Prvi put čujem za ovako nešto?! O čemu se tačno radi?
Заједнички пројекат Вернера Марха и Драгише Брашована.
Поменуо сам пре неколико страна да треба отићи до Робне куће у Кнез Михајловој ("Та-та", "Нама", Браћа Радојловић или како вам већ драго) и погледати окачен феноменалан Брашованов цртеж уређења пристаништа са зградама у неком нео-националсоцијалистичко-византијском стилу, са монументалним луковима, подзидима, кулицама, дограђивањем и "историзирањем" калемегданске трврђаве ("још љепша и старија"), огромним храмом или Пантеоном уместо Победника итд. Овај претпоследњи цртеж је перспектива истог рада (највероватније такође Брашованова) а у Кнезу се може видети развијена ортогонална пројекција у 1:250.
Ако можете, измолите неког за скен цртежа, пошто је у излогу изложен принт, и скен гарантовано негде имају.
Можда би се и сам Политикин забавник могао да позабави публиковањем ове несвакидашње визије једног од највећих српских архитеката двадесетог века.
Узгред, против пројекта је устало мноштво ондашњих струковних удружења, па ипак пројекат није оборен. Негде, марта 1941. године у Политици је објављено да ће се уређење Калемегдана обавити према овом раду, и да је председник београдске општине лично постигао договор са Драгишом Брашованом.
Изгледа да је учешће Марха и Брашована било подељено: Марх је пројектовао стадион и пратеће објекте, а Брашован све остало.
Мислио сам да ће ова тема некако да се провуче кроз форум али јок.
Гос'н Зупанц се заинатио па не попушта док ствари не истера на чистац :bigsmile:
Можда је и боље овако, ко ће га знати...
Не спадам у оне који идеализују Драгишу Брашована па неким људима звучим бласфемично када говорим о њему иако се трудим да реално сагледавам ствари позитивно вреднујући његов несумњиви допринос архитектури ових простора (неколико правих бисера српске архитектуре) и беспоштедно критикујући потезе који то заслужују.
Покушаћу да се уздржим од коментара и дам објективно виђење овог пројекта...
Наиме, све је почело 1936. када је Југословенски олимпијски одбор предложио Београд за домаћина Олимпијских игара 1948. године.
За пројектанта олимпијског комплекса изабран је немачки архитекта Вернер Марх, што се у тадашњој чаршији сматрало за мудар политички потез.
Марх чак долази у Београд да живи како би се на најбољи начин упознао са престоницом Краљевине Југославије. За његовог сарадника-домаћина одабран је архитекта Драгиша Брашован чији је задатак био да изради пројекат приступних докова на Сави уз локацију будућег комплекса. Како је у цитираном тексту доста тога речено, да видимо шта смо имали па да платимо: Главни олимпијски стадион са пратећим теренима требало је да се налази у доњем граду али је и горњи град обухваћен пројектним задатком са решењем које је подразумевало неколико репрезентативних објеката (Пантеон, Етнографски музеј...) и увођење колског саобраћаја унутар зидина тврђаве. Пројекат је завршен и обелодањен 1940. године, експресно прихваћен од Министарства градње али под притиском јавности трпи извесне измене. Интересантно је да већина стручног јавног мнења није имала ништа против потпуне пренамене простора Калемегдана већ да се отпор јавио јер је посао извођења поверен једној страној фирми. Такође је потребно напоменути да Марх, за разлику од Шпера, није био члан национал-социјалистичке партије али је у приличној мери прихватао начела нове естетике Трећег рајха. Многи су овај пројекат називали “старо-римски Београд” и сматрали га тоталним промашајем. Неки су, пак, били становишта да је идеја позитивна, свежа и радикална са елементима монументалности која је недостајала Београду али да је локација погрешно одабрана. Било је оних који су се залагали само за спортски комплекс у доњем граду и оних који су пројекат безрезервно подржавали пожурујући његову реализацију. Како год било, овај осврт се разликује од претходног а свако нека сам закључи какав је ово пројекат, у каквим је условима настао и која је улога Драгише Брашована у њему.
Ovde se točilo Laško pivo!
Prvi put čujem za ovako nešto?! O čemu se tačno radi?
