Овде је реч о грађевинарству... Приметио сам да је данас био присутан и Јоца Ристић. Ево шта ја могу да кажем о нагибу терена а он ако жели нек ме стручно допуни или исправи...
Стрелицама сам обележио природни нагиб терена а у црвеним круговима се виде бетонски потпорни зидови којима је тај нагиб пресечен... Обележио сам и где се налазио трем куће са задње стране.
Зашто су подигнути потпорни зидови и зашто стара кућа данас изледа као да је подигнута на равном терену?
Зато што је после Другог светског рата подигнут објекат уоквирен жутим...
Он је укопан у падину која је исечена а земљиште је однесено. Да не би дошло до одрона терена подигнути су потпорни зидови. Пошто је нова зграда пројектована тик уз стару, предпостављам да је тада трем скинут из практичних разлога ради већег растојања међу њима, да би транспортна возила могла да уђу у двориште ( овде се очито ради о неком складишту), да би просторије добиле више дневног светла итд... Зато је тај задњи део старе куће ''спљоштен''.
Нова зграда сигурно има дубоке темеље, много је већа од мале куће, својом масом и тежином је ''стабилизовала'' терен као нека врста ојачања темеља старе куће. Због тога је стара кућа откопана и оно што је са стране и позади било подрум постало је високи партер. Ширина пролаза са леве стране одговара ширини капије дворишта старе куће са ратне слике.
Ето толико о овоме, надам се да је свима јасно. Поздрав!
"Još jedna reklamna ploča naftne industrije Jugoslavije. Jugopetrol je angažovao velikog majstora - Mileta Bogdanovića da otpeva dve pesme za ovaj singl.
Inače, Mile Bogdanović (1923 - 2012), građevinski inžinjer po zanimanju, jedan od osnivača Crvene zvezde i njen prvi centarfor, započeo je svoju muzičku karijeru u ratno vreme (II sv. rat) na Radio Beogradu. Ostao je poznat kao interpretator narodnih pesama, ali i starogradskih, romansi, šansona, evergrina...
Ostaće upamćen po pesmama "Tiho noći", "Fijaker stari" itd, ali i po pevačkom dvoboju sa Cunetom Gojkovićem 1971. god. koji je tesno izgubio 43:42, posle petnaest časova pevanja.
Takođe je ostao upamćen kao veliki borac za prava umetnika. Mile Bogdanović je jedan od inicijatora i osnivač strukovnih udruženja estradnih umetnika i izvođača u Beogradu, Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Najveće zasluge mu pripadaju za rešavanje njihovog umetničkog i socijalnog statusa. Mile Bogdanović je bio predsednik Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije, predsednik Udruženja muzičara narodne i zabavne muzike "Čubura", predsednik Saveza estradnih umetnika Srbije i predsednik Saveza estradno-muzičkih udruženja Jugoslavije."
Е, Француз, и твоја упорност је обично за похвалу, али је, верујем, овог пута претерана. Сада, почињеш да закључујеш на основу "наслућују се обриси", "Можда се то мени само привиђа..." и обичних, стандардних димњака без икаквих знакова, а онда закључиш "надам се да је свима јасно"!? Није, брате. Уз то не коментаришеш мој важан аргумент са два мала и једним већим прозором, као да је неважно... То није добар начин доказивања.
Затим, на Јуришићевој фотографији са димњаком морала би се видети два димњака да је положај такав како ти кажеш. Онај други (десни) из рушевина јесте малкице даљи (једно 20м на 200м), али је и виши, па би се морао видети, а нема га ни у траговима.
Још два мотива из/с Новога Београда. Прво трафо-станица код Арене, данас потпуно опкољена зградама, 1975. на ледини.
Није Трафостаница већ Телефонска централа која и данас исто тако изгледа.
80'тих година сам земљаним путем (ПУТЕМ а не УЛИЦОМ), одлазио у ту зграду на одржавање рачунара,
а данас је то центар блока између Арене и улице бул. Уметности...
