Али, да мало почнем од почетка. Први пут се овај проблем појавио још 2010. године, када је ову слику
поставио Варош Капија. Ја сам погледао тефтере и јавио да нисам ништа важно нашао, а онда је, гле, Уличар одмах рекао да зна за сличну кућу на Чукарици, која се ипак понешто разликује од ове! Мислио је на ову Французову.
Али, да мало почнем од почетка. Први пут се овај проблем појавио још 2010. године, када је ову слику
поставио Варош Капија. Ја сам погледао тефтере и јавио да нисам ништа важно нашао, а онда је, гле, Уличар одмах рекао да зна за сличну кућу на Чукарици, која се ипак понешто разликује од ове! Мислио је на ову Французову.
http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=343Не знам да ли се Француз сећа овог трага...
Не видим шта је ту спорно...
Бајлонијева вила , Бајлонијев млин, кафана, кафана у приземљу Бајлонијеве виле, управна зграде млина, локал за продају брашна... Различити називи и функције а зграда увек једна те иста, јединствена у целом Београду нема ни једну која јој личи ко јаје јајету. Биће још слика у будућности...
Ш то се саме зграде тиче, раније се зидало све симетрично, уједначено, није било преправљања на брзину и без дозволе. Виле су имале фасаде на све четири стране што је и овде био случај. И купатила су пре 1914 имала, ако их је било, велике прозоре, сви прозори су имали исте украсе а нарочито једна оваква велика и солидно зидана зграда. Ова кућа може да се датира негде око 1880 по стилу су јој, а нарочито по високом француском мансардном крову, сличне једна кућа која се налазила у Кнеза Милоша (срушена) као и кућа породице Вучо, на углу Делиградске и Немањине, данашњи Мек Доналд...
У овом посту, првом после вишемесечне, а можда и вишегодишње паузе, само ћу покушати да одредим који део Радничке улице се види на слици са рушевинама из Првог светског рата.
Употребљавам нов начин постовања слика, надам се да ће функционисати.
На следећој слици је Фабрика шећера и види се карактеристична ограда са стубовима.
На првој у серији обележених слика сасвим десно види се ивица шећеране са истим карактеристичним стубом. Поглед је од града ка данашњој Чукаричкој падини.
Наставља се серија зграда низ Радничку са обележеним бројевима истих кућа. Додатна нота: особа десно помало подсећа на конобара.
И финална слика у серији где је обележено укупно 5 зграда у равни улице.
Следи панорама из 1929. године, а из колекције Милоша Јуришића, објављена у књизи Живот на ивици Злате Вуксановић-Мацуре.
Коначно на слици са рушевинама из Првог светског рата несумњиво се види кућа под редним бројем 1, најближа шећерани.
Следи да је горња фотографија захватила део Радничке улице од Паштровићеве до пумпе. На делу немачке мапе из 1932. године приближно то је овај призор.
Вероватно је зграда са степеништем на једној од горњих слика била Чукарева механа. Случајно ми је при руци књига Сретена Вујовића Живети на Чукарици, па иако заправо књига не открива ништа посебно ново, навешћу део који се односи на Чукареву механу:
"Жарково је 1863. године имало свој општински суд, једну приватну кафану у селу, другу приватну кафану у Белим Водама и трећу механу у општинској својини на Чукарици. Била је то Чукарева механа у жарковачком "хатару" на шабачком друму покрај Саве. Ту механу је дуго времена држао неки Стојко Чукар из Београда....
Нешто касније поред Чукареве механе почело је да се изграђује радничко насеље, затим је изграђена кожара, а потом и фабрика шећера. Чукарица је заузимала подручје између Топчидерске реке, Саве, брега који се спуштао од Бановог брда и Једека. Све до 1911. године Чукарица је припадала жарковачкој општини као њен засеок. Подаци о становништву Чукарице постоје од 1863. године када је имала 30 кућа и око 400 становника."
Прилажем директне линкове на две мапе, врло могуће да до сада нису постављане на форум.
Први линк је за немачку мапу из 1932. године (36 MB), други линк је исто немачка мапа из маја 1941. године (24 MB).
Хајде да ближе погледамо на чему се заснова Французово (и Банетово) уверење.
Прво, на димњаку за који обојица тврде да је исти на Јуришићевој и Напијаловој слици. Не слажем се, јер се никакав уверљив детаљ не поклапа. Ради се о сличним, уобичајеним димњацима. Затим, уколико се иза Французове куће види тај заокружени димњак на овој слици
онда би морао да се види и други димњак, овај десно. Мислим да се налазе у правцу, односно унутар малог угла. Пошто се не види, онда овај први аргумент отпада.
Узгред, Франц, да пажљиво ћиташ моје постове видео би да сам већ ноћас рекао да је иста зграда на две слике коју ти сада зовеш складиштем.
Други и свакако важнији аргумент Французу је сличност габарита зграде, са 9 отвора на фасади. Да су сличне величине сличне су, мада комбиновање двеју фотографија баш није јак доказ пошто комбиноване слике не морају бити једнаке размере. Наравно не кажем да је Француз свесно мувао. 9 отвора јесте аргумент и за мене, али није довољан. Могуће је да се на потезу од пар километара нађу две једносратне куће са по 9 отвора.
Али, пуно тога се на Јуришићевој и Французовој слици разликује:
(1) фасадни прозори у приземљу,
(2) бочни прозори,
(3) на задњој страни је зграда на Јуришићевој слици приземна, а Французова једноспратна,
(4) задња страна Јуришићеве има фасаду са тремом,
(5) тип крова се потпуно разликује.
Вероватно постоји још разлика.
Све те разлике се отписују као неважне, јер је, кажу, дошло до реконструкције. Наравно, могуће је, али тих разлика има много. Уколико две зграде мало личе, а више се разликују, онда се поставља питање по чему верујемо да је то иста зграда.
Треће, постоји неколико натписа да се ради о кући Бајлонијевих на Топчидеру. Напр. на Јуришићевој слици, па онда код фајле ове горе коју сам поставио...
А на табли продавнице на Јуришићевој слици лепо, као прецизирање, пише Продавница брашна и пива. Зашто (само) та два производа? Па зато што су Бајлонијеви имали млин и пивару!
Бане прихвата да је у питању Бајлонијева кућа, али онда добија проблем да, колико се зна, Бајлонији нису имали имовину на Чукарици. Француз из тог разлога не прихвата да је ово Бајлонијева кућа, али онда мора да тврди да ти натписи ништа не ваљају.
Али, ова слика
чак је била ратна разгледница која је путовала 6.1.1917, а на реверсуј је писало: Bailonis-Haus bei Topcider
Дакле, тврдња да се ради о грађевини Бајлонијевих на Топчидеру не долази од нас савремених незналица, већ од тадашње власти. Може ли се замислити да Аустријанци 1916. не знају чија је то кућа?!
Да утврдимо нешто да не буде забуне: Бајлонији су држали млин између БИГЗ-а и Мостара до Првог светског рата, када је уништен артиљеријом. (Напред сам, заведен Костићем, дозвољавао могућност да је постојао други млин Бајлонија, код Руске улице, али сада знам да је њихов био само овај стари, у коме су радили од 1883. године.)
Да закључим: ово јесте кућа Бајлонијевих на Топчидеру (што је и Сењак) и не налази се на Чукарици. А где је тачно - не знам.
Када у Google SketchUp-у направимо модел на основу фотографије Лепог Гаје и пројектујемо распоред прозора са прочеља на бочну страну,
добијамо простора да комотно стане 6 прозора.
За разлику од старе слике на којој се види 5 прозора.
Прилажем директне линкове на две мапе, врло могуће да до сада нису постављане на форум.
Први линк је за немачку мапу из 1932. године (36 MB), други линк је исто немачка мапа из маја 1941. године (24 MB).
Види се све ово до шећеране на брду...
Путниче у праву си и ти а у праву сам и ја...
И даље мислим да ниси у праву, шта ћу.
Али, да мало почнем од почетка. Први пут се овај проблем појавио још 2010. године, када је ову слику
поставио Варош Капија. Ја сам погледао тефтере и јавио да нисам ништа важно нашао, а онда је, гле, Уличар одмах рекао да зна за сличну кућу на Чукарици, која се ипак понешто разликује од ове! Мислио је на ову Французову.
http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=343
Не знам да ли се Француз сећа овог трага...
Путниче у праву си и ти а у праву сам и ја...
И даље мислим да ниси у праву, шта ћу.
Али, да мало почнем од почетка. Први пут се овај проблем појавио још 2010. године, када је ову слику
поставио Варош Капија. Ја сам погледао тефтере и јавио да нисам ништа важно нашао, а онда је, гле, Уличар одмах рекао да зна за сличну кућу на Чукарици, која се ипак понешто разликује од ове! Мислио је на ову Французову.
http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=343Не знам да ли се Француз сећа овог трага...
Не видим шта је ту спорно...
Бајлонијева вила , Бајлонијев млин, кафана, кафана у приземљу Бајлонијеве виле, управна зграде млина, локал за продају брашна... Различити називи и функције а зграда увек једна те иста, јединствена у целом Београду нема ни једну која јој личи ко јаје јајету. Биће још слика у будућности...
Ш то се саме зграде тиче, раније се зидало све симетрично, уједначено, није било преправљања на брзину и без дозволе. Виле су имале фасаде на све четири стране што је и овде био случај. И купатила су пре 1914 имала, ако их је било, велике прозоре, сви прозори су имали исте украсе а нарочито једна оваква велика и солидно зидана зграда. Ова кућа може да се датира негде око 1880 по стилу су јој, а нарочито по високом француском мансардном крову, сличне једна кућа која се налазила у Кнеза Милоша (срушена)
У овом посту, првом после вишемесечне, а можда и вишегодишње паузе, само ћу покушати да одредим који део Радничке улице се види на слици са рушевинама из Првог светског рата.
Употребљавам нов начин постовања слика, надам се да ће функционисати.
На следећој слици је Фабрика шећера и види се карактеристична ограда са стубовима.
На првој у серији обележених слика сасвим десно види се ивица шећеране са истим карактеристичним стубом. Поглед је од града ка данашњој Чукаричкој падини.
Наставља се серија зграда низ Радничку са обележеним бројевима истих кућа. Додатна нота: особа десно помало подсећа на конобара.
И финална слика у серији где је обележено укупно 5 зграда у равни улице.
Следи панорама из 1929. године, а из колекције Милоша Јуришића, објављена у књизи Живот на ивици Злате Вуксановић-Мацуре.
Коначно на слици са рушевинама из Првог светског рата несумњиво се види кућа под редним бројем 1, најближа шећерани.
Следи да је горња фотографија захватила део Радничке улице од Паштровићеве до пумпе. На делу немачке мапе из 1932. године приближно то је овај призор.
Вероватно је зграда са степеништем на једној од горњих слика била Чукарева механа. Случајно ми је при руци књига Сретена Вујовића Живети на Чукарици, па иако заправо књига не открива ништа посебно ново, навешћу део који се односи на Чукареву механу:
"Жарково је 1863. године имало свој општински суд, једну приватну кафану у селу, другу приватну кафану у Белим Водама и трећу механу у општинској својини на Чукарици. Била је то Чукарева механа у жарковачком "хатару" на шабачком друму покрај Саве. Ту механу је дуго времена држао неки Стојко Чукар из Београда....
Нешто касније поред Чукареве механе почело је да се изграђује радничко насеље, затим је изграђена кожара, а потом и фабрика шећера. Чукарица је заузимала подручје између Топчидерске реке, Саве, брега који се спуштао од Бановог брда и Једека. Све до 1911. године Чукарица је припадала жарковачкој општини као њен засеок. Подаци о становништву Чукарице постоје од 1863. године када је имала 30 кућа и око 400 становника."
Прилажем директне линкове на две мапе, врло могуће да до сада нису постављане на форум.
Први линк је за немачку мапу из 1932. године (36 MB), други линк је исто немачка мапа из маја 1941. године (24 MB).
https://drive.google.com/file/d/0B3LTZDZ3nPITUjBXSUF2d2tpU0E/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/0B3LTZDZ3nPITN3pPRW5lY3NIOXc/view?usp=sharing
Хајде да ближе погледамо на чему се заснова Французово (и Банетово) уверење.
