Хе, тек сам сада уочио да се на овој познатој слици
лепо види тераса на коју воде ОНЕ степенице поред зграде коју одавно сумњичим да је угошћавала прво Чукаревиу кафану, а потом Мајдан. Јесте да нема столова, али лантерна и саксије, уз само постојање терасе на тој висини, наводе ме да још јаче поверујем да је то то.
У вези Бајлонијевог млина ево неких књишких извора. Драган Петровић у књизи Историја индустрије Београда каже:
"Први парни млин у Србији подигнут је у Београду 1850. године на Топчидерском друму, у власништву кнеза Александра Карађорђевића....па су га стога звали
Кнежевски парни млин. Своје главно стовариште имао је на Главној пијаци у кући Симе Протића. Због малог капацитета овог млина
и додатног увоза брашна из Астрије, подигнут је у Прокопу 1865. други парни млин у власништву Фрање Вшчетке (одмах до фабрике шпирита).
Млин после више препродаја долази у руке за 15 000 дуката фирми Игњат Бајлони и синови која је већ поседовала велики парни млин у Малом Црнићу.
Године 1890. на земљишту више Топчидерскг пута, између Савске обале, железничке пруге и краљевог приватног имања на Топчидеру, основана је
Краљевска српска привилегована фабрика палидрваца."
Аутор такође наводи да је Београд пре Првог светског рата имао 10 млинова, ниједан на Чукарици, а после рата само су 4 наставила са радом.
Али ево га трем... Мало много идентичних елемената за једну исту зграду коју никад сем у рушевинама нисмо видели спреда...
Сад после свих ових објашњења и појаснућа нема више места било каквој сумњи... Сви остали објекти су њима добили своје прецизно место али место на коме се налази зграда која и данас постоји остало је исто. Види се да је између два рата подрум већ тада претворен у приземље.
Девет прозора на главној фасади и девет на дворишној, на трему 3 прозора, све је симетрично. Оштећено у рату, на слици десно крило зграде је преправљено...
Прилажем директне линкове на две мапе, врло могуће да до сада нису постављане на форум.
Први линк је за немачку мапу из 1932. године (36 MB), други линк је исто немачка мапа из маја 1941. године (24 MB).
Огромне и одличне мапе. Код прве сам, додуше, у дну уочио помен 1940. године, нешто у контексту магнетне деклинације...
Буче, хвала на овим лепим мапама! Прва сигурно није из 1932. Не само што тако пише : ) већ и стога што су ту и Мост краља Александра и Мост краља Петра.
Samo da prokomentarišem kratko ovo sa razglednicom na kojoj piše da je kuća kod Topčidera: jedna nemačka kolona je tada nastupala "Topčiderskim pravcem" preko današnjeg Hipodorma prema Miloševom konaku i crkvi Sv.Petra i Pavla, dakle neposredno pored ove kuće, bila ona Bajlonijeva ili ne.
Zato bih bio sklon da poverujem da je lako moguće da je to ta kuća a da su joj na razglednicu stavili da se nalazi kod Topčidera. Možda će me neko ubrzo demantovati ali ne mogu da se setim da se u nemačkim materijalima iz tog doba previše pominje Čukarica: čitav deo se uglavnom vodi baš kao Topchider (najčešće), Banen berg, bei Save...
P.s. gledajuci pazljivo ovu panoramsku sliku koju je stavio mica milovanovic jasno vidim da je zgrada bila prepravljana i dozidjivana, najvise usled razlicite boje cigle i drugacijih slojeva koji se razaznaju. To, rekao bih, moze da potvrdi moju pretpostavku da je kuca dozivela masovnu prepravku do leta/jeseni 1915.
Али ево га трем... Мало много идентичних елемената за једну исту зграду коју никад сем у рушевинама нисмо видели спреда...
Сад после свих ових објашњења и појаснућа нема више места било каквој сумњи... Сви остали објекти су њима добили своје прецизно место али место на коме се налази зграда која и данас постоји остало је исто. Види се да је између два рата подрум већ тада претворен у приземље.
Девет прозора на главној фасади и девет на дворишној, на трему 3 прозора, све је симетрично. Оштећено у рату, на слици десно крило зграде је преправљено...
Не могу да верујем! Прво, Француз, ти уопште не читаш туђе постове већ тераш по своме и панично тражиш било шта што би макар наизглед потврдило твоју хипотезу! То није у реду.
И шта сада тврдиш? Да је зграда Чукареве кафане (погледај старе постове са фабриком коже, терасом, лантерном итд) у ствари енигматична Бајлонијева кућа. На основу чега? На основу тога што има двоспратни трем и бочно крило иако то није имала ни пре ни после тога. Раније је имала приземни трем, а потом је трем, по теби, уклоњен. Десно бочно крило није имала ни пре рата ни данас. Ваљда их граде и уклањају сваки час да би нас зезали!
Друго, ова "Мићина" зграда не може да буде она са 9 отвора. Ствар је лака за онога ко гледа отворених очију и мери раздаљине:
1 - магацин у Паштровићевој (само продужен)
2 - постојећа зграда на булевару (иста)
3 - Французова зграда са 9 отвора
4 - Чукарева кафана
Између Чукареве и Французове зграде данас иде надвожњак за Баново Брдо.
Значи, промашио си. Иако опет нећеш прочитати, на аустријској разлгедници из 1916/17. званично стоји да је то Бајлонијева кућа на Топчидеру. Оставите се изврдавања. Није немачка борбена колона правила разгледнице већ каснија окупациона власт.
Хе, тек сам сада уочио да се на овој познатој слици
лепо види тераса на коју воде ОНЕ степенице поред зграде коју одавно сумњичим да је угошћавала прво Чукаревиу кафану, а потом Мајдан. Јесте да нема столова, али лантерна и саксије, уз само постојање терасе на тој висини, наводе ме да још јаче поверујем да је то то.