Заједнички пројекат Вернера Марха и Драгише Брашована.
Поменуо сам пре неколико страна да треба отићи до Робне куће у Кнез Михајловој ("Та-та", "Нама", Браћа Радојловић или како вам већ драго) и погледати окачен феноменалан Брашованов цртеж уређења пристаништа са зградама у неком нео-националсоцијалистичко-византијском стилу, са монументалним луковима, подзидима, кулицама, дограђивањем и "историзирањем" калемегданске трврђаве ("још љепша и старија"), огромним храмом или Пантеоном уместо Победника итд. Овај претпоследњи цртеж је перспектива истог рада (највероватније такође Брашованова) а у Кнезу се може видети развијена ортогонална пројекција у 1:250.
Ако можете, измолите неког за скен цртежа, пошто је у излогу изложен принт, и скен гарантовано негде имају.
Можда би се и сам Политикин забавник могао да позабави публиковањем ове несвакидашње визије једног од највећих српских архитеката двадесетог века.
Узгред, против пројекта је устало мноштво ондашњих струковних удружења, па ипак пројекат није оборен. Негде, марта 1941. године у Политици је објављено да ће се уређење Калемегдана обавити према овом раду, и да је председник београдске општине лично постигао договор са Драгишом Брашованом.
Изгледа да је учешће Марха и Брашована било подељено: Марх је пројектовао стадион и пратеће објекте, а Брашован све остало.
Мислио сам да ће ова тема некако да се провуче кроз форум али јок.
Гос'н Зупанц се заинатио па не попушта док ствари не истера на чистац :bigsmile:
Можда је и боље овако, ко ће га знати...
Не спадам у оне који идеализују Драгишу Брашована па неким људима звучим бласфемично када говорим о њему иако се трудим да реално сагледавам ствари позитивно вреднујући његов несумњиви допринос архитектури ових простора (неколико правих бисера српске архитектуре) и беспоштедно критикујући потезе који то заслужују.
Покушаћу да се уздржим од коментара и дам објективно виђење овог пројекта...
Наиме, све је почело 1936. када је Југословенски олимпијски одбор предложио Београд за домаћина Олимпијских игара 1948. године.
За пројектанта олимпијског комплекса изабран је немачки архитекта Вернер Марх, што се у тадашњој чаршији сматрало за мудар политички потез.
Марх чак долази у Београд да живи како би се на најбољи начин упознао са престоницом Краљевине Југославије. За његовог сарадника-домаћина одабран је архитекта Драгиша Брашован чији је задатак био да изради пројекат приступних докова на Сави уз локацију будућег комплекса.
Како је у цитираном тексту доста тога речено, да видимо шта смо имали па да платимо:
Главни олимпијски стадион са пратећим теренима требало је да се налази у доњем граду али је и горњи град обухваћен пројектним задатком са решењем које је подразумевало неколико репрезентативних објеката (Пантеон, Етнографски музеј...) и увођење колског саобраћаја унутар зидина тврђаве.
Пројекат је завршен и обелодањен 1940. године, експресно прихваћен од Министарства градње али под притиском јавности трпи извесне измене. Интересантно је да већина стручног јавног мнења није имала ништа против потпуне пренамене простора Калемегдана већ да се отпор јавио јер је посао извођења поверен једној страној фирми.
Такође је потребно напоменути да Марх, за разлику од Шпера, није био члан национал-социјалистичке партије али је у приличној мери прихватао начела нове естетике Трећег рајха.
Многи су овај пројекат називали “старо-римски Београд” и сматрали га тоталним промашајем.
Неки су, пак, били становишта да је идеја позитивна, свежа и радикална са елементима монументалности која је недостајала Београду али да је локација погрешно одабрана.
Било је оних који су се залагали само за спортски комплекс у доњем граду и оних који су пројекат безрезервно подржавали пожурујући његову реализацију.
Како год било, овај осврт се разликује од претходног а свако нека сам закључи какав је ово пројекат, у каквим је условима настао и која је улога Драгише Брашована у њему.
http://architekturmuseum.ub.tu-berlin.de/index.php?set=1&p=79&Daten=87841