I meni je bila zanimljiva ideja o ekshumaciji, ali biće da nije. Ne zbog konopaca, koji zaista mogu da koriste i u svrhu spuštanja ali i podizanja sanduka već zbog vremenske distance. Znamo da posle toliko godina nebi bilo ni „s” od sanduka. Takođe ne vidim razloga da su sanduci prekriveni zastavama ako je ekshumacija u pitanju. Pretpostavljam da su ove medicinske sestre sa cvećem samo deo ceremonije sahrane. U pozadini se naziru ljudi za koje mi nije jasno zašto su toliko daleko.
Људи су далеко јер су, највероватније, беспослени и радознали српски цивили. Што се тиче Путниковог питања зашто их не испраћа неко други већ медицинске сестре, одговор је једноставан: никога ближег од њих погинули нису имали. Сестре су у току рата биле не само неговатељице физичких већ и менталних рана, нека врста друге породице рањенима. Сетимо се само колико се љубави и бракова родило из тих болница!
Да закључимо, нема сумње да је ово сахрана војника. Највероватније је да су исти преминули од рана у београдским болницама.
Na Savi šezdesetih godina – Koka i Švaba (MNK Radnik). Mislim da su u pozadini zgrade u Bul. vojvode Mišića, jer se splav ovog kluba bio negde na mestu današnje Gazele.
Na Savi šezdesetih godina – Koka i Švaba (MNK Radnik). Mislim da su u pozadini zgrade u Bul. vojvode Mišića, jer se splav ovog kluba bio negde na mestu današnje Gazele.
Чини ми се да је ово ближе центру јер зграда у средини личи на ону војну у Балканској (из 1956-60), близу рогља са Адмирала Гепрата.
Koester, Adolf *08.03.1883-+Dr.phil., Politiker und Diplomat, SPD, D- als Gesandter in Belgrad waehrend seiner Ansprache zum Totensonntag auf dem deutschen Soldatenfriedhof im Vorort Topcider ueber der Save
November 24, 1929
На слици је Др Кестер, од 1928. немачки посланик у Београду. Овај угледни политичар немачке Социјалдемократске странке је изненада преминуо у Београду фебруара 1930. од прскања слепог црева. Судећи да је Београдска општина одмах преименовала део улице Краља Милутина у Доктора Кестера (како се улица звала до 1958. када је постала Ђуре Салаја а и данас је тај део издвојен од остатка улице као Десанке Максимовић) мора да нас је Кестер нешто грдно задужио, али ја не бих знао да кажем тачно шта. На интернету на српском скоро да нема ни помена овог човека. Читајући чланке на немачком може се сазнати да је Кестнер био експоненет политике помирења европских народа. Вероватно му је тај општи курс и пријатељско држање према Југославији завредело улицу.
Иначе, баш ова улица је одабрана да понесе Кестнерово име јер се у њој налазило немачко посланство.
mislim da jedan detalj ukazuje da je ipak reč o ukopu a ne ekshumaciji: konopac koji se vidi provučen ispod jednog od sanduka. On služi da se sanduk sa telom spusti a ne padne u raku. Da je u toku ekshumacija posmrtnih ostataka iz 1915. ne bi bilo potrebe za tim.
Бане, мислим да ти ово није јак аргумент, пошто конопац може бити користан и код ексхумације (вађења) сандука, јер како би то иначе извели?
Постоје, чини ми се, јачи аргументи у прилог твоје тезе. Прво, сандуци су очигледно цели, што не би могло да буде после готово две деценије боравка у земљи, а свакако су били дрвени. И друго, обе сестре држе у рукама букетић цвећа, што највероватније значи опроштај. Ипак, мало је чудно да се неко ко није фамилија опрашта на самом гробу, а не на месту за то одређеном (код лафета итд). Али, разне земље, разни обичаји...
Иначе, ми се овде не бавимо "игнорисањем чињеница", већ њиховим утврђивањем. Стога не треба да нас интерерсују политичке, емоционалне и друге импликације налаза. Само чињенице. Стога су све реченице о мотивима и последицама нечијег мишљења ирелевантне.
Тако је, такође имамо чињеницу да заставе никада не иду у земљу.
Овде се очигледно ради о војницима који су подлегли ранама а обичај је био да се војно санитетско особље опрашта од њих након везивања током лечења као замена за родбину која је само добила обавештење о војниковој смрти.
Путовања у то време па још за време рата и то ради присуствовања сахрани палих војника, сложићете се, нису била пракса а нису ни данас када је транспорт посмртних остатака кудикамо једноставнији и бржи него тада.
Са изложбе.
1932., хуманитарни ручак Друштва Љуба Суба.
Ово је испред хотела Балкан.
Јесте, то сам јутрос у брзини пропустио да упишем. Ниједног од ова два хуманитарна друштва нисам нашао у именицима које поседујем, али сам у Времену прочитао да је Друштво Љуба Суба чак и основано за столовима Балкана, 1928. године.
Људи су далеко јер су, највероватније, беспослени и радознали српски цивили. Што се тиче Путниковог питања зашто их не испраћа неко други већ медицинске сестре, одговор је једноставан: никога ближег од њих погинули нису имали. Сестре су у току рата биле не само неговатељице физичких већ и менталних рана, нека врста друге породице рањенима. Сетимо се само колико се љубави и бракова родило из тих болница!
