mislim da jedan detalj ukazuje da je ipak reč o ukopu a ne ekshumaciji: konopac koji se vidi provučen ispod jednog od sanduka. On služi da se sanduk sa telom spusti a ne padne u raku. Da je u toku ekshumacija posmrtnih ostataka iz 1915. ne bi bilo potrebe za tim.
Prisustvo med.sestara ukazuje da je reč o ranjenicima koji su preminuli u bolnici od povreda ili u toku medicinskog zbrinjavanja, pa je osoblje došlo da se oprosti od njih.
Inače, koliko mi je poznato, niko sa Košutnjaka nije ekshumiran, uključujući i srpske vojnike poginule braneći taj vis oktobra 1915. Nama bi danas bilo verovatno lakše na savesti da u tom delu parka nema nikog i da ne gazimo po kostima, čije god one bile, ali to, bojim se, nije slučaj. Uklanjanje skoro svih tragova šta se tu jednom nalazilo možda može da se razume u osvetničkom gnevu ratnih 1944/45., ali ignorisanje tih činjenica danas, posle 100 godina, možda i nema nekog smisla. posebno u svetlu činjenice da se u košutnjačkom blatu valjaju jedinstveni dokazi neprijateljskog poštovanja srpske hrabrosti - ovaj spomenik koji je Bauk priložio, jedan je iz tog stroja naše gluposti i primitivizma u odnosu prema sopstvenom nasleđu...
Да, то је податак са Фолксбунда али домаћи извори говоре да је на гробљу било 36 гробова српских војника.
Реља, ако вас интересује могу да вам пошаљем превод текста за који сте поставили линк.
Поздрав.
Зна ли неко на који начин су се у то време вршиле корекције на сликама попут ове друге?
Некадашњи Фотошоп се звао ретуширање.
Ретуширао се негатив (стаклена плоча, рол филм) или позитив (фотографије).
Ретуширање је вршено скалпелима, којима су одстрањиване грешке, тачке или линије. Скидан је слој емулзије са негатива или са фотографије.
Одстрањивање је могло да се врши и хемијским путем, изблеђивачима. Изблеђивач је понекад наношен више пута, док се нешто са филма или слике не одстрани.
Фотографије су могле да се рештуширају и наношењем боје. Например, ако вам се на слици појавила нека црна тачка на небу, онда је било довољно да се тачка прекрије белом бојом. Обратно, када се бела тачка или линија појављивала на црној површини, онда је прекривана црном бојом.
Ово изгледа једноставно, али није било. Постоји велики број нијанси између скроз беле и скроз црне боје. Зато су фотографи морали да имају сликарског талента, да од црне и беле боје направе сиву нијансу која се неће приметити на подлози. Имали су и више четкица. Најмање су имале само по две-три длачице.
И фотографи су се разликовали. Код неких се ретуш није ни примећивао. А код неких су лица људи на фотографији изгледала као да је човек прекречен...
.......
Да, то је податак са Фолксбунда али домаћи извори говоре да је на гробљу било 36 гробова српских војника.
Реља, ако вас интересује могу да вам пошаљем превод текста за који сте поставили линк.
Поздрав.
Hvala, iz Google prevoda sa nemačkog na engleski (a to svakim danom funkcioniše sve bolje) sam razumeo suštinu.
Исечак из филма о ослобођењу Београда 1944 године...
Пошто је ово форум ''Политикиног Забавника'' који је одувек имао едукативну функцију, деца, млади и сви остали требало би да знају и следеће:
Идемо у сусрет процесу рехабилитације Милана Недића.
Онима који га сматрају фашистом и који мисле да до овог процеса не би смело да дође, да је то срамотно, поручујем да се ми са нашом Историјом једном морамо заиста да се суочимо а не да је вечито избегавамо, сада када је то сасвим могуће, са довољне временске дистанце, мислим да је неопходно то урадити савесно, објективно и аргументима. У тој нашој Историји нема ничега срамног!
Овај процес је неопходан да би коначно дошло до националног помирења.
Живим у држави у којој је он већ спроведен и завршен а која је за време Другог светског рата имала много мање жртава од наше и има из тог периода заиста чега и да се стиди.
Ово је детаљ улаза у броју 32 улице Књегиње Зорке на самом углу Макензијеве, исечак је из совјетског филма о завршним борбама у ослобађању Београда:
Једнима се коначно ближио крај дуге и мучне немачке а другима је тек отпочињала комунистичка, дуготрајнија и по њима још мучнија окупација.
У том историјском тренутку Србија је својом већином била против комуниста, који су у њу крочили захваљујући совјетским трупама тек у јесен 1944 године а из које су протерани три године раније крахом Ужичке Републике. Србија је сво време рата била под контролом четника. Ово су историјске чињенице а не моје лично уверење.
И једни и други су мислили да су прави родољуби и да чине најбоље једни, свом народу а други, својој радничкој класи а уствари су и једни и други били само изманипулисане марионете у корист неких виших интереса који су их превазилазили. И никад се до сад нису измирили.
Зграда из чијег је улаза ово снимљено више не постоји. Сада је ту једна новија стаклено - бетонска зградурина ...
Prisustvo med.sestara ukazuje da je reč o ranjenicima koji su preminuli u bolnici od povreda ili u toku medicinskog zbrinjavanja, pa je osoblje došlo da se oprosti od njih.