О како време брзо пролази ...
У праву је Гонзо (а ја се извињавам због уношења забуне), у питању је телефонска централа а не трафостаница. Чуди ме да Милорад није ово коментарисао, мора да је на одмору те га овом приликом поздрављам! : )
Ja samo mogu da kažem da sam srećan što je jedna fotografija Dušana Napijala koju sam postavio donela Francuzove i Putnikove postove zbog kojih opet čitam ovaj forum sa istim uzbuđenjem kao onda kad sam ga prvi put otkrio...
Da dam i neko svoje viđenje, pa kako bude:
1) najpre, dimnjak fabrike u daljini je definitivno isti na obe fotografije i Dušanovoj (Napijalo) i Miloševoj (Jurišić). Dakle, nije onaj fabrike šibica u današnjoj Ruskoj na Senjaku. Što znači da se Bajlonijeva zgrada definitivno nalazila kod Ade na Čukarici.
2) zgrada na koju sam inicijalno mislio na Dušanovom snimku jeste upravo ona na kojoj Putnik otkriva isti raspored prozora kao na današnoj zgradi na Čukarici za koju Francuz tvrdi da je bila Bajlonijeva
3) kada je reč o oštećenjima i rasporedu prozora koji zajedno nisu isti na Napijalovoj slici i Jurišićevoj, postoji vrlo jednostavno objašnjenje zbog čega je to tako (a da je reč o istom objektu): Jurišićeva slika je sudeći po vegetaciji snimljena u leto 1914. dok je Napijalova iz jeseni 1915. U prvom napadu na Beograd leta 1914. taj deo Čukarice jeste bio gađan ali nije bio glavno bojište: ipak Bajlonijeva zgrada je doživela jedan težak pogodak koji je suštinski oštetio zgradu u konstrukcionom smislu. Nakon okončanja borbi krajem 1914. i, verovalo se, konačnog proterivanja Austrougara iz Srbije, Bajloni je kao svaki ozbiljan privrednik dao da mu se popravi velika magacinska i upravna zgrada. Taj popravak je morao da uključi rušenje većeg dela građevine, posebno leve strane, i kompletno novo zidanje. Nakon te intervencije, zgrada dobija oblik koji ima danas i u tom obliku dočekuje jesen 1915. kada ide novi napad na Beograd preko Čukarice i kada je fotografisana na slici koju je uspeo da pribavi Dušan Napijalo.
Ja samo mogu da kažem da sam srećan što je jedna fotografija Dušana Napijala koju sam postavio donela Francuzove i Putnikove postove zbog kojih opet čitam ovaj forum sa istim uzbuđenjem kao onda kad sam ga prvi put otkrio...
Da dam i neko svoje viđenje, pa kako bude:
1) najpre, dimnjak fabrike u daljini je definitivno isti na obe fotografije i Dušanovoj (Napijalo) i Miloševoj (Jurišić). Dakle, nije onaj fabrike šibica u današnjoj Ruskoj na Senjaku. Što znači da se Bajlonijeva zgrada definitivno nalazila kod Ade na Čukarici.
2) zgrada na koju sam inicijalno mislio na Dušanovom snimku jeste upravo ona na kojoj Putnik otkriva isti raspored prozora kao na današnoj zgradi na Čukarici za koju Francuz tvrdi da je bila Bajlonijeva
3) kada je reč o oštećenjima i rasporedu prozora koji zajedno nisu isti na Napijalovoj slici i Jurišićevoj, postoji vrlo jednostavno objašnjenje zbog čega je to tako (a da je reč o istom objektu): Jurišićeva slika je sudeći po vegetaciji snimljena u leto 1914. dok je Napijalova iz jeseni 1915. U prvom napadu na Beograd leta 1914. taj deo Čukarice jeste bio gađan ali nije bio glavno bojište: ipak Bajlonijeva zgrada je doživela jedan težak pogodak koji je suštinski oštetio zgradu u konstrukcionom smislu. Nakon okončanja borbi krajem 1914. i, verovalo se, konačnog proterivanja Austrougara iz Srbije, Bajloni je kao svaki ozbiljan privrednik dao da mu se popravi velika magacinska i upravna zgrada. Taj popravak je morao da uključi rušenje većeg dela građevine, posebno leve strane, i kompletno novo zidanje. Nakon te intervencije, zgrada dobija oblik koji ima danas i u tom obliku dočekuje jesen 1915. kada ide novi napad na Beograd preko Čukarice i kada je fotografisana na slici koju je uspeo da pribavi Dušan Napijalo.