У вези Бајлонијевог млина ево неких књишких извора. Драган Петровић у књизи Историја индустрије Београда каже:
"Први парни млин у Србији подигнут је у Београду 1850. године на Топчидерском друму, у власништву кнеза Александра Карађорђевића....па су га стога звали
Кнежевски парни млин. Своје главно стовариште имао је на Главној пијаци у кући Симе Протића. Због малог капацитета овог млина
и додатног увоза брашна из Астрије, подигнут је у Прокопу 1865. други парни млин у власништву Фрање Вшчетке (одмах до фабрике шпирита).
Млин после више препродаја долази у руке за 15 000 дуката фирми Игњат Бајлони и синови која је већ поседовала велики парни млин у Малом Црнићу.
Године 1890. на земљишту више Топчидерскг пута, између Савске обале, железничке пруге и краљевог приватног имања на Топчидеру, основана је
Краљевска српска привилегована фабрика палидрваца."
Аутор такође наводи да је Београд пре Првог светског рата имао 10 млинова, ниједан на Чукарици, а после рата само су 4 наставила са радом.
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Никола Вучо у Годишњаку града београда број XXIII из 1976. године, у тексту Бајлонова пивара у Скадарлији 1880-1941, пише:
Дакле, и литература нуди контраверзне информације о локацији Бајлонијевог млина, али ниједан извор не спомиње млин на Чукарици.
У вези Бајлонијевог млина ево неких књишких извора. Драган Петровић у књизи Историја индустрије Београда каже:
Ја се данас поломих да код куће нађем ову књигу, али без успеха. Добро да си је ти нашао.
А да је Вштечкин млин постојао гарантује ова мапа из 1897:
Али ево га трем... Мало много идентичних елемената за једну исту зграду коју никад сем у рушевинама нисмо видели спреда...
Сад после свих ових објашњења и појаснућа нема више места било каквој сумњи... Сви остали објекти су њима добили своје прецизно место али место на коме се налази зграда која и данас постоји остало је исто. Види се да је између два рата подрум већ тада претворен у приземље.
Девет прозора на главној фасади и девет на дворишној, на трему 3 прозора, све је симетрично. Оштећено у рату, на слици десно крило зграде је преправљено...
Прилажем директне линкове на две мапе, врло могуће да до сада нису постављане на форум.
Први линк је за немачку мапу из 1932. године (36 MB), други линк је исто немачка мапа из маја 1941. године (24 MB).
https://drive.google.com/file/d/0B3LTZDZ3nPITUjBXSUF2d2tpU0E/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/0B3LTZDZ3nPITN3pPRW5lY3NIOXc/view?usp=sharing
Огромне и одличне мапе. Код прве сам, додуше, у дну уочио помен 1940. године, нешто у контексту магнетне деклинације...
Буче, хвала на овим лепим мапама! Прва сигурно није из 1932. Не само што тако пише : ) већ и стога што су ту и Мост краља Александра и Мост краља Петра.
Zato bih bio sklon da poverujem da je lako moguće da je to ta kuća a da su joj na razglednicu stavili da se nalazi kod Topčidera. Možda će me neko ubrzo demantovati ali ne mogu da se setim da se u nemačkim materijalima iz tog doba previše pominje Čukarica: čitav deo se uglavnom vodi baš kao Topchider (najčešće), Banen berg, bei Save...
P.s. gledajuci pazljivo ovu panoramsku sliku koju je stavio mica milovanovic jasno vidim da je zgrada bila prepravljana i dozidjivana, najvise usled razlicite boje cigle i drugacijih slojeva koji se razaznaju. To, rekao bih, moze da potvrdi moju pretpostavku da je kuca dozivela masovnu prepravku do leta/jeseni 1915.
Али ево га трем... Мало много идентичних елемената за једну исту зграду коју никад сем у рушевинама нисмо видели спреда...
Сад после свих ових објашњења и појаснућа нема више места било каквој сумњи... Сви остали објекти су њима добили своје прецизно место али место на коме се налази зграда која и данас постоји остало је исто. Види се да је између два рата подрум већ тада претворен у приземље.
Девет прозора на главној фасади и девет на дворишној, на трему 3 прозора, све је симетрично. Оштећено у рату, на слици десно крило зграде је преправљено...
Не могу да верујем! Прво, Француз, ти уопште не читаш туђе постове већ тераш по своме и панично тражиш било шта што би макар наизглед потврдило твоју хипотезу! То није у реду.
И шта сада тврдиш? Да је зграда Чукареве кафане (погледај старе постове са фабриком коже, терасом, лантерном итд) у ствари енигматична Бајлонијева кућа. На основу чега? На основу тога што има двоспратни трем и бочно крило иако то није имала ни пре ни после тога. Раније је имала приземни трем, а потом је трем, по теби, уклоњен. Десно бочно крило није имала ни пре рата ни данас. Ваљда их граде и уклањају сваки час да би нас зезали!
Друго, ова "Мићина" зграда не може да буде она са 9 отвора. Ствар је лака за онога ко гледа отворених очију и мери раздаљине:
1 - магацин у Паштровићевој (само продужен)
2 - постојећа зграда на булевару (иста)
3 - Французова зграда са 9 отвора
4 - Чукарева кафана
Између Чукареве и Французове зграде данас иде надвожњак за Баново Брдо.
Значи, промашио си. Иако опет нећеш прочитати, на аустријској разлгедници из 1916/17. званично стоји да је то Бајлонијева кућа на Топчидеру. Оставите се изврдавања. Није немачка борбена колона правила разгледнице већ каснија окупациона власт.