Inače, koliko mi je poznato, niko sa Košutnjaka nije ekshumiran, uključujući i srpske vojnike poginule braneći taj vis oktobra 1915. Nama bi danas bilo verovatno lakše na savesti da u tom delu parka nema nikog i da ne gazimo po kostima, čije god one bile, ali to, bojim se, nije slučaj. Uklanjanje skoro svih tragova šta se tu jednom nalazilo možda može da se razume u osvetničkom gnevu ratnih 1944/45., ali ignorisanje tih činjenica danas, posle 100 godina, možda i nema nekog smisla. posebno u svetlu činjenice da se u košutnjačkom blatu valjaju jedinstveni dokazi neprijateljskog poštovanja srpske hrabrosti - ovaj spomenik koji je Bauk priložio, jedan je iz tog stroja naše gluposti i primitivizma u odnosu prema sopstvenom nasleđu...
Pretpostavljam da su ovo sledeće ličnosti:
1) arhitekta prof. Petar Bajalović, projektant zgrade Pravnog fakulteta
2) arhitekta prof. Petar Anagnosti, prvi saradnik Bajalovićev na ovom projektu
Za sledeću dvojicu nisam siguran:
3) Milan Stojadinović, predsednik vlade
4) Dragi Jovanović ?
za broj 4. si apsolutno u pravu.
Inače, koliko mi je poznato, niko sa Košutnjaka nije ekshumiran, uključujući i srpske vojnike poginule braneći taj vis oktobra 1915.
...
Apsolutno se slažem sa svime što si napisao, jedino me ovo malo buni
http://www.volksbund.de/kriegsgraeberstaette/belgrad-beograd.html
tu se navodi da je 30 srpskih vojnika preneto na Novo groblje posle 1945 (bar koliko ja umem da koristim google prevod).
Pozdrav svima ...
Зна ли неко на који начин су се у то време вршиле корекције на сликама попут ове друге?
Apsolutno se slažem sa svime što si napisao, jedino me ovo malo buni
http://www.volksbund.de/kriegsgraeberstaette/belgrad-beograd.html
tu se navodi da je 30 srpskih vojnika preneto na Novo groblje posle 1945 (bar koliko ja umem da koristim google prevod).
Да, то је податак са Фолксбунда али домаћи извори говоре да је на гробљу било 36 гробова српских војника.
Реља, ако вас интересује могу да вам пошаљем превод текста за који сте поставили линк.
Поздрав.
1794. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/ssees0160_Plan_de_Belgrade,_capitale_de_la_Servie-ca1794.jpg
1946. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/PLAN_BEOGRADA_15K_1946.jpg
Некадашњи Фотошоп се звао ретуширање.
Ретуширао се негатив (стаклена плоча, рол филм) или позитив (фотографије).
Ретуширање је вршено скалпелима, којима су одстрањиване грешке, тачке или линије. Скидан је слој емулзије са негатива или са фотографије.
Одстрањивање је могло да се врши и хемијским путем, изблеђивачима. Изблеђивач је понекад наношен више пута, док се нешто са филма или слике не одстрани.
Фотографије су могле да се рештуширају и наношењем боје. Например, ако вам се на слици појавила нека црна тачка на небу, онда је било довољно да се тачка прекрије белом бојом. Обратно, када се бела тачка или линија појављивала на црној површини, онда је прекривана црном бојом.
Ово изгледа једноставно, али није било. Постоји велики број нијанси између скроз беле и скроз црне боје. Зато су фотографи морали да имају сликарског талента, да од црне и беле боје направе сиву нијансу која се неће приметити на подлози. Имали су и више четкица. Најмање су имале само по две-три длачице.
И фотографи су се разликовали. Код неких се ретуш није ни примећивао. А код неких су лица људи на фотографији изгледала као да је човек прекречен...
Да, то је податак са Фолксбунда али домаћи извори говоре да је на гробљу било 36 гробова српских војника.
Реља, ако вас интересује могу да вам пошаљем превод текста за који сте поставили линк.
Поздрав.
Hvala, iz Google prevoda sa nemačkog na engleski (a to svakim danom funkcioniše sve bolje) sam razumeo suštinu.
Исечак из филма о ослобођењу Београда 1944 године...
Пошто је ово форум ''Политикиног Забавника'' који је одувек имао едукативну функцију, деца, млади и сви остали требало би да знају и следеће:
Идемо у сусрет процесу рехабилитације Милана Недића.
Онима који га сматрају фашистом и који мисле да до овог процеса не би смело да дође, да је то срамотно, поручујем да се ми са нашом Историјом једном морамо заиста да се суочимо а не да је вечито избегавамо, сада када је то сасвим могуће, са довољне временске дистанце, мислим да је неопходно то урадити савесно, објективно и аргументима. У тој нашој Историји нема ничега срамног!
Овај процес је неопходан да би коначно дошло до националног помирења.
Живим у држави у којој је он већ спроведен и завршен а која је за време Другог светског рата имала много мање жртава од наше и има из тог периода заиста чега и да се стиди.
Ово је детаљ улаза у броју 32 улице Књегиње Зорке на самом углу Макензијеве, исечак је из совјетског филма о завршним борбама у ослобађању Београда:
Једнима се коначно ближио крај дуге и мучне немачке а другима је тек отпочињала комунистичка, дуготрајнија и по њима још мучнија окупација.
У том историјском тренутку Србија је својом већином била против комуниста, који су у њу крочили захваљујући совјетским трупама тек у јесен 1944 године а из које су протерани три године раније крахом Ужичке Републике. Србија је сво време рата била под контролом четника. Ово су историјске чињенице а не моје лично уверење.
И једни и други су мислили да су прави родољуби и да чине најбоље једни, свом народу а други, својој радничкој класи а уствари су и једни и други били само изманипулисане марионете у корист неких виших интереса који су их превазилазили. И никад се до сад нису измирили.
Зграда из чијег је улаза ово снимљено више не постоји. Сада је ту једна новија стаклено - бетонска зградурина ...