Бане сјајно! Дао си кључ решењу. Путникова и моја зграда су једна те иста која је између 1914 до 1915 преправљена са бочне стране!
То значи да је зграда за коју се каже да је Бајлонијева на слици господина Јуришића по теби преправљена између 1914 и 1915 када је због оштећења промењен распоред прозора на бочној фасади.
Да буде јасно мене занима зграда а не њена функција и никад нисам рекао шта је зграда била...
Е сад, ова фотографија показује место где је данас надвожњак одмах после ''куће'' али је на тој слици скоро и да не видимо. Видимо степениште које се пење ка Чукарици...
Бане сјајно! Дао си кључ решењу. Путникова и моја зграда су једна те иста која је између 1914 до 1915 преправљена са бочне стране!
То значи да је зграда за коју се каже да је Бајлонијева на слици господина Јуришића по теби преправљена између 1914 и 1915 када је због оштећења промењен распоред прозора на бочној фасади.
Konsultovao sam se sa koleginicom koja je građevinski projektant oko oštećenja koja se vide na slici Miloša Jurišića: tako pogođena zgrada nije mogla da se popravi bez rušenja čitavog krila jer joj je statika bila anulirana zbog uništenja nosećeg stuba na levom ćošku. Ali je mogla da se popravi bez kompletnog rušenja.
Mislim da je to bio postupak: levo krilo je srušeno i kuća nanovo dozidana u tom delu sa izmenama na rasporedu prozora i delimično krova zbog nove statike. To objašnjava novi raspored bočbnih prozora onako kako ih je Putnik uočio. Inače, taj raspored potpuno je mogao da proizađe iz rasporeda prozorskih površina na zgradi kako se uočava na prvoj Jurišićevoj slici jer se vidi da je samo jedno krilo zatvoreno a otvorena dva manja (zbog nove statike) ali u istoj veličini i srazmeri.
Ove dve slike stare Čukarice samo potvrđuju poziciju zgrade jer je najlogičnije da zgrada sa takvom namenom bude postavljena na glavnoj ulici-drumu u trgovačko-industrijskoj zoni.
Немачки понтонски мост је био на месту данашњег насипа, много ближе кући а фабрике су се налазиле одмах испод ње...
На овој слици је реч о уличици испод Радничке ...
Прва зграду слева назвао сам складиште...
То је иста ова на ратној слици а налазила се пре ''куће'' ка Београду...
Овде је реч о грађевинарству... Приметио сам да је данас био присутан и Јоца Ристић. Ево шта ја могу да кажем о нагибу терена а он ако жели нек ме стручно допуни или исправи...
Стрелицама сам обележио природни нагиб терена а у црвеним круговима се виде бетонски потпорни зидови којима је тај нагиб пресечен... Обележио сам и где се налазио трем куће са задње стране.
Зашто су подигнути потпорни зидови и зашто стара кућа данас изледа као да је подигнута на равном терену?
Зато што је после Другог светског рата подигнут објекат уоквирен жутим...
Он је укопан у падину која је исечена а земљиште је однесено. Да не би дошло до одрона терена подигнути су потпорни зидови. Пошто је нова зграда пројектована тик уз стару, предпостављам да је тада трем скинут из практичних разлога ради већег растојања међу њима, да би транспортна возила могла да уђу у двориште ( овде се очито ради о неком складишту), да би просторије добиле више дневног светла итд... Зато је тај задњи део старе куће ''спљоштен''.