Да закључимо, нема сумње да је ово сахрана војника. Највероватније је да су исти преминули од рана у београдским болницама.
1794. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/ssees0160_Plan_de_Belgrade,_capitale_de_la_Servie-ca1794.jpg
1946. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/PLAN_BEOGRADA_15K_1946.jpg
Хвала на плановима, али ову другу из 1946. године не могу да отворим - само се појави коментар: "cannot be displayed because is contains errors".
Мени се пре неколико минута отворила без проблема. Пробај поново : )
Чини ми се да је ово ближе центру јер зграда у средини личи на ону војну у Балканској (из 1956-60), близу рогља са Адмирала Гепрата.
http://www.gettyimages.co.uk/detail/news-photo/koester-adolf-08-03-1883-dr-ph...
Koester, Adolf *08.03.1883-+Dr.phil., Politiker und Diplomat, SPD, D- als Gesandter in Belgrad waehrend seiner Ansprache zum Totensonntag auf dem deutschen Soldatenfriedhof im Vorort Topcider ueber der Save
На слици је Др Кестер, од 1928. немачки посланик у Београду. Овај угледни политичар немачке Социјалдемократске странке је изненада преминуо у Београду фебруара 1930. од прскања слепог црева. Судећи да је Београдска општина одмах преименовала део улице Краља Милутина у Доктора Кестера (како се улица звала до 1958. када је постала Ђуре Салаја а и данас је тај део издвојен од остатка улице као Десанке Максимовић) мора да нас је Кестер нешто грдно задужио, али ја не бих знао да кажем тачно шта. На интернету на српском скоро да нема ни помена овог човека. Читајући чланке на немачком може се сазнати да је Кестнер био експоненет политике помирења европских народа. Вероватно му је тај општи курс и пријатељско држање према Југославији завредело улицу.
Иначе, баш ова улица је одабрана да понесе Кестнерово име јер се у њој налазило немачко посланство.
1794. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/ssees0160_Plan_de_Belgrade,_capitale_de_la_Servie-ca1794.jpg
1946. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/PLAN_BEOGRADA_15K_1946.jpg
Хвала на плановима, али ову другу из 1946. године не могу да отворим - само се појави коментар: "cannot be displayed because is contains errors".
Мени се пре неколико минута отворила без проблема. Пробај поново : )
Јок вала и мени пријављује Load error
Бане, мислим да ти ово није јак аргумент, пошто конопац може бити користан и код ексхумације (вађења) сандука, јер како би то иначе извели?
Постоје, чини ми се, јачи аргументи у прилог твоје тезе. Прво, сандуци су очигледно цели, што не би могло да буде после готово две деценије боравка у земљи, а свакако су били дрвени. И друго, обе сестре држе у рукама букетић цвећа, што највероватније значи опроштај. Ипак, мало је чудно да се неко ко није фамилија опрашта на самом гробу, а не на месту за то одређеном (код лафета итд). Али, разне земље, разни обичаји...
Иначе, ми се овде не бавимо "игнорисањем чињеница", већ њиховим утврђивањем. Стога не треба да нас интерерсују политичке, емоционалне и друге импликације налаза. Само чињенице. Стога су све реченице о мотивима и последицама нечијег мишљења ирелевантне.
Тако је, такође имамо чињеницу да заставе никада не иду у земљу.
Овде се очигледно ради о војницима који су подлегли ранама а обичај је био да се војно санитетско особље опрашта од њих након везивања током лечења као замена за родбину која је само добила обавештење о војниковој смрти.
Путовања у то време па још за време рата и то ради присуствовања сахрани палих војника, сложићете се, нису била пракса а нису ни данас када је транспорт посмртних остатака кудикамо једноставнији и бржи него тада.
1794. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/ssees0160_Plan_de_Belgrade,_capitale_de_la_Servie-ca1794.jpg
1946. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/PLAN_BEOGRADA_15K_1946.jpg
Хвала на плановима, али ову другу из 1946. године не могу да отворим - само се појави коментар: "cannot be displayed because is contains errors".
Мени се пре неколико минута отворила без проблема. Пробај поново : )
Јок вала и мени пријављује Load error
Сад сам кликнуо на сопствени линк, отвара се без проблема. Мало спорије због величине, али иде.
1932., хуманитарни ручак Друштва Љуба Суба.
Ово је испред хотела Балкан.
Јесте, то сам јутрос у брзини пропустио да упишем. Ниједног од ова два хуманитарна друштва нисам нашао у именицима које поседујем, али сам у Времену прочитао да је Друштво Љуба Суба чак и основано за столовима Балкана, 1928. године.
1794. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/ssees0160_Plan_de_Belgrade,_capitale_de_la_Servie-ca1794.jpg
1946. www.mapywig.org/m/City_plans/Balkans/PLAN_BEOGRADA_15K_1946.jpg
Хвала на плановима, али ову другу из 1946. године не могу да отворим - само се појави коментар: "cannot be displayed because is contains errors".
Мени се пре неколико минута отворила без проблема. Пробај поново : )
Да цитирам 013gonza: "Јок, вала!"
Онај први сам отворио, јесте да је мало трајало, али овај други никако: