Исечак из филма о ослобођењу Београда 1944 године...
Пошто је ово форум ''Политикиног Забавника'' који је одувек имао едукативну функцију, деца, млади и сви остали требало би да знају и следеће:
Идемо у сусрет процесу рехабилитације Милана Недића.
Онима који га сматрају фашистом и који мисле да до овог процеса не би смело да дође, да је то срамотно, поручујем да се ми са нашом Историјом једном морамо заиста да се суочимо а не да је вечито избегавамо, сада када је то сасвим могуће, са довољне временске дистанце, мислим да је неопходно то урадити савесно, објективно и аргументима. У тој нашој Историји нема ничега срамног!
Овај процес је неопходан да би коначно дошло до националног помирења.
Живим у држави у којој је он већ спроведен и завршен а која је за време Другог светског рата имала много мање жртава од наше и има из тог периода заиста чега и да се стиди.
Ово је детаљ улаза у броју 32 улице Књегиње Зорке на самом углу Макензијеве, исечак је из совјетског филма о завршним борбама у ослобађању Београда:
Једнима се коначно ближио крај дуге и мучне немачке а другима је тек отпочињала комунистичка, дуготрајнија и по њима још мучнија окупација.
У том историјском тренутку Србија је својом већином била против комуниста, који су у њу крочили захваљујући совјетским трупама тек у јесен 1944 године а из које су протерани три године раније крахом Ужичке Републике. Србија је сво време рата била под контролом четника. Ово су историјске чињенице а не моје лично уверење.
И једни и други су мислили да су прави родољуби и да чине најбоље једни, свом народу а други, својој радничкој класи а уствари су и једни и други били само изманипулисане марионете у корист неких виших интереса који су их превазилазили. И никад се до сад нису измирили.
Зграда из чијег је улаза ово снимљено више не постоји. Сада је ту једна новија стаклено - бетонска зградурина ...
Сећам се ове зграде и морам да додам да ме не изненађује што је архивирана код Француза.
Иначе, одличан коментар, растерећен балканске подмукле мржње.
mislim da jedan detalj ukazuje da je ipak reč o ukopu a ne ekshumaciji: konopac koji se vidi provučen ispod jednog od sanduka. On služi da se sanduk sa telom spusti a ne padne u raku. Da je u toku ekshumacija posmrtnih ostataka iz 1915. ne bi bilo potrebe za tim.
Бане, мислим да ти ово није јак аргумент, пошто конопац може бити користан и код ексхумације (вађења) сандука, јер како би то иначе извели?
Постоје, чини ми се, јачи аргументи у прилог твоје тезе. Прво, сандуци су очигледно цели, што не би могло да буде после готово две деценије боравка у земљи, а свакако су били дрвени. И друго, обе сестре држе у рукама букетић цвећа, што највероватније значи опроштај. Ипак, мало је чудно да се неко ко није фамилија опрашта на самом гробу, а не на месту за то одређеном (код лафета итд). Али, разне земље, разни обичаји...
Иначе, ми се овде не бавимо "игнорисањем чињеница", већ њиховим утврђивањем. Стога не треба да нас интерерсују политичке, емоционалне и друге импликације налаза. Само чињенице. Стога су све реченице о мотивима и последицама нечијег мишљења ирелевантне.
I meni je bila zanimljiva ideja o ekshumaciji, ali biće da nije. Ne zbog konopaca, koji zaista mogu da koriste i u svrhu spuštanja ali i podizanja sanduka već zbog vremenske distance. Znamo da posle toliko godina nebi bilo ni „s” od sanduka. Takođe ne vidim razloga da su sanduci prekriveni zastavama ako je ekshumacija u pitanju. Pretpostavljam da su ove medicinske sestre sa cvećem samo deo ceremonije sahrane. U pozadini se naziru ljudi za koje mi nije jasno zašto su toliko daleko.
/ово сам обрисао, јер сам нешто погрешно схватио.../
Мени је занимљиво да аутор каже да је чак 2600 немачких војника из Првог светског рата сахрањено овде. Некако је са слика изгледало да их нема више од неколико стотина, али потшо се у тексту изричито каже "für die 947 namentlich bekannten deutschen Gefallenen oder in Kriegsgefangenschaft" онда ће бити да је тако.Из овога се види да су на Бановом брду сахрањени и сви војници који су овде умрли до 1918. или чак 1919. Кад смо већ код тога, има ли неко прецизније податке о томе колики су били немачки и аустро-угарски губици у бици за Београд 1915?
1930, Таковска/Светогорска, хумано друштво Кум.
1932., хуманитарни ручак Друштва Љуба Суба.
Исечак из филма о ослобођењу Београда 1944 године...