Нова зграда сигурно има дубоке темеље, много је већа од мале куће, својом масом и тежином је ''стабилизовала'' терен као нека врста ојачања темеља старе куће. Због тога је стара кућа откопана и оно што је са стране и позади било подрум постало је високи партер. Ширина пролаза са леве стране одговара ширини капије дворишта старе куће са ратне слике.
Ето толико о овоме, надам се да је свима јасно. Поздрав!
Затим, на Јуришићевој фотографији са димњаком морала би се видети два димњака да је положај такав како ти кажеш. Онај други (десни) из рушевина јесте малкице даљи (једно 20м на 200м), али је и виши, па би се морао видети, а нема га ни у траговима.
Није Трафостаница већ Телефонска централа која и данас исто тако изгледа.
80'тих година сам земљаним путем (ПУТЕМ а не УЛИЦОМ), одлазио у ту зграду на одржавање рачунара,
а данас је то центар блока између Арене и улице бул. Уметности...
О како време брзо пролази ...
У праву је Гонзо (а ја се извињавам због уношења забуне), у питању је телефонска централа а не трафостаница. Чуди ме да Милорад није ово коментарисао, мора да је на одмору те га овом приликом поздрављам! : )
Da dam i neko svoje viđenje, pa kako bude:
1) najpre, dimnjak fabrike u daljini je definitivno isti na obe fotografije i Dušanovoj (Napijalo) i Miloševoj (Jurišić). Dakle, nije onaj fabrike šibica u današnjoj Ruskoj na Senjaku. Što znači da se Bajlonijeva zgrada definitivno nalazila kod Ade na Čukarici.
2) zgrada na koju sam inicijalno mislio na Dušanovom snimku jeste upravo ona na kojoj Putnik otkriva isti raspored prozora kao na današnoj zgradi na Čukarici za koju Francuz tvrdi da je bila Bajlonijeva
3) kada je reč o oštećenjima i rasporedu prozora koji zajedno nisu isti na Napijalovoj slici i Jurišićevoj, postoji vrlo jednostavno objašnjenje zbog čega je to tako (a da je reč o istom objektu): Jurišićeva slika je sudeći po vegetaciji snimljena u leto 1914. dok je Napijalova iz jeseni 1915. U prvom napadu na Beograd leta 1914. taj deo Čukarice jeste bio gađan ali nije bio glavno bojište: ipak Bajlonijeva zgrada je doživela jedan težak pogodak koji je suštinski oštetio zgradu u konstrukcionom smislu. Nakon okončanja borbi krajem 1914. i, verovalo se, konačnog proterivanja Austrougara iz Srbije, Bajloni je kao svaki ozbiljan privrednik dao da mu se popravi velika magacinska i upravna zgrada. Taj popravak je morao da uključi rušenje većeg dela građevine, posebno leve strane, i kompletno novo zidanje. Nakon te intervencije, zgrada dobija oblik koji ima danas i u tom obliku dočekuje jesen 1915. kada ide novi napad na Beograd preko Čukarice i kada je fotografisana na slici koju je uspeo da pribavi Dušan Napijalo.
Da dam i neko svoje viđenje, pa kako bude:
1) najpre, dimnjak fabrike u daljini je definitivno isti na obe fotografije i Dušanovoj (Napijalo) i Miloševoj (Jurišić). Dakle, nije onaj fabrike šibica u današnjoj Ruskoj na Senjaku. Što znači da se Bajlonijeva zgrada definitivno nalazila kod Ade na Čukarici.
