujem za ovako nešto?! O čemu se tačno radi?
Заједнички пројекат Вернера Марха и Драгише Брашована.
Поменуо сам пре неколико страна да треба отићи до Робне куће у Кнез Михајловој ("Та-та", "Нама", Браћа Радојловић или како вам већ драго) и погледати окачен феноменалан Брашованов цртеж уређења пристаништа са зградама у неком нео-националсоцијалистичко-византијском стилу, са монументалним луковима, подзидима, кулицама, дограђивањем и "историзирањем" калемегданске трврђаве ("још љепша и старија"), огромним храмом или Пантеоном уместо Победника итд. Овај претпоследњи цртеж је перспектива истог рада (највероватније такође Брашованова) а у Кнезу се може видети развијена ортогонална пројекција у 1:250.
Ако можете, измолите неког за скен цртежа, пошто је у излогу изложен принт, и скен гарантовано негде имају.
Можда би се и сам Политикин забавник могао да позабави публиковањем ове несвакидашње визије једног од највећих српских архитеката двадесетог века.
Узгред, против пројекта је устало мноштво ондашњих струковних удружења, па ипак пројекат није оборен. Негде, марта 1941. године у Политици је објављено да ће се уређење Калемегдана обавити према овом раду, и да је председник београдске општине лично постигао договор са Драгишом Брашованом.
Изгледа да је учешће Марха и Брашована било подељено: Марх је пројектовао стадион и пратеће објекте, а Брашован све остало.
Гутен таг. Ових дана распалила се раја широм Еуропе, и код нас су у најави којекаква догађања, да се нико не брине, беше тога и пре рат(ов)а а и после њих...
Протести после 2. рата:
Гутен абенд! Ово није никакав ни прави протест ни штрајк. Фотографија сведочи о терору у правом смислу речи (застрашивање народа) спроведеном од стране нове власти крајем 1944. године. Мобилисана руља је упадала у станове Београђана и, ако би наишла на неки комад сланине, сува меса или друге „луксузне“ хране, одузимала је то и дотадашње власнике те хране проглашавала ратним богаташима и шпекулантима. Погледајте отету храну која виси на летви! „Раскринкани кривци“ нису лепо пролазили. Према томе ова сцена насиља нема никакве везе са легалним штрајковима и протестима у капитализму (па чак и у позном „социјализму“). То су два пара чизама.
Замислите да вам олош упадне у стан и отме вама и вашој деци храну такорећи из уста.
Из искуства верујем да моја реакција некима неће да се допадне, можда ће неко и оштро да реагује, чак и брише овај унос. Савест и дуг према младим нараштајима су ме натерали да реагујем и као сведок тог времена разјасним како је стварно било.
Добро вече. Мислим да је прошло то време када се страховало да би овакво сведочење било цензурисано, због тога смо сада овде а не онамо. Господине Дундо, нажалост, и ми нешто млађи од Вас бејасмо сведоци сличних "протеста" попут овога који описасте. Да ли ће се некима допасти Ваше сведочење, може да буде тема, али у истој мери у којој се истима допада или не, то што ће сутра падати киша. Са моје стране хвала на још једном аутентично пренетом тренутку из прошлости.
Протести после 2. рата:
Гутен абенд! Ово није никакав ни прави протест ни штрајк. Фотографија сведочи о терору у правом смислу речи (застрашивање народа) спроведеном од стране нове власти крајем 1944. године. Мобилисана руља је упадала у станове Београђана и, ако би наишла на неки комад сланине, сува меса или друге „луксузне“ хране, одузимала је то и дотадашње власнике те хране проглашавала ратним богаташима и шпекулантима. Погледајте отету храну која виси на летви! „Раскринкани кривци“ нису лепо пролазили. Према томе ова сцена насиља нема никакве везе са легалним штрајковима и протестима у капитализму (па чак и у позном „социјализму“). То су два пара чизама.
Замислите да вам олош упадне у стан и отме вама и вашој деци храну такорећи из уста.
Из искуства верујем да моја реакција некима неће да се допадне, можда ће неко и оштро да реагује, чак и брише овај унос. Савест и дуг према младим нараштајима су ме натерали да реагујем и као сведок тог времена разјасним како је стварно било.
Фасцинатно је прочитати једно овако добру вест. Усудио бих се да оно што господин Напијало ради назовем - Подвигом. Хвала на томе, сјајан је осећај знати да има таквих појединаца међу нама...
А ова слика ме подсети на онај серијал када немачки војници пролазе крај ове рушевине, и још неколико улица неког разрушеног града у Србији: установили смо тада да је реч о Смедереву али, некако, непрестано сам био уверен да је реч о уласку Немаца у то место у априлу 1941. и да су зграде биле тако оштећене у ратним дејствима. Тек кад сам видео ову слику схватио сам да се читав серијал односио на моменат после експлозије и да страшно стање Смедерева које смо тада видели није дошло као резултат бомби које су падале из "Штука" у априлу 41. већ је било последица ове катастрофе пар месеци касније...
http://cgi.ebay.de/10-x-org-Foto-Belgrad-Serbien-Jugoslawien-/260683057145?pt=Militaria&hash=item3cb1ebc7f9
Да поменемо и ово: претпоследња слика са високим облакодером није настала ни у Србији па ни у Југославији. Управо ово је бивша зграда румунског радија у Букурешту (сада припада компанији мобилне телефоније):
Ево:
Bucharest's first skyscraper:
A. Palatul Telefoanelor (Telephone Palace) / 53m / Architects: Louis Weeks, Walter Froy / 1933
Податак да је једно време припадала радију, сазнао сам својевремено на пропутовању кроз Румунију својевремено. Сама зграда је фасцинантан пример ар-декоа. Околних зграда (класицистичких) данас углавном нема "на терену" јер су многе уништене у бомбардовањима. Облакодер је чудесно, пак, преживео и ратна разарања и више земљотреса који су задесили Букурешт.