Прво, на димњаку за који обојица тврде да је исти на Јуришићевој и Напијаловој слици. Не слажем се, јер се никакав уверљив детаљ не поклапа. Ради се о сличним, уобичајеним димњацима. Затим, уколико се иза Французове куће види тај заокружени димњак на овој слици
онда би морао да се види и други димњак, овај десно. Мислим да се налазе у правцу, односно унутар малог угла. Пошто се не види, онда овај први аргумент отпада.
Узгред, Франц, да пажљиво ћиташ моје постове видео би да сам већ ноћас рекао да је иста зграда на две слике коју ти сада зовеш складиштем.
Други и свакако важнији аргумент Французу је сличност габарита зграде, са 9 отвора на фасади. Да су сличне величине сличне су, мада комбиновање двеју фотографија баш није јак доказ пошто комбиноване слике не морају бити једнаке размере. Наравно не кажем да је Француз свесно мувао. 9 отвора јесте аргумент и за мене, али није довољан. Могуће је да се на потезу од пар километара нађу две једносратне куће са по 9 отвора.
Али, пуно тога се на Јуришићевој и Французовој слици разликује:
(1) фасадни прозори у приземљу,
(2) бочни прозори,
(3) на задњој страни је зграда на Јуришићевој слици приземна, а Французова једноспратна,
(4) задња страна Јуришићеве има фасаду са тремом,
(5) тип крова се потпуно разликује.
Вероватно постоји још разлика.
Све те разлике се отписују као неважне, јер је, кажу, дошло до реконструкције. Наравно, могуће је, али тих разлика има много. Уколико две зграде мало личе, а више се разликују, онда се поставља питање по чему верујемо да је то иста зграда.
Треће, постоји неколико натписа да се ради о кући Бајлонијевих на Топчидеру. Напр. на Јуришићевој слици, па онда код фајле ове горе коју сам поставио...
А на табли продавнице на Јуришићевој слици лепо, као прецизирање, пише Продавница брашна и пива. Зашто (само) та два производа? Па зато што су Бајлонијеви имали млин и пивару!
Бане прихвата да је у питању Бајлонијева кућа, али онда добија проблем да, колико се зна, Бајлонији нису имали имовину на Чукарици. Француз из тог разлога не прихвата да је ово Бајлонијева кућа, али онда мора да тврди да ти натписи ништа не ваљају.
Али, ова слика
чак је била ратна разгледница која је путовала 6.1.1917, а на реверсуј је писало: Bailonis-Haus bei Topcider
Дакле, тврдња да се ради о грађевини Бајлонијевих на Топчидеру не долази од нас савремених незналица, већ од тадашње власти. Може ли се замислити да Аустријанци 1916. не знају чија је то кућа?!
Да утврдимо нешто да не буде забуне: Бајлонији су држали млин између БИГЗ-а и Мостара до Првог светског рата, када је уништен артиљеријом. (Напред сам, заведен Костићем, дозвољавао могућност да је постојао други млин Бајлонија, код Руске улице, али сада знам да је њихов био само овај стари, у коме су радили од 1883. године.)
Да закључим: ово јесте кућа Бајлонијевих на Топчидеру (што је и Сењак) и не налази се на Чукарици. А где је тачно - не знам.
добијамо простора да комотно стане 6 прозора.
За разлику од старе слике на којој се види 5 прозора.
Прилажем директне линкове на две мапе, врло могуће да до сада нису постављане на форум.
Први линк је за немачку мапу из 1932. године (36 MB), други линк је исто немачка мапа из маја 1941. године (24 MB).
https://drive.google.com/file/d/0B3LTZDZ3nPITUjBXSUF2d2tpU0E/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/0B3LTZDZ3nPITN3pPRW5lY3NIOXc/view?usp=sharing
Огромне и одличне мапе. Код прве сам, додуше, у дну уочио помен 1940. године, нешто у контексту магнетне деклинације...