2) zgrada na koju sam inicijalno mislio na Dušanovom snimku jeste upravo ona na kojoj Putnik otkriva isti raspored prozora kao na današnoj zgradi na Čukarici za koju Francuz tvrdi da je bila Bajlonijeva
3) kada je reč o oštećenjima i rasporedu prozora koji zajedno nisu isti na Napijalovoj slici i Jurišićevoj, postoji vrlo jednostavno objašnjenje zbog čega je to tako (a da je reč o istom objektu): Jurišićeva slika je sudeći po vegetaciji snimljena u leto 1914. dok je Napijalova iz jeseni 1915. U prvom napadu na Beograd leta 1914. taj deo Čukarice jeste bio gađan ali nije bio glavno bojište: ipak Bajlonijeva zgrada je doživela jedan težak pogodak koji je suštinski oštetio zgradu u konstrukcionom smislu. Nakon okončanja borbi krajem 1914. i, verovalo se, konačnog proterivanja Austrougara iz Srbije, Bajloni je kao svaki ozbiljan privrednik dao da mu se popravi velika magacinska i upravna zgrada. Taj popravak je morao da uključi rušenje većeg dela građevine, posebno leve strane, i kompletno novo zidanje. Nakon te intervencije, zgrada dobija oblik koji ima danas i u tom obliku dočekuje jesen 1915. kada ide novi napad na Beograd preko Čukarice i kada je fotografisana na slici koju je uspeo da pribavi Dušan Napijalo.
Бане сјајно! Дао си кључ решењу. Путникова и моја зграда су једна те иста која је између 1914 до 1915 преправљена са бочне стране!
То значи да је зграда за коју се каже да је Бајлонијева на слици господина Јуришића по теби преправљена између 1914 и 1915 када је због оштећења промењен распоред прозора на бочној фасади.
Да буде јасно мене занима зграда а не њена функција и никад нисам рекао шта је зграда била...
Е сад, ова фотографија показује место где је данас надвожњак одмах после ''куће'' али је на тој слици скоро и да не видимо. Видимо степениште које се пење ка Чукарици...
Испед зграде види се мали монтажни објекат од дрвета подигнут на кочевима који заклања део куће па се стиче утисак да је део ње а није...
Види се и степениште који води горе ка Чукарици над њим фењер-канделабр и украсни метални лук ...
Бане сјајно! Дао си кључ решењу. Путникова и моја зграда су једна те иста која је између 1914 до 1915 преправљена са бочне стране!
То значи да је зграда за коју се каже да је Бајлонијева на слици господина Јуришића по теби преправљена између 1914 и 1915 када је због оштећења промењен распоред прозора на бочној фасади.
Konsultovao sam se sa koleginicom koja je građevinski projektant oko oštećenja koja se vide na slici Miloša Jurišića: tako pogođena zgrada nije mogla da se popravi bez rušenja čitavog krila jer joj je statika bila anulirana zbog uništenja nosećeg stuba na levom ćošku. Ali je mogla da se popravi bez kompletnog rušenja.
Mislim da je to bio postupak: levo krilo je srušeno i kuća nanovo dozidana u tom delu sa izmenama na rasporedu prozora i delimično krova zbog nove statike. To objašnjava novi raspored bočbnih prozora onako kako ih je Putnik uočio. Inače, taj raspored potpuno je mogao da proizađe iz rasporeda prozorskih površina na zgradi kako se uočava na prvoj Jurišićevoj slici jer se vidi da je samo jedno krilo zatvoreno a otvorena dva manja (zbog nove statike) ali u istoj veličini i srazmeri.
Ove dve slike stare Čukarice samo potvrđuju poziciju zgrade jer je najlogičnije da zgrada sa takvom namenom bude postavljena na glavnoj ulici-drumu u trgovačko-industrijskoj zoni.
Немачки понтонски мост је био на месту данашњег насипа, много ближе кући а фабрике су се налазиле одмах испод ње...
На овој слици је реч о уличици испод Радничке ...
Прва зграду слева назвао сам складиште...
То је иста ова на ратној слици а налазила се пре ''куће'' ка Београду...
Са индикацијама...
Ево како то данас изгледа...