Друга фотографија рушевине јесте из Београда. То је зграда која је накнадно обновљена у своје изворно стање, и налази се код самог уласка на Бранков мост (доњи део Поп Лукине улице). Зграду је пројектовао архитекта Јан Дубови и једна је од његових ретких вишеспратница које је он успео да подигне у међуратно доба.
Vojin Popović, prvi yu poratni šlager pevač-
MM-ovane, ovo je da te podmitim, sledi enigma - pitanje!
Наравно, шта год желиш. Ево, баш у среду путујем у Сарајево да бих набавио неке Војинове плоче. Колекционарско-истраживачка је мука преголема...
Узгред, ако је питање шта пише тамо на зиду, одговор је: "Не пљуј по поду" :)
Ja ionako više volim vino, pivo mu dođe kao piće za narodne mase
Ne želim tek tako da komplimentiram, nešto mi neda da prećutim, ali odmah se videlo da imamo posla sa prefinjenom osobom a ne nekakvim karapivdžijom!
Vojin Popović, prvi yu poratni šlager pevač-
MM-ovane, ovo je da te podmitim, sledi enigma - pitanje!
Наравно, шта год желиш. Ево, баш у среду путујем у Сарајево да бих набавио неке Војинове плоче. Колекционарско-истраживачка је мука преголема...
Узгред, ако је питање шта пише тамо на зиду, одговор је: "Не пљуј по поду" :)
Ne, nisi razumeo, pitao sam te da li znaš nešto o olimpijskom stadionu pod Kalemegdanom?
Prvi put čujem za ovako nešto?! O čemu se tačno radi?
Заједнички пројекат Вернера Марха и Драгише Брашована.
Поменуо сам пре неколико страна да треба отићи до Робне куће у Кнез Михајловој ("Та-та", "Нама", Браћа Радојловић или како вам већ драго) и погледати окачен феноменалан Брашованов цртеж уређења пристаништа са зградама у неком нео-националсоцијалистичко-византијском стилу, са монументалним луковима, подзидима, кулицама, дограђивањем и "историзирањем" калемегданске трврђаве ("још љепша и старија"), огромним храмом или Пантеоном уместо Победника итд. Овај претпоследњи цртеж је перспектива истог рада (највероватније такође Брашованова) а у Кнезу се може видети развијена ортогонална пројекција у 1:250.
Ако можете, измолите неког за скен цртежа, пошто је у излогу изложен принт, и скен гарантовано негде имају.
Можда би се и сам Политикин забавник могао да позабави публиковањем ове несвакидашње визије једног од највећих српских архитеката двадесетог века.
Узгред, против пројекта је устало мноштво ондашњих струковних удружења, па ипак пројекат није оборен. Негде, марта 1941. године у Политици је објављено да ће се уређење Калемегдана обавити према овом раду, и да је председник београдске општине лично постигао договор са Драгишом Брашованом.
Изгледа да је учешће Марха и Брашована било подељено: Марх је пројектовао стадион и пратеће објекте, а Брашован све остало.
Протести после 2. рата:
Гутен абенд! Ово није никакав ни прави протест ни штрајк. Фотографија сведочи о терору у правом смислу речи (застрашивање народа) спроведеном од стране нове власти крајем 1944. године. Мобилисана руља је упадала у станове Београђана и, ако би наишла на неки комад сланине, сува меса или друге „луксузне“ хране, одузимала је то и дотадашње власнике те хране проглашавала ратним богаташима и шпекулантима. Погледајте отету храну која виси на летви! „Раскринкани кривци“ нису лепо пролазили. Према томе ова сцена насиља нема никакве везе са легалним штрајковима и протестима у капитализму (па чак и у позном „социјализму“). То су два пара чизама.
Замислите да вам олош упадне у стан и отме вама и вашој деци храну такорећи из уста.
Из искуства верујем да моја реакција некима неће да се допадне, можда ће неко и оштро да реагује, чак и брише овај унос. Савест и дуг према младим нараштајима су ме натерали да реагујем и као сведок тог времена разјасним како је стварно било.
Добро вече. Мислим да је прошло то време када се страховало да би овакво сведочење било цензурисано, због тога смо сада овде а не онамо. Господине Дундо, нажалост, и ми нешто млађи од Вас бејасмо сведоци сличних "протеста" попут овога који описасте. Да ли ће се некима допасти Ваше сведочење, може да буде тема, али у истој мери у којој се истима допада или не, то што ће сутра падати киша. Са моје стране хвала на још једном аутентично пренетом тренутку из прошлости.