Пошто је ово форум ''Политикиног Забавника'' који је одувек имао едукативну функцију, деца, млади и сви остали требало би да знају и следеће:
Идемо у сусрет процесу рехабилитације Милана Недића.
Онима који га сматрају фашистом и који мисле да до овог процеса не би смело да дође, да је то срамотно, поручујем да се ми са нашом Историјом једном морамо заиста да се суочимо а не да је вечито избегавамо, сада када је то сасвим могуће, са довољне временске дистанце, мислим да је неопходно то урадити савесно, објективно и аргументима. У тој нашој Историји нема ничега срамног!
Овај процес је неопходан да би коначно дошло до националног помирења.
Живим у држави у којој је он већ спроведен и завршен а која је за време Другог светског рата имала много мање жртава од наше и има из тог периода заиста чега и да се стиди.
Ово је детаљ улаза у броју 32 улице Књегиње Зорке на самом углу Макензијеве, исечак је из совјетског филма о завршним борбама у ослобађању Београда:
Једнима се коначно ближио крај дуге и мучне немачке а другима је тек отпочињала комунистичка, дуготрајнија и по њима још мучнија окупација.
У том историјском тренутку Србија је својом већином била против комуниста, који су у њу крочили захваљујући совјетским трупама тек у јесен 1944 године а из које су протерани три године раније крахом Ужичке Републике. Србија је сво време рата била под контролом четника. Ово су историјске чињенице а не моје лично уверење.
И једни и други су мислили да су прави родољуби и да чине најбоље једни, свом народу а други, својој радничкој класи а уствари су и једни и други били само изманипулисане марионете у корист неких виших интереса који су их превазилазили. И никад се до сад нису измирили.
Зграда из чијег је улаза ово снимљено више не постоји. Сада је ту једна новија стаклено - бетонска зградурина ...
Сећам се ове зграде и морам да додам да ме не изненађује што је архивирана код Француза.
Иначе, одличан коментар, растерећен балканске подмукле мржње.
Бане, мислим да ти ово није јак аргумент, пошто конопац може бити користан и код ексхумације (вађења) сандука, јер како би то иначе извели?
Постоје, чини ми се, јачи аргументи у прилог твоје тезе. Прво, сандуци су очигледно цели, што не би могло да буде после готово две деценије боравка у земљи, а свакако су били дрвени. И друго, обе сестре држе у рукама букетић цвећа, што највероватније значи опроштај. Ипак, мало је чудно да се неко ко није фамилија опрашта на самом гробу, а не на месту за то одређеном (код лафета итд). Али, разне земље, разни обичаји...
Иначе, ми се овде не бавимо "игнорисањем чињеница", већ њиховим утврђивањем. Стога не треба да нас интерерсују политичке, емоционалне и друге импликације налаза. Само чињенице. Стога су све реченице о мотивима и последицама нечијег мишљења ирелевантне.
1930, Таковска/Светогорска, хумано друштво Кум.
Ово је кафана Орач, очигледно са привременом таблом.
1932., хуманитарни ручак Друштва Љуба Суба.
Ово је испред хотела Балкан.
1794. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/ssees0160_Plan_de_Belgrade,_capitale_de_la_Servie-ca1794.jpg
1946. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/PLAN_BEOGRADA_15K_1946.jpg
Љубитељи кабастих и осталих планова ти се захваљују! : )
Inače, koliko mi je poznato, niko sa Košutnjaka nije ekshumiran, uključujući i srpske vojnike poginule braneći taj vis oktobra 1915.
...
Apsolutno se slažem sa svime što si napisao, jedino me ovo malo buni
http://www.volksbund.de/kriegsgraeberstaette/belgrad-beograd.html
tu se navodi da je 30 srpskih vojnika preneto na Novo groblje posle 1945 (bar koliko ja umem da koristim google prevod).
/ово сам обрисао, јер сам нешто погрешно схватио.../
Мени је занимљиво да аутор каже да је чак 2600 немачких војника из Првог светског рата сахрањено овде. Некако је са слика изгледало да их нема више од неколико стотина, али потшо се у тексту изричито каже "für die 947 namentlich bekannten deutschen Gefallenen oder in Kriegsgefangenschaft" онда ће бити да је тако.Из овога се види да су на Бановом брду сахрањени и сви војници који су овде умрли до 1918. или чак 1919. Кад смо већ код тога, има ли неко прецизније податке о томе колики су били немачки и аустро-угарски губици у бици за Београд 1915?
1794. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/ssees0160_Plan_de_Belgrade,_capitale_de_la_Servie-ca1794.jpg
1946. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/PLAN_BEOGRADA_15K_1946.jpg
Хвала на плановима, али ову другу из 1946. године не могу да отворим - само се појави коментар: "cannot be displayed because is contains errors".